Манастир Троноша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
сређивање |
||
Ред 31:
Игуман Јован опремио је у манастиру преписивачку радионицу где су [[1571]]. и [[1581]]. године преписиване богослужбене књиге за Троношу и суседне манастире. Троношки [[игуман]] Михаило боравио је [[1625]]. године у Русији, у периоду од 16. до 18. века руски Синод је помагао овом манастиру. Оловни покривач са манастирске цркве насилно је скинут крајем [[17. век]]а.
За време [[Кочина крајина|Кочине крајине]], игуман манастира архимандрит Стефан Јовановић<ref>[http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1019/tekst/vasa-dela-su-besmrtna/ Александар Д. Средојевић: „Ваша дела су бесмртна“ (''Православље'', број 1019, 1. септембар 2009)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> био је на челу борбе. [[Вук Стефановић Караџић]] је учио школу у овом манастиру [[1797]]. године. За време [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] Троноша је место договора устаничких вођа, због чега доживљава нова разарања. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] у манастиру је била импровизована болница за негу рањеника. Последње разарање Троноше било је на почетку [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уз велико оштећење објеката, тада су уништени вредни рукописи и предмети манастирске ризнице. Почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]] старешина манастира је био јеромонах [[Георгије Бојић]] који је учествовао у [[Битка за Лозницу 1941.|бици за Лозницу 1941]]. године.
После Другог светског рата црква је обнављана [[1964]]. и [[1987]]. године током прослава 100 година од смрти и 200 година од рођења [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]].<ref>[http://www.rastko.org.rs/svecovek/ustrojstvo/manastiri/tronosa/szivojinovic-tronosa.html Слободан Живојиновић: ''Манастир Троноша''] (књига из 1969)</ref> Испред манастира налази се чесма коју су по легенди саградили [[Југ Богдан]] и девет браће Југовића пред полазак у [[Косовска битка|Косовски бој]]. Ову чесму обновио је архимандрит Методије и трговац из Лешнице Младен Исаковић [[1894]]. године.
<gallery mode="packed" heights="150">
Линија 43 ⟶ 47:
== Манастирска црква ==
Манастирска [[Црква (грађевина)|црква]] подигнута је као једнобродна [[грађевина]] рашког градитељског стила. Спомен-конак је изграђен 1987. године. [[Иконостас]] цркве дело је [[Никола Јанковић|Николе Јанковића]] из [[1834]]. године. Овај живописац из [[19. век]]а је на иконостасу насликао све иконе осим две које су урађене 1866. године. Манастир је по завршетку [[живопис]]а и иконостаса освећен 1834. године. Тог дана је уведен обичај да се сваке године на [[Велики четвртак]] прилажу две свеће дуге -{2m}- и пречника -{20cm}-, њих прилажу мештани околних села и називају се [[ратарске свеће]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:488005-Ratarske-svece-stigle-u-manastir Ратарске свеће стигле у манастир („Вечерње новости“, 19. април 2014)]</ref>
<gallery mode="packed" heights="150">
Manastir Tronoša 015.jpg
Линија 49 ⟶ 54:
Manastir Tronoša 013.jpg
Manastir Tronoša 010.jpg
▲Испред манастира налази се чесма коју су по легенди саградили [[Југ Богдан]] и девет браће Југовића пред полазак у [[Косовска битка|Косовски бој]]. Ову чесму обновио је архимандрит Методије и трговац из Лешнице Младен Исаковић [[1894]]. године. Почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]] старешина манастира је био јеромонах [[Георгије Бојић]] који је учествовао у [[Битка за Лозницу 1941.|бици за Лозницу 1941.]]
</gallery>
Линија 84 ⟶ 77:
* [http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:567701-Vandali-oskrnavili-Devet-Jugovica Ванадали оскрнавили „Девет Југовића“ („Вечерње новости“, 17. септембар 2015)]
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=583 Споменик културе
* [http://www.vaza.co.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=53&Itemid=207 Цркве и манастири]
| |||