Андра Николић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata; козметичке измене
Ред 24:
| наследник 1 = [[Ђока Брачинац]]
}}
'''Андра Николић''' ([[Београд]] или [[Чачак]], 5. октобар 1853 — [[Париз]], 28. септембар 1918{{напомена|23. септембра 1853. и 15. септембра 1918. по старом календару}}) био је српски правник, књижевник, историчар књижевности и политичар. Био је министар просвете, министар иностраних послова, министар правде, државни саветник и председник Народне скупштине (1909—1918).
== Школовање ==
Андра Николић рођен је 5. октобра [[1853]]. у [[Београд]]у (или Чачку).<ref name="НА">{{cite book|first=Станојевић|last=Станоје|title=Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3.|year=1928|publisher=Библиографски завод|location=Загреб|pages=78|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File%3ANarodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_3.pdf}}</ref><ref name="СН">[http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=29823#page/2/mode/1up Некролог у Српским новинама 20.9.1918]</ref> Рано је остао без оца, па се због неимаштине тешко школовао.<ref name="СН"/> Гимназију и правни факултет завршио је у Београду.<ref name="НА"/> За време школовања прикључио се социјалистичком омладинском покрету [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]].<ref name="СН"/> Студиј права на Великој школи завршио је 1873. и одмах се доказао као правник једним тематом „Економско стање Србије у 14. веку” који је био награђен и којим је скренуо на себе пажњу.<ref name="СН"/>
 
== Члан Главнога одбора радикала ==
Ред 33:
 
== Министар у много влада ==
Током [[1887]]. био је секретар министарства просвете, а 1887. и 1888. постављен је за владинога посланика у Народној скупштини.<ref name="НА"/> Члан Државног савета постао је 1890. и на том месту био је до 1894.<ref name="НА"/> Био је више пута министар. Први пут био је министар просвете у влади [[Сава Грујић|Саве Грујића]] и онда одмах у влади [[Никола Пашић|Николе Пашића]] (13. мај 1890—21. август 1892).<ref name="НА"/> Након тога био је министар имостраних послова и министар правде у влади [[Лазар Докић|Лазара Докића]] (13. април—5. децембар 1893).<ref name="НА"/> Министар просвете је био и у владама [[Ђорђе Симић|Ђорђа Симића]] (29. децембар 1896—23. октобар 1897), Николе Пашића (10. децембар 1904—29. мај 1905) и затим у влади [[Никола Пашић|Николе ПашићПашића]]а и [[Петар Велимировић|Петра Велимировића]] од 30. април 1906. до 24. фебруара 1909.<ref name="НА"/> Он је као министар просвете спровео [[1905]]. претварање Велике школе у [[Универзитет у Београду]].
 
Био је и министар иностраних дела у влади [[Сава Грујић|Саве ГрујићГрујића]]а од 4. октобра 1903. до 2. фебруара 1904.<ref name="НА"/> Посланик у Паризу био је 1901. Место председника Народне скупштине држао је од 14. октобра [[1909]]. све до 25. фебруара [[1918]], када је због болести поднео оставку.<ref name="НА"/> Као председник Народне скупштине истакао се стишавањем и смиривањем узбурканих парламентарних страсти. Уважавајући парламентаризам својом умереношћу и тактом успешно је смиривао размирице у унутрашњој политици.<ref name="СН"/>
 
Умро је 28. септембра<ref name="СН"/> (или 31. септембра<ref name="НА"/>) [[1918]]. у [[Париз]]у.
Ред 43:
 
== Академик ==
Прави је члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] (Академије философских наука) од 1897. Приступна беседа: О књижевној критици. Проглашен 1899. (Српска краљевска академија Год. 12 (1898) 119, 139–144).
 
== Напомене ==
Ред 52:
 
== Литература ==
* Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 3, 97
* [http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/TDJ-0989-009 С. Јовановић, Влада Милана Обреновића књига 3, Београд 1934]
* [http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/TDJ-0989-010 С. Јовановић, Влада Александра Обреновића књига 1, Београд 1934]
* [http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/TDJ-0989-011 С. Јовановић, Влада Александра Обреновића књига 2, Београд 1935]
* [http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=7590#page/0/mode/1up Политикина прва страна 30. 10.1926]
* [http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=29823#page/2/mode/1up Некролог у Српским новинама 20.9.1918], то је ознака по старом календару
* [http://www.rastko.rs/cms/files/books/528382f9cfa46 Андра Николић, Економско стање Србије у XIV веку]
* Министри просвете Србије 1811–1918. [[Београд]] 1994. Стр. 94–95.
* Лексикон писаца Југославије, [[Нови Сад]] 4, 701–702.
* Ј. Prodanović: A. Nikolić. La Patrie serbe 2 (1918) 475–478.
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=379, Краћа биографија на сајту САНУ]
 
{{DEFAULTSORT:Николић, Андра}}