Равена — разлика између измена

| позивни_број = 0544

| регистарска_ознака = RA

| дан_града = 23. јул

| веб-страна = [http://www.comune.ravenna.it www.comune.ravenna.it]

== Извори података ==

Основни извор података из историје и градње до IX века је Liber Pontificalis Ecclesiae Ravennatis од Angellusa (q.v.). Најобимнију расправу о историји, грађевинама и мозаицима (са црно белим илустрацијама) написао је F. W. Deichmann, Frühchristliche Bauten und Mosaiken von Ravenna (Baden-Baden, [[1958]]) и id., Ravenna, Hauptstadt des spätantiken Abendlandes (2 тома у 3 дела + планови, Weisbaden, [[1969]]-[[1976]]). T. S. Brown, The Church of Ravenna and the imperial administration in the seventh century, EHR 94 (1979), 1–28, је много обухватније дело него што то наслов говори. G. Bovini, Ravenna Mosaics (Greenwich, Conn. [1956], London, 1957; поново штампано Oxford, 1978) користан је увод на енглеском. L. von Matt и G. Bovini, Ravenna (Cologne, [1971]) садржи изванредне табле у боји са мозаицима. G. Bovini (ed.), ‘Corpus’ della scultura paleocristiana bizantina ed altomedioevale di Ravenna (3 тома, 1968–1969). E. Dinkler, Das Apsismosaik von S. Apollinare in Classe (Wissenschaftliche Abhandlungen der Arbeitsgemeinschaft für Forschung des Landes Nordrhein-Westfalen, 29; [[1964]]) са библиографијом о црквеној историји Равене, 11. G. Bovini, Saggio di bibliografia su Ravenna antica (Bologna [1968]). Новија истраживања и открића објављена у журналима Felix Ravenna (Ravenna, [[1911]] ff.) и Corsi di Cultura sull'Arte Ravennate e Bizantina (ibid., 1955 ff.).

 

== Види још ==