Спинско стакло

Спинско стакло са неуређеном оријентацијом спинова (слика горе) и феромагнетик који има потпуно уређену спинску структуру (слика доле).

Спинско стакло у физици назив је за магнетне материјале код којих је оријентација магнетних спинова неуређена. Израз потиче из аналогије са структуром стакла, која је аморфна, те је неуређена у односу на конфигурацију кристалне решетке.

Спинско стакло има унутрашњу структуру која се налази у метастабилном стању, зато што је енергија код неуређене конфигурације виша од енергије основног стања, која одговара потпуно уређеном феромагнетном стању.

Интеракције између атома у спинском стаклу су јако комплексне, те се при оперативном раду са моделима спинског стакла најчешће претпоставља да су оријентације спинова случајно одређене.

Магнетне особине спинског стакла

При експерименталном испитивању материјала са неуређеном спинском структуром, уочена су необична магнента понашања. Сусцептибилност спинских стакала зависи од температуре релативно правилно као и парамагнетици до критичне температуре од неколико Келвина. Испод те температуре понашање није било правилно.

На температурама изнад критичне, сусцептибилност не зависи од фреквенције, али је утврђено и правилно понашање сусцептибилности на температурама нижим од критичне у временски променљивим магнетним пољима. С обзиром да сусцептибилност расте са све нижим вредностима фреквенције, теоријски се очекује да на критичној температури долази до фазног прелаза.

Едвард-Андерсонов модел

Едвард-Андерсоновим моделом, Хамилтонијан спинског система је претпостављен у облику:

$H=-\sum _{<ij>}J_{ij}S_{i}S_{j},$

где $S$ одговара матрици спина атома, а сумира се по најближим суседним атомима у решетки.

Види још

• Феромагнетизам
• Спин