Квантна механика — разлика између измена

Алберт Ајнштајн,као један од оснивача квантне теорије,није прихватио неке од философских или метафилософских тумачења квантне механике као што је одбијање детерминизма и [[узрочност]]и.Он је цитиран на следећи начин, "Бог се игра коцкама".<ref>[[Edward Robert Harrison|Harrison, Edward]] (16 March 2000). [https://books.google.com/books?id=kNxeHD2cbLYC&pg=PA239 ''Cosmology: The Science of the Universe'']. Cambridge University Press. p. 239. [[International Standard Book Number|ISBN]] [[Посебно:BookSources/978-0-521-66148-5|978-0-521-66148-5]].</ref> Он је одбио концепт да стање физичког система зависи од експерименталних споразума за процесе мерења.Он је држао до тога да се стање природе јавља по свом нахођењу, без обзира да ли се опажа или на који начин се може опазити.Са те тачке гледишта он је подржан тренутно прихваћеном дефиницијом квантног стања, која остаје инваријантна произвољним избором конфигурације простора за његову репрезентацију.

 

Да би објаснио спектар зрачења које емитује [[црно тело]] [[Макс Планк]] је 1900. године увео идеју о дискретној, дакле, квантној природи енергије. Да би објаснио [[фотоелектрични ефекат]] [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]] је постулирао да се светлосна енергија преноси у квантима који се данас називају [[фотон]]има. Идеја да се енергија зрачења преноси у порцијама (квантима) представља изванредно достигнуће јер је тиме Планкова формула зрачења црног тела добила коначно и своје физичко објашњење. Године 1913. [[Нилс Бор|Бор]] је објаснио [[спектар]] водониковог атома, опет користећи квантизацију овог пута и угаоног момента. На сличан начин је [[Луј де Број]] 1924. године изложио теорију о таласима материје тврдећи да честице имају таласну природу, употпуњујући Ајнштајнову слику о честичној природи таласа.