Буљкески динар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 7:
Пријем и стални кампови У ФНР Југославији организовани су за емигранте и избеглице, пре свега на територији Народне Републике Македоније. Један од тих логора био је у Куманову. Из овог логора 1.454 лица пребачено је у Војводини 25. маја. Ове групе, заједно са дошљацима, била је језгро из којег је настала [[Грчка општина у Војводини]] у околини Новог Сада, у бившем немачком селу Буљкес.
== Буљкески динар као средство плаћања ==
Самоизолована Грчка заједница избеглица, у коју је било тешко ући и тешко из ње изаћи, наметнуло је Одбору Буљеске општине, да преузима мере које су предузимале и друге „аутономне владе” у свету, да штампан свој новац. Тако је настао Буљкески динар, као легално средство плаћања, који је штампан у месној штампарији у Буљеску. У оптицају у овој „општини” биле су новчанице у укупном износу од 9.253.255 динара. Количина Буљкеског динара била је једнака укупном збиру зараде свих запослених у „општини”.
Ова емисија новца помогла да се створи резервна југословенска валуте која је коришћена у продавницама у селу.
И поред намера владе СФРЈ да се Буљкес укључи у планиранске циљева југословенске привреде и задатак у оквиру петогодишњег плана, које је село добило, то није реализовано. Покушај да се направи економски самодовољна заједница, која би ослободила југословенске власти од великих трошкова одржавања ускоро се показало неизводљиво, упркос релативно великим површинама под пољопривредним културама. Радионице у селу су функционисале преко Главног одбора Аутономне Покрајине Војводине, али никада нису платиле порез на добит у износу од 5 милиона динара, само за 1948. године. Зато се, снабдевање храном, одећом, обућом и другим потрепштинама, одвијало јако отежано и рестриктивно преко Војске Југославије, Србије и војвођанских власти, Црвеног крста и других извора.
Емисијом сопственог новца за плаћање плата радника, и није важио као средство плаћања ван овог села, Одбор је жело да раднике принди да раде и Буљески динар троше у Буљкесу. На овај начин, радник је био...„принуђен да сав свој новац троши у Буљкесу, на робу која му је продавана и то по врло високим ценама”". Одбор је захваљући овој уредби имао велику суму 12.527.757 динара на банковном рачуну.
== Галерија ==
| |||