Водопади Старе планине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Проширени уводни подаци о водопадима Старе планине |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
сваки трећи је на овој планини.
Годинама су ови истински бисери Србије били сакривени од јавности.Разлога је више.Неки од њих су и ти што је само подручје Старе планине слабо насељено и крајње забачени кутак земље који је данашња цивилизација изгледа заборавила. Готово сви терени на којима се налазе водопади су изузетно неприступачни и до њих углавном могу доћи само искусни планинари и авантуристи.
Прве пионирске покушаје истраживања и снимања водопада Старе планине покренуо је Владимир Манић, учитељ из Ниша и познати аутор документарних филмова о Старој планини. Деведесетих година двадесетог века снимајући материјале за свој документарни филм "Висок" он обилази целокупно подручје Старе планине у Србији и наилази на невероватна открића која су убрзо постала доступна јавности чим су објављени ти видео материјали.Пешице са својим сарадницима, крстарећи по дивљим просторима планине у сливу Топлодолске реке он наилази на серију великих водопада.Тако 1995. године открива и први пут у јавности представља "Куртулски водопад" (27м) а годину дана касније и "Чунгуљски водопад" (45м).У мају 2002. године Манић крунише свој успех пронашавши "Пиљски водопад" за који многи сматрају да је један од највећих у Србији.Своје авантуре и причу о тим временима и откривању водопада Старе планине он обрађује у свом најновијем документарном филму "Бисери Старе планине" који би требао да буде објављен 2017. године. Кад је реч о штампаним издањима, највише информација о водопадима Старе планине можете видети у књизи "Водопади Србије" Драгована Стојадиновића који је обишао скоро све познате водопаде Старе планине, организовао мерења (Копренски и Калуђерски) и на изузетно атрактиван и професионалан начин описао ове истинске бисере.
Следи списак водопада Старе Планине.<ref>Стојадиновић, Драгован (2013), Водопади Србије, [[Народна библиотека "Вук Караџић"]], [[Крагујевац]]</ref>
| |||