Deep Purple — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{Музички састав
|име = Дип
|боја_позадине = група
|слика = Deep Purple in 2004.jpg
Ред 22:
|година1 = [[1998]].
|вебсајт =}}
'''Дип
Група је променила више постава, а имала је осмогодишњу паузу у раду и два поновна окупљања. Комерцијално најуспешнија постава групе{{чињеница|date=12. 2012.}} била је друга по реду: [[Ијан Гилан]], [[Ричи Блекмор|Ричи Блекмур]], [[Џон Лорд]], [[Роџер Главер]] и [[Ијан Пејс]].
Ред 30:
=== Окупљање (1967—1968) ===
Године [[1967]]. на предлог Криса Кертиса, бившег бубњара групе ''Серчерс'', у групу коју је он назвао „''Раундабаутс''“ (на српском „Вртешка“), укључили су се Џон Лорд на „хамонд“ оргуљама, Ричи Блекмур као главна гитара, на бас-гитари Ник Симпер, певач Род Еванс и на бубњевима Ијан Пејс из групе Мејз (eng. Maze). Касније су, на предлог Ричија Блекмура, променили назив у Дип
=== Пробој (1968—1970) ===
Ред 40:
После ова три албума и великих турнеја по САД, њихова америчка дискографска кућа '''Tetragrammaton''' је банкротирала, остављајући групу без пара и са несигурном будућношћу. Вративши се у Енглеску 1969, снимили су сингл "''Emmaretta''", назван по једној од глумица мјузикла ''[[Hair]]'', коју је Род Еванс покушавао да заведе, пре него што су он и Симпер били отпуштени из бенда.
Група је пронашла певача [[Ијан Гилан|Ијана Гилана]] из групе ''Episode Six'', која је издала неколико синглова, али без неког већег комерцијалног успеха. Бубњар ''Episode Six'', Мајк Андервуд, стари Блекмуров друг је упознао Гилана са остатком групе, а басиста [[Роџер Главер]] је испомагао бенд током неколико проба. Када су остали чланови групе успели да убеде Гловера да се у потпуности придружи Дип
Тако је настала најпознатија постава Дип
После '''''„Концерта за групу и оркестар“''''', троделног епског дела које је компоновао [[Џон Лорд]], добили су преко потребног публицитета. Концерт је иведен уживо у [[Ројал Алберт Хол]]у у децембру [[1969]], заједно са Краљевским филхармонијским оркестром, којим је дириговао [[Малком Арнолд]]. То је била једна од првих сарадњи рок групе и оркестра.
Ред 54:
Неколико недеља после '''''Fireballa''''', група је већ свирала песме планиране за следећи албум. Једна песма (касније именована ''“Highway Star”'') је настала у аутобусу, док су ишли на свирку у Портсмут, као одговор на питање једног новинара „Како пишете песме?“.{{чињеница|date=12. 2012.}} Три месеца касније, отишли су у [[Швајцарска|Швајцарску]] да сниме албум '''''[[Machine Head]]'''''. Снимање је требало да буде у мобилној јединици за снимање [[Ролингстонси|Ролингстонса]] у казину у Монтроу, али је због пожара који је избио за време свирке [[Френк Запа|Френка Запе]] и „Мадерс ов инвеншон“ (Мајке изума) морали су да снимају у хотелу Гранд. Тај инцидент је послужио члановима бенда као инспирација за песму ''"[[Smoke on the Water]]"''.
Настављајући тамо где су претходна два албума стала, '''''Machine Head''''' је постао један од најпознатијих албума друге поставе, садржавајући песме које су постале концертни хитови (као нпр. ''"Highway Star"'', ''"Space Truckin'"'', ''"Lazy"'' и ''"[[Smoke on the Water]]"''). Дип
Класична постава „Бр. 2“ је наставила са радом и издала још и албум '''''Who Do We Think We Are''''' ([[1973]]), са хит песмом ''"Woman from Tokyo"'', али су унутрашње тензије и исцрпљеност узимали све већег маха. Лоши односи су кулминирали кад је Ијан Гилан напустио групу после друге јапанске турнеје у лето 1973, док је Роџер Главер био истеран заједно са њим. Њихова замена су били непознати певач из североисточне Енглеске, [[Дејвид Кавердејл]], и басиста и пратећи вокал [[Глен Хјуз]]. Ова нова постава је наставила са радом и ускоро [[1974]]. издала тврђи блуз-рок албум '''''Burn''''', још једно веома успешно издање за којим је следила светска турнеја. Том приликом су гостовали и у [[Београд]]у.{{чињеница|date=12. 2012.}} Хјуз и Кавердејл су додали вокалне хармоније и фанки звук бенду, што је постало очигледније у следећем албуму '''''Stormbringer''''', издатом крајем године. Ипак, Блекмур је изразио незадовољство албумом{{чињеница|date=12. 2012.}}, и напустио бенд у пролеће [[1975]]. да оформи свој бенд [[Rainbow]], са Ронијем Џејмсом Дијем из бенда Елф.
Ред 68:
=== Оживљавање са Стивом Морсом (од 1994. до данас) ===
[[Датотека:SteveMorse.jpg|desno|мини|десно|225п|Deep Purpleov gitarist Steve Morse, 1999.]]
Морсеов долазак ревитализирао је бенд креативно, а нови албум из [[1996]]. под називом '' [[Purpendicular]] '' је показао широку палету музичких стилова, иако никада није направио успех на Билбордовој лествици 200 у САД. Марк VII, или постава VII, избацује нови живи албум [[Live at The Olympia '96]], [[1997]]. године. Уз обновљену сет-листу на турнеји, Дип
== Турнеје ==
[[Датотека:DP-Hangar 11.JPG|десно|мини|250п|Дип
Дип
In 2007, Дип
* [[Deep Purple Debut Tour|Дип
* [[Shades of Deep Purple Tour|Shades of Deep Purple турнеја]], 1968.
* [[The Book of Taliesyn Tour|The Book of Taliesyn турнеја]], 1968.
Ред 91:
* [[Slaves and Masters World Tour|Slaves and Masters светска турнеја]], 1991.
* [[Deep Purple 25 Years Anniversary World Tour|Deep Purple 25-то годишња јубиларна турнеја]], или The Battle Rages On турнеја, 1993.
* [[Deep Purple and Joe Satriani Tour|Дип
* [[Deep Purple Secret Mexican Tour|Дип
* [[Deep Purple Secret USA Tour|Дип
* [[Deep Purple Asian & African Tour|Дип
* [[Purpendicular World Tour|Purpendicular светска турнеја]], 1996-1997.
* [[A Band on World Tour]], 1998-1999.
* [[Concerto World Tour]], 2000-2001.
* [[Deep Purple World Tour|Дип
* [[Bananas World Tour|Bananas светска турнеја]], 2003-2005.
* [[Rapture of the Deep World Tour|Rapture of the Deep светска турнеја]], 2006-2011.
Ред 199:
== Дискографија ==
{{glavni|Дискографија групе Дип
=== Студијски албуми ===
# ''[[Shades of Deep Purple]]'', септембар [[1968]]., ранг #54 на америчким топ-листама (US)
Ред 238:
* [http://www.deeppurple.com.au/ Званични сајт]
[[Категорија:Дип
[[Категорија:Хард рок]]
[[Категорија:Рок групе]]
|