Клод Леви-Строс — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 54:
Леви-Строс је 1959.године именован за председавајућег на Социјалној антроплогији на ''College de France''. Отприлике у исто време, објавио је ''Структуралну антропологију'', колекцију есеја који су пружили примере и програмске изјаве о структурализму. У исто време када је постављао основе за интелектуални програм, започео је серију оснивања како би установио антропологију као дисциплину у Француској, укључујући и Лабораторију социјалне антропологије у којој су нови студенти могли да уче и нови журнал ''l'Homme'' да објављује резултате истраживања.
1962.године, Леви-Строс објавио је за многе његов најважнији рад, ''La Pensée Sauvage'' преведено на енглески ''The Savage Mind''. Наслов на француском се тешко преводи јер реч ''pensée'' значи у исто време и „мисао” и ‘дан и ноћ”(цвет), док ''sauvage'' има многа значења која се разликују од енглеског „дивљак”. Леви-Строс је предложио да енглески наслов буде ''Pansies for Thought'' позајмљујући из Офелијиног говора у [[Шекспир]]овом ''[[Хамлет]]у''. Издања ''La Pensée Sauvage'' на француском увек су штампана са сликом дивљег цвета дан и ноћ на корицама.
''Дивља мисао'' не говори само о „примитивним” мислима, категорији коју су дефинисали претходни антрополози, него и о облицима мисли који су заједнички свим живим бићима. Прва половина књига заснива се на Леви-Стросовој теорији културе и мисли, док друга половина проширује исказ у теорију историје и друштвеним променама. Овај каснији део књиге увео је Леви-Строса у оштру дебату са [[Жан Пол Сартр]] о природи људске слободе. Са једне стране, Сартрова филозофија [[Egzistencijalizam|егзистенције]] смешта га у позицију у којој су људска бића била слободна да се понашају како су желела. Са друге стране, Сартре је био [[Левица|левичар]] који је био одан идејема као што је та да су поједници били ограничени идеологијама које су им наметнули моћници. Леви-Строс је представио своју структуралистичку идеју делатности у супротности Сартровој. Одјек ове расправе између структурализма и егзистенцијализма инспирисала је радове младих аутора као сто је [[Пјер Бурдје]].
Ред 61:
[[Датотека:Claude Lévi-Strauss (1973).jpg|мини|Леви-Строс прима Еразмову награду]]
Леви-Строс је коначно завршио ''Митологику'' 1971.године. 14. Маја 1973. године изабран је за члана Француске академије, што је највеће француско признање за писца.<ref>{{cite web| url= http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=647 | title= Claude Lévi-Strauss| archiveurl= https://web.archive.org/web/20120331130154/http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=647| archivedate= 31. 3. 2012 | publisher= [[Académie française]] }}</ref> Био је члан других важних светских [[академија]], укључујући Америчку академију уметности и књижевности. 1956. године постао је страни члан Краљевске Холандске академије наука и уметности.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.dwc.knaw.nl/biografie/pmknaw/?pagetype=authorDetail&aId=PE00009261 |title=Claude Levi-Strauss (1908 - 2009) |publisher=Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences |date= |accessdate=26. 7. 2015}}</ref> Добио је Еразмову награду 1973. године, ''Meister Eckhart Prize'' за филозофију 2003. године и неколико почасних доктората са универзитета као што су [[Универзитет у Оксфорду|Oксфорд]], [[Универзитет Харвард|Харвард]], [[Јејл (универзитет)|Јејл]]
=== Позни живот и смрт ===
| |||