Саборна црква у Бањој Луци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м sablon; козметичке измене
Ред 39:
 
=== Смрт Владике Платона ===
[[СликаДатотека:Ustaše ruše pravoslavnu crkvu u Banja Luci 1941.jpg|мини|десно|220п|Усташе руше Саборни храм у Бањалуци 1941.]]
[[Датотека:Platon Banjalucki.jpg|90п|thumb|Платон Бањалучки]]
Након што се оглушио о усташку наредбу од 23. априла [[1941]]. - да сви "Србијанци" морају да оду и напусте тзв. Хрватско тло, болесног и изнемоглог [[Платон Бањалучки|Епископа Платона]], усташе су ухапсиле ноћу, између 4. и 5. маја 1941. године. Ухапшен је заједно са протом Душаном Суботићем, парохом градишким, и одвезли их аутомобилом путем [[Бања Лука]] - [[Котор Варош|Котор-Варош]]. Десетак километара од Бање Луке, на обали ријеке Врбање, усташе су их на свиреп начин убили, и бацили у набујалу Врбању. Ријека их је донијела у Врбас, гдје су, двадесетак дана доцније пронађена њихова унакажена тијела, у селу [[Кумсале]]. Сахрањен је на војничком гробљу у Бањој луци, а три деценије касније, тачније 1. јула 1973. године, ковчег са моштима владике Платона пренесен је у крипту данашњег Саборног храма Свете Тројице. <ref name="дфгх">[http://hhsbl.org/index.php?option=com_content&view=article&id=5&Itemid=5&lang=sr&limitstart=6 Смрт Владике Платона]</ref> Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 1998. године прогласио за свештеномученика и тада је унијет у Именослов светих Српске православне цркве. Српска православна црква слави га 22. априла по црквеном, а 5. маја по грегоријанском календару.
 
=== Код Виктора Гутића ===
Када су прота Петар Рађеновић и прота Сава Рађеновић маја месеца 1941. године отишли Гутићу да га питају шта је било са епископом Платоном он им је набусито одговорио „Шта хоћете ви? Немате шта да ме питате, нити хоћу да вам одговорим. Нема више Срба, не познајем ја Србе. Губите се одавде. Ово је срце државе Хрватске, а срце треба очистити од отрова. Доста смо вам ми овде давали гостопримство ових задњих 250 година, више вам га не дајемо“.
 
=== Говор Виктора Гутића пред Саборним храмом Христа Спаситеља у Бањој Луци ===
 
Јуна 1941. године у Бања Луци је прослављен празник хрватског ослобођења. На свечаности је из Сарајева дошло и певачко друштво „Велебит“. Пред зградом бановине Гутић је одржао говор. „Ова пркос зграда“, рекао је он, „и српска богомоља, којој овдје никад није било мјесто која нам је годинама бола очи, гарантујем вам да више ни она нити ма која њихова врагомоља, ма гдје била у хрватској држави, неће постојати. Знајте да сам ја челична метла, која ће тако почистити српски народ да им ниједно ребро неће остати читаво“. После извесног времена опет на збору у Бањој Луци обратио се Хрватима: „Шта чекате?“ Зашто не убијате Србе? Убијајте их на сваком кораку . За њихове главе ником не одговарате. Наредио сам преко мојих потчињених – економско уништење а затим ћу наредити и истрбљење Срба из наше НДХ.“
 
=== Свештенство храма ===
Ред 111:
{{Портал|Православље|Република Српска}}
{{Саборна црква}}
{{Координате|44_46_20_N_17_11_30_E_|44° 46‘ С. 17° 11‘ И.}}
 
[[Категорија:Вјерски објекти у Бањој Луци]]