Ђорђе Марковић Кодер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Хумболт → Александар фон Хумболт |
м Робот: додато {{Authority control}}; козметичке измене |
||
Ред 24:
Марковић је Роморанку објавио двадесет и шест годика после писма Вуку. Тих четврт столећа, између 1836. и [[1862]], он је пролутао светом, не само по Европи него и по оближњим деловима Азије и Африке, да не помињемо јужнословенске крајеве. Све те земље он је прешао пешице, од насеља до насеља, од конака до конака, надничећи или задржавајући се повремено по градовима где је налазио ефемерне службе да презими, да би га c пролећа након лутања опет ишао све даље и даље.
Његови савременици тврде да је говорио и писао мађарски, немачки, старогрчки, новогрчки, латински, француски, италијански, турски, арапски, персиски и јерменски. Ако се сме закључивати по именима које наводи на претпоследњој страни своје књиге, где помиње [[Исак Њутн|
Био је еве и свашта у тим лутањима: чак и [[драгоман (град)|драгоман]], консуларни тумач у [[Истанбул|
C времена на време враћао би се у отаџбину и живео у [[Нови Сад|Новом Саду]] или по [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. Тако је за млађих дана био једном и чиновник, преводилац нод окружног суда у Новом Саду. Други пут је отворио школу борења најпре у [[Петроварадин|
Из тих времена, нарочито у његовим младим и средњим годинама, савременици су га запамтили као великог оригинала, неку врсту „природног философа“, „гимнософисте“ и „прамудраца“, кога би „стари Јелини урачунали у своје мудраце да је живео у њихово доба“, јер је био „заправо [[Диоген]] у свачем“.
Надимак „Кодер“ (а то је швапски облик немачке речи Ка-{ter}-, мачак) Марковић је стекао зато што је волео [[кајмак|скоруп]].
Кодер је живео после објављивања Роморанке неких трвдесет година. У сиротињи, по [[Салаш (имање)|
Кад је умирао, Ђорђе Марковић био је већ давно заборављен и у књижевним круговима и у Новом Саду у коме је велики део живота ировео. Обична судбина људи који дуго живе, a наро-чито уметника! A некада, o њему се говорило, писало, и он је на неки начин узбуђивао људе као први романтички песници и, као индиски јоги или грчки мудраци, јер се читав његов живот, свакодневно његово понашање, мисао, реч, дело, једном речи сваки његов гест одвајао од осталих људи, a ипак се није могло рећи да он припада јуродивима и умоболнмма.
Ред 45:
{{DEFAULTSORT:Марковић Кодер, Ђорђе}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Рођени 1806.]]
| |||