Краљевина Пруска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 55:
 
=== 1701–1721: Последице Тридесетогодишњег рата и Великог северног рата ===
Нова Краљевина Пруска била је врло сиромашна природним ресурсима и разорена [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњим ратом]]. Њена територија је била расута. Простирала се у дужини од 1.200 km од земаља у [[Пруско војводство|Пруском војводству]] на југоисточној обала [[Балтичко море|Балтичког мора]], до постојбине Хоенцолерна [[Бранденбург]]а и [[енклава|ексклава]] као што су били [[Клевско војводство|Клев]], [[грофовија Марк|Марк]] и [[грофовија Равенсберг|Равенсберг]] у [[Порајње|Порајњу]]. Године 1708, отприлике једна трећина становништва Пруског војводства је била жртва куге.{{sfn|Walker|1992|ppp=74}} [[Куга]] је досегла [[Пренцлау]] у августу 1710, али на крају повукла пре него што је могло стићи до престонице [[Берлин]]а, што је било само 80 km далеко.
{{Историја Немачке}}
[[Шведска|Шведски]] пораз од [[Руска Империја|Русије]], [[Кнежевина Саксонија|Саксоније]], [[Пољско-литванска унија|Пољске]], [[Данска-Норвешка|Данске-Норвешке]], [[Кнежевина Хановер|Хановера]] и Пруске у [[Велики северни рат|Великом северном рату]] (1700—1721) означио је крај значајне шведске моћи на јужним обалама Балтичког мора. У току [[Помаранијски поход|Померанијског похода]] и по одредбама руско-шведског [[мир из Стокхолма|мира из Стокхолма]] (јануар 1720), Пруска је добила јужну [[Шведска Померанија|Шведску Померанију]] са [[Шчећин]]ом.
Ред 61:
Велики кнез-изборник је увео [[јункери|јункере]], земљопоседничку аристократију, у чиновништво и војску своје краљевине. Повећано је занимање за пољску војску и образовни систем.{{sfn|Rothbard|1999|pp=24–27}} Краљ [[Фридрих Вилхелм I]] је увео пруски обавезни образовни систем 1717.{{sfn|Rothbard|1999|pp=24–27}}
 
=== 1740-17601740—1760: Шлески ратови ===
[[Датотека:Der König überall2.JPG|мини|десно|220п|Краљ Фридрих Велики надгледа вађење кромпира.]]
Године 1740. на пруски престо ступио је краљ [[Фридрих II Велики]]. Користећи као изговор споразум из 1537. (на који је цар [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] ставио вето) којим је требало да делови [[Шлеска|Шлеске]] припадну [[Бранденбург]]у након нестанка своје владајуће династије [[Пјастови]]ћа, Фридрих је напао Шлеску, чиме је започео [[Рат за аустријско наслеђе]]. Након врло брзог заузимања Шлеске, Фридрих је понудио своју заштиту надвојвоткињи [[Марија Терезија|Марији Терезији]], ако се покрајина преда њему. Понуда је одбијена, али Аустрија се суочила неколико других противника, а Фридрих је на крају могао да добије формални уступак [[Споразум из Берлина|споразумом из Берлина]] 1742.
Ред 79:
Након што је Фридрих преминуо 1786. године, његов нећак [[Фридрих Вилхелм II]] је наставио поделу, стекавши велики део западне Пољске 1793. Године 1795. Краљевина Пољска је престала постојати, а велико подручје (укључујући и [[Варшава|Варшаву]]) према југу Источне Пруске је постало део Пруске. Ове нове територије су организоване у покрајинама [[Нова Шлеска]], [[Јужна Пруска]] и [[Нова Источна Пруска]].
 
=== 1801-18151801—1815: Наполеонови ратови ===
{{главни|Наполеонови ратови}}
[[Базелски мир|Базелским миром]] (1795) завршен је [[Прва коалиција|Рат прве коалиције]] против Француске. По њему су Прва француска република и Пруска прописале да ће Пруска осигурати неутралност Светог римског царства у свим његовим подручјима северно од линије раздвајања на реци [[Мајна|Мајни]], укључујући и британске копнене доминионе [[Кнежевина Хановер|Хановер]] и војводство [[Бремен-Верден]]. У ту сврху, Хановер (укључујући Бремен-Верден) су такође морали да дају одреде за тзв. раздвајајућу војску за одржавање стања ''наоружане неутралности''.
Ред 138:
Завршни чин ових догађања био је [[Француско-пруски рат]] (1870), где је Бизмарк натерао француског цара [[Наполеон III Бонапарта|Наполеона III]] да објави рат Пруској. Активиравши савезе који су успостављени након аустро-пруског рата, немачке државе су се окупиле и брзо поразиле Француску. Чак и пре тога, Бизмарк је био у могућности да доврши посао уједињења Немачке под пруским вођством. Патриотски занос изазван ратом с Француском био је превише за преостале противнике јединствене нације, па је 18. јануара 1871. (170. годишњица крунисања првог пруског краља [[Фридрих I од Пруске|Фридриха I]]) проглашено [[Немачко царство]] у [[Дворана огледала|Дворани огледала]] у [[Версајски дворац|Версајској палати]] код Париза, док је делови француског главног града и даље били под опсадом. Краљ Вилхелм постао први цар уједињене Немачке.
 
=== 1871-19181871—1918: Врхунац и пад ===
[[Датотека:Prussiamap.gif|мини|200п|Пруске провинције (зелено) унутар Немачког царства (жуто)]]
{{главни|Немачко царство}}