Изаул де Буонделмонти — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 24:
}}
 
'''Изаул де Буонделмонти''' (грчки: Ησαύ Μπουοντελμόντ; умро 6. фебруара 1411.) је био владар [[Јањина|Јањине]] са [[Византијско царство|византијском]] титулом [[деспот|деспота]]а ([[Епирска деспотовина|Епира]]). На власт је дошао након свргавања [[Тома Прељубовић|Томе Прељубовића]]. Ратовао је против [[Деспотовина Арта|деспота Арте]], [[Ђин Буа Спата|Ђина Спате]], због чега склапа савез са Турцима. Наследио га је син [[Ђорђе де Буонделмонти|Георгије]].
 
== Биографија ==
Изаул је био син фирентинског племића Манента и Лапе Ациоли, сестре [[Никола Ациоли|Николе Ациолија]], господара [[Коринт|Коринта]]а. Као и други чланови његове породице, и Изаул је дошао у Грчку у потрази за територијом којом би управљао. Заробљен је 1379. године у борби против Томе Прељубовића, сина српског кесара [[Прељуб (кесар)|Прељуба]]. Неколико година је провео у заробљеништву. Када је Тома збачен са власти (1385), наследио га је Изаул оженивши се његовом удовицом, [[Марија Ангелина Немањић|Маријом Палеолог]]. Изаул је вратио на бискупску столицу Матеју од Јањине. Нови владар спроводио је пацифистичку политику настојећи да склопи мир са албанским суседима и Византијским царством. Византијско посланство је 1386. године стигло у Јањину и Изаулу доделило деспотско достојанство. Иако је Изаул био потпуно независан од Цариграда, ова титула је ојачала и легитимисала његов положај.
 
Изаулу је, међутим, било тешко да се измири са суседним албанским великашима. [[Ђин Буа Спата]], деспот Арте, је 1385. године напредовао ка Јањини, али је Изаул припремио јаку одбрану те се албански великаш повукао. Изаул је био приморан да тражи помоћ Турака Османлија против Албанаца, као што је претходно то исто радио и Тома Прељубовић. Он одлази на двор [[Мурат I|Мурата]] 1386. године. Савез са Турцима довео је до трогодишњег прекида рата са Албанцима, али се сукоб распламсао након погибије Мурата у [[Косовска битка|Косовском боју]] (1389). Јањина је поново угрожена те Изаул тражи помоћ од [[Бајазит I|Бајазита]]. Турски командант [[Гази Евренос]] лако је и брзо поразио Албанце. Мир је трајао четири године. Прекинут је само сукобом са [[Млетачка република|Млетачком републиком]] око једне спорне луке. Смрт Марије (децембар 1394) поново доводи до сукоба са Спатом који је решен дипломатским путем. Јануара 1396. Изаул се оженио Спатином ћерком Иреном како би учврстио савез. Како му више није требала помоћ Турака, Изаул се сукобио са њима и нанео им пораз.
Ред 33:
Изаул је 1399. године поражен од Албанаца предвођених [[Ђин Зеневиши|Ђином Зеневишијем]]. У бици је заробљен, а већи део његове државе окупирао је Зеневиши. Суседни магнати приморали су Зеневишија да ослободи Изаула који се 1400. године вратио у Јањину. Остатак владавине провео је у миру. Умро је 6. фебруара 1411. године. Наследио га је син Ђорђе који се на престолу успео одржати свега 20 дана.
 
== Породица ==
Изаул није имао деце са Маријом Палеолог и са Иреном Спатом. Са својом трећом женом, [[Јевдокија Балшић|Јевдокијом]], ћерком [[Ђурађ I Балшић|Ђурађа I Балшића]], имао је троје деце укључујући и:
* [[Ђорђе де Буонделмонти|Георгија де Боонделмонтија]], који га је наследио као владар Јањине.
 
== Извори ==
* Fine, John Van Antwerp (1994). [https://books.google.rs/books?id=Hh0Bu8C66TsC&redir_esc=y The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest]. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN {{page|year=1994|isbn=978-0-472-08260-5.|pages=}}
* Kazhdan, Alexander, ed. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN {{page|year=1991|isbn=978-0-19-504652-6.|pages=}}
* Miller, William (1908). [https://archive.org/details/latinsinlevanta00millgoog The Latins in the Levant, a History of Frankish Greece (1204–1566)]. New York: E.P. Dutton and Company.
* Nicol, Donald MacGillivray (2010). [https://books.google.rs/books?id=XIj0FfKto9AC&redir_esc=y The Despotate of Epiros 1267–1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages.] Cambridge: Cambridge University Press. ISBN {{page|year=2010|isbn=978-0-521-13089-9.|pages=}}
* Soulis, George Christos (1984), The Serbs and Byzantium during the reign of Tsar Stephen Dušan (1331–1355) and his successors, Dumbarton Oaks,. {{page|year=|id=ISBN 0-88402-137-8|pages=}}
 
[[Категорија:Умрли 1411.]]