Патријарх српски Данило III — разлика између измена

Zoupan је преместио страницу Патријарх српски Данило III на Данило III преко преусмерења
м (Zoupan је преместио страницу Патријарх српски Данило III на Данило III преко преусмерења)
(Zoupan је преместио страницу Патријарх српски Данило III на Данило III преко преусмерења)
#Преусмери [[Данило III]]
{{Верски поглавар
| име = Данило III
| слика = Serbian Patriarch Danilo III.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| датум_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[7. април]] [[1396]].
| место_смрти =
| држава_смрти =
| држава_смрти =
| сахрањен =
| звање = Архиепископ пећки и патријарх српски
| године = (1390-1396)
| редослед =
| претходник = [[Патријарх српски Јефрем|Јефрем]]
| наследник = [[Патријарх српски Сава V|Сава V]]
| звање1 =
| године1 =
| редослед1 =
| претходник1 =
| наследник1 =
}}
'''Данило III''' је био [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] у раздобљу од [[1390]]. до [[1396]]. године, и српски срењевековни писац.{{sfn|Вуковић|1996|p=154-155}}
 
== Живот ==
Његов отац је био српски великаш који је као [[Доротеј (монах)|монах Доротеј]] подигао [[Манастир Дренча|манастир Дренчу]] као своју задужбину.
 
Када се у јесен [[1390]]. године, [[патријарх српски Јефрем|патријарх Јефрем]] по други пут својевољно повукао са места српског патријарха, на сабору у [[Манастир Жича|Жичи]] који је сазвао кнез [[Стефан Лазаревић]], за српског патријарха изабран је Данило III.
 
Патријарх Данило се помиње у једној недатованој повељи кнеза Стефана, у даровници монахиње Евгеније и њених синова Стефана и Вука, која је издата у [[Ново Брдо|Новом Брду]] [[1395]]. године, а односи се на разна добра поклоњена руском манастиру Светог Пантелејмона на [[Света гора|Светој гори]], на којој се Данило назива патријархом српским и приморским. Патријарх Данило се помиње и у недатованом запису у рукописном прологу [[манастир Високи Дечани|манастира Дечана]] који је овом манастиру поклонио еклисијарх Варлаам.
 
Претпоставља се да је патријарх Данило дао пристанак да се мошти [[лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] пренесу из [[Храм Светог Спаса|храма Светог Спаса]] у [[Приштина|Приштини]] у његову задужбину [[манастир Раваница|манастир Раваницу]]. Том приликом је кнез Лазар канонизован, али се патријархово лично учешће не помиње.
 
Патријарх Данило је умро [[7. април]]а, али година његове смрти није позната.
 
== Књижевни рад ==
Патријарх Данило се бавио и књижевношћу. Написао је ''Похвално слово о кнезу Лазару'' пре [[1393]]. године. Писано са књижевним укусом, ово ''Похвално слово'' спада међу најлепше књижевне творевине средњовековне српске књижевности. Један је од твораца косовског култа. У делима насталим пре Косовске битке наставља књижевну традицију величања лозе Немањића: ''Служба краљу Милутину'', са пролошким житијем (1380), пролошка житија св. Саве и св. Симеона. Кнезу Лазару посветио је највероватније 4 списа: осим ''Похвалног слова о кнезу Лазару'', такође и ''Службу кнезу Лазару'', ''Пролошко житије'', одн. ''Синаксар'', и ''Повесно слово кнезу Лазару'' (сви настали 1391. или 1392. године поводом преноса Лазаревих моштију из Приштине у Раваницу). Иако жанровски различити, сви ови текстови симболизују Лазарево великомучеништво и надмоћ “царства небеског” над “царством земаљским”, чиме је утемељен и црквени култ кнеза Лазара.
 
== Превод на савремени српски језик ==
* ''Синаксар'' (превод на савремени језик Ђорђе Радојичић), у „Антологија старе српске књижевности (XI/XVIII века)“, Београд, 1960, 119-122.
* ''Слово похвално кнезу Лазару'' (превео на савремени језик [[Димитрије Богдановић]]), Савременик 37 (1973), 265-274.
* ''Сабрани списи'', превела и приредила Радмила Маринковић (у рукопису, приређено за едицију Стара српска књижевност у 24 књиге, “Просвета” и СКЗ, књ. 8).
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{cite encyclopedia |last= |first= |authorlink= |year= 1927 |title = Данило III |encyclopedia= [[Народна енциклопедија]] |publisher= [[Библиографски завод]] |location= [[Загреб]]|id= }}
* Димитрије Богдановић: ''Историја старе српске књижевности'', Београд, СКЗ, 1980.
* Ђорђе Трифуновић: ''Кратак преглед југословенских књижевности средњега века'', Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.
* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|url=http://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ|publisher=Евро, Унирекс, Каленић}}
* Дејан Михаиловић: ''Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности)'', Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 54.
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* [https://svetosavlje.org/sr/kratak-pregled-srpske-crkve-kroz-istoriju/5 Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју]
 
{{низ
|пре= [[Патријарх српски Јефрем|Јефрем I]]
|списак= [[списак поглавара Српске православне цркве|патријарх српски]]<br />[[1390]] — [[1396]].
|после= [[Патријарх српски Сава V|Сава V]]|
}}
{{Поглавари СПЦ}}
 
[[Категорија:Српски патријарси]]
[[Категорија:Српски књижевници из средњег века]]