Зоран Петровић (писац) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м standardizacija |
м ciscenje |
||
Ред 25:
== Биографија ==
Зоран Петровић, рођен 5. марта 1954. године у Крагујевцу.
Од најраније младости бави се књижевним стваралаштвом, зашта добија бројне републичке и савезне награде. Касније се окушава у многим областима ставралаштва и публицистике, пише поезију, прозу, есеје, приказује књиге за крагујевачку ’’Светлост’’ „Радио Крагујевац“, часопис ’’Кораке’’, а у два наврата пише поему за ’’Велики школски час’’ (’’Свакодневна молитва’’, 1995.) и сценарио (Избор из дотадашњих поема), па чак пише и текстове за ’’[[Смак]]“ и сонгове за дечје песме. Уверен да само онај аутор који се огледао у многим књижевним жанровима може бити комплетан стваралац, Петровић се бавио и публицистичким радом. Још као гимназијалац био је стални сарадник листа ФАКК, где се бавио проблематиком културе младих, а као студент Правног факултета покренуо је и уређивао лист ’’Правник’’ из кога су касније изашли ’’Погледи’’ у којима је такође објављивао текстове и интервјуе.
Завршио је [[Прва крагујевачка гимназија|Прву крагујевачку гимназију]] и дипломирао на [[Правни факултет Универзитета у Крагујевцу|Правном факултету]] 1977-78. Те године се запошљава у [[Спомен-парк Крагујевачки октобар|Спомен-парку Крагујевачки октобар]] на месту самосталног референта на организацији културних манифестација и Великог школског часа. Године 1985. прелази у Новиско радиоинформативну и издавачку кућу Светлост, где ради као уредник издања књига и других публикација, да би касније, приликом раздвајања Светлости и Нове светлости у два мандата обављао функцију директора Издавачког предузећа Нова светлост и то све до јануара 2000. године када је са тог места, одлуком Скупштине града, постављен за директора Театра Јоаким Вујић у Крагујевцу.
Ред 37:
=== 2005-2011 ===
Након успешних пет година проведених у позоришту, Зоран Петровић остаје без посла, услед политичких промена које су се догодиле у Крагујевцу. Његов дугогодишњи пријатељ иначе уредник за културу дневних новина Блиц, Рашко Ковачевић са којим се писац упознао за време свог мандата у позоришту, увидео је неправду која је учињена Зорану Петровићу па је позвао аутора да буде колумниста у Блицу. Две године које је провео без посла, искористио је како би се вратио свом правом позиву, књижевности. Кренуо је завршавати своја дела која су му годинама стајала како и сам аутор каже у фиоци. Једно од тих дела јесте и његов роман првенац: ''Камен близанац''(2010) Геопоетика који је изазвао доста интересовања у медијима и критици. Роман је номинован и ушао у најужи избор за ''Нинову награду'', ''Виталову награду'' и ''награду Меше Селимовића''. Прво формално признање уследило је тек годину дана после издавања романа, у октобру 2011. године када је писац одлуком жирија добио ''награду Милош Црњански'' која се бијенално додељује за најбољу прву књигу из области у којима се огледао Црњански (поезија, роман, приповетка, есеј, драма, путопис, мемоари).
Године 2010. такође излази још један роман: ''Последња поруџбина'' издат у Kрагујевцу, издавач: Катарина Богдановић. Трећи по реду његов роман: ''Угарак''(2011), Геопоетика, појавиће се на штанду Геопетике за време трајања сајма књига у Београду.
| |||