Александар I Павлович — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
| место_смрти = [[Таганрог]]
| држава_смрти = [[Руска Империја]]
| функција = [[Император сверуски|Императоримператор Русије]], краљ [[Конгресна Пољска|Пољске]] и велики кнез [[Финска|Финске]]
| владавина = [[1801]] — [[1825]].
| претходник = [[Павле I Петрович]]
| наследник = [[Николај I Павлович]]
| династија = [[Династија Романов|Романови]]
| отац = [[Павле I Петрович]], [[император сверуски|руски император]]
| мајка = [[Марија Фјодоровна (супруга Павла I)|Марија Фјодоровна]]
| супружник = [[Elizabeth Alexeievna]]
| опис_грба =
}}
'''Александар I Павлович''' ({{јез-рус|Александр I Павлович}}; [[Санкт Петербург]], [[23. децембар]] [[1777]] — [[Таганрог]], [[1. децембар]] [[1825]]) је био је [[император сверуски|руски император]] који је током своје владавине (1801—1825) проширио територију [[Руска Империја|Русије]].
 
После пораза [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] у Русији [[1812]], имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања [[Света алијанса|Свете алијансе]] [[1815]]. године. Успешно је ратовао против [[Османско царство|Османског царства]] и помагао српским устаницима.
== Ширење Руске Империје ==
 
Под владавином овог цара, Русија је задњи пут значајно проширила своје границе у Европи. У рату са [[Шведска|Шведском краљевином]], [[Руска Империја|Русија]] је [[1809]]. припојила [[Финска|Финску]]. Три године касније, припојена је [[Молдавија|Бесарабија]], док су на [[Бечки конгрес|конгресу великих сила у Бечу]] Русији додељени источни и централни делови данашње [[Пољска|Пољске]]. Такође, у истом периоду, Русија започиње покоравање кавкаских земаља ([[Грузија]] 1801-1815, [[Јерменија]] и [[Азербејџан]] 1813-1828). У првом периоду освајања, руска држава је умела да давањем либерално устројених аутономија као и завођењем реда (али и давањем већих верских, економских и социјалних права какваским хришћанима) придобије или бар умири становништво освојених земаља. Приликом ових освајања, руски цар је одобрио либералне уставе, аутономну управу и персоналну унију за Варшавско војводство (Пољска) и Велику кнежевину Финску док је Бесарабија добила либералан статут и аутономну управу. У Кавказу, увођење руске власти је онемогућило даље пљачкашке походе како локалних разбојничких племена тако и иранских војски. Такође, заведена је стабилна управа, започета изградња путева (и још значајније, масивних одбрамбених утврђења подељених у три линије)и подстакнута трговина, пољопривреда и образовање. Уклоњене су све препреке слободном исповедању хришћанске вере у Грузији и Јерменији али су такође, поштована верска права муслиманских народа.
 
== Литература ==
[[Категорија:Умрли 1825.]]
[[Категорија:Руски императори]]
[[Категорија:Династија Романов]]
[[Категорија:Личности Наполеонових ратова]]
[[Категорија:Пољски краљеви]]