Цар Срба и Ромеја — разлика између измена

'''Цар Срба и Ромеја''' ({{јез-грч|Bασιλεὺς καὶ αὐτoκράτωρ Σερβίας καὶ Pωμανίας}}) је била [[цар]]ска [[титула]] коју су користили током постојања [[Српско царство|Српског царства]] само два [[монарх]]а, [[Стефан Урош IV Душан Немањић|Стефан Урош IV Душан]] и [[Стефан Урош V Немањић]].

[[Стефан Урош IV Душан Немањић|Стефан Душан]] се прогласио за цара [[1345]]. године, а [[16. април]]а [[1346]]. године су га крунисали [[патријарх српски]], [[патријарх бугарски]] и [[архиепископ охридски]].<ref>{{cite book|last=Vazeille|first=Temperley Harold William|title=History of Serbia|url=http://books.google.com/books?id=8dapE-FyIewC&pg=PA72|date=July 2009|publisher=BiblioBazaar|isbn=978-1-113-20142-3|pages=72–}}</ref> Његову титулу је признала [[Друго бугарско царство|Бугарска]] и остале околне земље, али не и [[Византијско царство|Византија]]. Душанова титула је према византијском узору била ''-{Στέφανος ἐν Χριστῷ τῷ θεῷ πιστὸς βασιλεὺς καὶ αὐτoκράτωρ Σερβίας καὶ Pωμανίας}-'' или на [[старословенски језик|старословенском]], уз поједине измјене, ''-{Стефанъ въ Христа бога вѣрни царъ Србълѥмъ и Гръкомъ}-''.

Када је Стефан Душан под неразјашњеним околностима умро [[1355]]. године, његов син [[Стефан Урош V Немањић|Стефан Урош]] је понео титулу ''цара Срба и ГркаРомеја'', али је ујак новог цара, [[Симеон Синиша Немањић|Синиша Урош]], оспорио његово право на пријесто, па сам себе прогласио ''царем Срба и Грка'' и са том је титулом владао [[Царство Симеона-Синише|државом]] са сједиштем у [[Тесалија|Тесалији]]. Након Синишине смрти, његов син [[Јован Урош]] је наставио користити ову титулу све док се није [[1370]]. године замонашио.