Костарика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м sablon
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 15:
| воде = 0,7
| становништво поредак = 120
| становништво = 4.667.096 <ref> Национална агенција за статистику [http://www.inec.go.cr/Web/Home/pagPrincipal.aspx]</ref>
| година пописа = 2013
| густина становништва = 81
| независност = Од [[Шпанија|Шпаније]] <br />[[15. септембар]] [[1821]].
| валута = [[Костарикански колон]]
| стоти део валуте = 100 центима
Ред 31:
Костарика је земља која од 1949. нема војску, што је дефинисано и њеним уставом.<ref>{{cite web|url=http://www.elespiritudel48.org/docu/h013.htm|author=El Espíritu del 48|title=Abolición del Ejército|accessdate = 9. 3. 2008.|language=Spanish}}</ref><ref>{{cite web|accessdate = 9. 6. 2009.|url=http://dev.prenhall.com/divisions/hss/worldreference/CR/defense.html|title=Costa Rica|publisher=World Desk Reference}}</ref><ref>{{cite web|accessdate = 9. 6. 2009.|url=http://www.ucdp.uu.se/gpdatabase/gpcountry.php?id=39&regionSelect=4-Central_Americas|title=Costa Rica|publisher=Uppsala University}}</ref> Једина је латиноамеричка земља која има демократску власт од 1950. или раније.<ref name=List22>{{cite news|url=http://www.economist.com/world/americas/displaystory.cfm?story_id=15501885&fsrc=rss|title=Costa Rica's new president: Thriller for Chinchilla|publisher=The Economist|date = 11. 2. 2010.|accessdate = 16. 2. 2010.}}</ref> Костарика је константно међу водећим земљама Латинске Америке по [[Показатељ хуманог развоја|Индексу хуманог развоја]], док је у светским оквирима на 62. месту, према подацима за 2012. годину.<ref name=HDI12>{{cite web |title=Costa Rica - Country Profile: Human Development Indicators|url=http://hdrstats.undp.org/en/countries/profiles/CRI.html|accessdate = 15. 3. 2013. |publisher=[[UNDP]] |author=UNDP Human Development Report 2012}}</ref>
 
По Индексу заштите животне средине ({{јез-енгл|Environmental Performance Index}}) на петом је месту у свету и на првом у Америци.<ref name=EPI2012>{{cite web|title=2010 EPI Rankings|url= http://epi.yale.edu/epi2012/rankings|accessdate = 25. 1. 2012.| author=Yale Center for Environmental Law & Policy / Center for International Earth Science Information Network at Columbia University}}</ref> Влада Костарике је 2007. обзнанила план да до 2021. Костарика постане прва земља на свету са нултом емисијом угљеника.<ref>{{cite news | title= Costa Rica Aims to Be a Carbon-Neutral Nation | url =http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=19141333 | authorlast=Burnett|first=John Burnett |date = 18. 2. 2008. |publisher= National Public Radio (NPR.org)|accessdate = 27. 4. 2009.}}</ref><ref>{{cite news | title= Costa Rica Aims to Become First "Carbon Neutral" Country | url =http://www.worldwatch.org/node/4958 | authorlast=Herro|first=Alana Herro |publisher=[[Worldwatch Institute]]|date = 12. 3. 2007.|accessdate = 27. 4. 2009.}}</ref><ref>{{cite news | title= País quiere ser primera nación con balance neutro de carbono | url =http://web.archive.org/web/20090216202509/http://nacion.com/ln_ee/2007/febrero/21/aldea1002694.html | publisher=[[La Nación (San José)|La Nación]]|last=Vargas|first=Alejandro|date = 21. 2. 2007.|accessdate = 27. 4. 2009.| language=Spanish}}</ref>
 
== Географија ==
Ред 173:
== Становништво ==
{{Пописи становништва у Костарики}}
Према попису из 2011. Костарика је имала 4.301.712 становника. Белци, [[кастици]] и [[местици]] су чинили 83,63 посто% становништва, док је црнаца било 1,05 посто%, 6,12 посто% мулата, 2,4 посто% Индијанаца, 0,2 посто% Кинеза и 6,6 посто% осталих.
 
У Костарики има нешто више од 104.000 Индијанаца тј. припадника домородачких народа. Већина их живи изолованим резерватима и подељени су на осам етничких група: Китириси (у Средишњој долини); Матамбу или [[Чоротега]] (у Гванакастеу); [[Малеку]] (северна Алахуела), [[Брибри]] (јужни део карипског приобаља), Кабекар (Кордиљера де Таламанка), [[Гвајми]] (југ Костарике, дуж границе са Панамом), [[Борука]] и Тераба (јужна Костарика). 38.550 држављана Костарике говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је буглере (18.000).
Ред 180:
У Костарики има знатно мање људи из мешовитих бракова између белаца и Индијанаца, него у другим латиноамеричким земљама. Изузетак је једино провинција Гванакасте, где скоро половину становништва чине местици.
 
У Костарики је велики број избеглица, углавном из Колумбије и Никарагве. Као резултат тога и илегалне имиграције процењује се да између 10 и 15 посто становништва, што је између четиристо и шестсто хиљада људи, чине Никарагванци.<ref>[http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/2019.htm www.state.gov] Background Note: Costa Rica – People</ref><ref>{{cite news| url=http://articles.latimes.com/2006/mar/23/world/fg-costa23 | work=Los Angeles Times | title=Costa Rica Seeks to Shut Its Doors to Illegal Migrants From Nicaragua | first1=Marla | last1=Dickerson | first2=Rebecca | last2=Kimitch | date = 23. 3. 2006. | accessdate = 2. 5. 2010.}}</ref> Одређени број Никарагванаца долази у Костарику као сезонски радници. Током седамдесетих и осамдесетих година 20. века велики број избеглица из земаља Латинске Америке дошао је у Костарику, највише из [[Чиле]]а и [[Аргентина|Аргентине]], као и из [[Салвадор]]а.<ref>{{Cite book |author=Biesanz, Karen Zubris; Biesanz, Mavis Hiltunen; Biesanz, Richard |title=The Ticos: Culture and Social Change in Costa Rica |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=Boulder |year= 1998|isbn=978-1-55587-737-8|pages=118}}</ref>
 
Према подацима [[Светска банка|Светске банке]] у 2010. у Костарики је било 489.200 избеглица, углавном из Никарагве, Панаме, Салвадора, Хондураса, Гватемале, и Белизеа, док је 125.306 Костариканаца живело ван земље у САД, Панами, Никарагви, Шпанији, Мексику, Канади, Немачкој, Венецуели, [[Доминиканска Република|Доминиканској Републици]], и [[Еквадор]]у.<ref>{{cite web|url=http://siteresources.worldbank.org/INTPROSPECTS/Resources/334934-1199807908806/CostaRica.pdf|title=Costa Rica country profile (from the Migration and Remittances Factbook 2011)|publisher=World Bank|accessdate = 17. 8. 2011.}}</ref>
Ред 188:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|author=Biesanz, Karen Zubris; Biesanz, Mavis Hiltunen; Biesanz, Richard |title=The Ticos: Culture and Social Change in Costa Rica |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=Boulder |year= 1998|pages=118 |isbn=978-1-55587-737-8|pages=118}}
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти