Хајнрих Хајне — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м standardizacija; козметичке измене |
||
Ред 10:
| место_смрти = [[Париз]]
| држава_смрти = [[Француска]]
| школа = Универзитет у Бону, Универзитет Фридрих Вилијам, Универзитет у Гетингену
| награде =
| утицао =
Линија 19 ⟶ 20:
== Биографија ==
Рођен је у богатој породици јеврејског банкара и трговца. Покушао је да се посвети, мада нерадо, обичној грађанској каријери, али не успева. У Диселдорфу, Хајнеовом родном граду, био је снажан утицај [[Французи|Француза]] тако да је он посећивао француску гимназију. Исто тако, то је
* 1817. пише прве љубавне песме, које су објављене у једном немачком часопису. У [[Бон
* 1821. године се пребацује на Универзитет у [[Берлин
Прве песме и путовања
* 1822. године објављује прве песме, које се одмах издвајају својим оригиналним стилом балате и ироничном одбијању сваких илузија. У њима се осећа велики утицај писаца које је нарочито ценио, [[Џорџ Гордон Бајрон|Бајрона]] и [[Фридрих де ла Мот Фуке|Фукеа]].
* 1825. године прелази у протестантску веру и добија име Хајнрих, уместо оригиналног Хари. Исте године дипломира на Универзитету у [[Гетинген
* 1826. постаје познат, након објављивања ''Слика с путовања'', где у замишљеном дневнику са пута говори о фантастичним и моралним темама, угледајући се на [[Стерн]]а и [[Жан Пол]]а.
* 1826. иде на краткотрајни пут у Енглеску, где су се јавили његови интереси за актуелна политичка дешавања, али и где уједињује све своје песме у једну ''Књигу песама''.
Линија 47 ⟶ 48:
Оригиналност Хајнеове поезије огледа се у томе што је настојао да негира сваки сентиментализам, што му је дозвољавало да користи предмете романтизма са иронијом и реализмом.
== Преводи на српском језику ==
Прве Хајнеове песме су објављене на [[Српски језик|српском језику]] после песникове [[Смрт|смрти]]. Тако, [[1861]]. године, у часопису „Даница“, две песме из „Лирског интермеца“ и једну из циклуса „Млађане патње“ превео је [[Дамјан Павловић]] ([[1840]]-[[1866]]). Отада почиње Хајнеов утицај на српску књижевност. Прву књигу Хајнеових стихова („[[Лирски интермецо]]“) издао је [[Алекса Шантић]] у [[Мостар]]у, у издању књижарнице Пахера и Кисића, [[1897]]. године. (Велики број српских преводилаца бавило се превођењем Хајнеових стихова: Дамјан Павловић, [[Стојан Новаковић]], Алекса Шантић, [[Јован Јовановић-Змај]], [[Јеремија Живановић]], [[Јован Грчић]], [[Милорад Шапчанин]], [[Риста Одавић]], [[Мита Ракић]], [[Милан Димовић]], [[Бошко Петровић]], [[Велимир Живојиновић]] итд.<ref>Miodrag Maksimović, „Pogovor“, во: Hajnrih Hajne, Pesme. Beograd: Rad, 1964, стр. 101-102.</ref>
| |||