Распад Југославије — разлика између измена

Као главне факторе, који су допринели распаду, неки аутори наводе захтеве [[Међународни монетарни фонд|ММФ]]-а за плаћањем кредита током осамдесетих година као и интересне политике Аустрије и Ватикана, а касније Немачке, Мађарске и Италије према северозападним републикама у циљу њиховог отцепљења.{{sfn|Woodward|1995|p=176}}{{Непоуздан извор}}
 
По мишљењу [[Јелена Гускова|Јелене Гускове]] [[Ватикан]] је играо важну улогу у распаду СФРЈ. Одлуку о коначном разбијању СФРЈ, каже она, Ватикан је покренуо меморандумом државама КЕБС-а, [[26. новембар|26. новембра]] [[1991]]. године<ref>{{cite web|last=Mladich|first=Dragutin|url=http://guskova.ru/lat?doc=/misc/balcan/2006-09-19 |title=Ватикан и Србија |publisher=Guskova.ru |date= |accessdate = 10. 2. 2013.}}</ref>, а онда је наводно лобирао за међународно признање Словеније и Хрватске и био једна од првих држава које су их признале [[13. јануар]]а [[1992]]. године. <ref>[http://www.pecat.co.rs/2010/01/papizam-protiv-svetog-save/ MILORAD VUČELIĆ Papizam protiv Svetog Save - Печат - Лист слободне Србије<!-- Bot generated title -->]</ref> Према становишту других аутора Ватикан је то чинио са циљем да се олакша [[прозелитизам]] католичке цркве на Исток.<ref>{{Слободан Вуковић: УЛОГАУлога ВАТИКАНАВатикана Уу РАЗБИЈАЊУразбијању ЈУГОСЛАВИЈЕЈугославије, Социолошки преглед, 2004., стр. 423}}</ref>
 
Постоје мишљења да признавање Словеније и Хрватске од стране Ватикана није имало никакве легалне, политичке или моралне мотиве већ само чињеницу да су ово биле католичке републике унутар СФРЈ и да је појам хрватске независности био повезан са историјским ратним режимом у коме су некатолици били угњетавани.{{sfn|Byrnes|2001|p=106}}