Мркоњић Град — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена 12135649 корисника 91.148.86.18 (разговор) ekavica, bez izvora
Ред 337:
=== Други свјетски рат ===
Са подручја општине, учешће у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]] је узео велики број становника у саставу [[5. крајишка дивизија НОВЈ|-{VII}- Крајишке бригаде]], а неки су проглашени и [[списак народних хероја|народним херојима]]. Истакнуте личности [[Народноослободилачка војска Југославије|НОП]]-а су били: [[Миља Ђукановић]], [[Павле Џевер]], [[Акиф Бешлић]] и др. [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизани]] су ослободили Мркоњић Град први пут [[28. август]]а [[1941]], али су га држали под контролом само неколико дана. [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизанске јединице]] су град ослобађале 39 пута у току [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], што је јединствено у читавој бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]]. Град је, [[25. новембар|25. новембра]] [[1943]]. године, био домаћин Првог засједања Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] ([[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]).<ref name="monografija"/> И данас постоји кућа-музеј у којој је одржано засједање.
 
У лето 1941. године усташе су скоро сваке вечери доводиле по 30-50 људи из среза Мркоњић-Град „и клале их у подруму месне болнице и њихове лешеве одводили на мрциниште (марвено гробље) и тамо их закопавали. Рачуна се да је само у ово доба у срезу Мркоњић-Град убијено и поклано између 5. и 7.000 Срба.
 
У Мркоњић – граду носиоци усташких власти „обукли су муслиманску децу у одежде српских свештеника, правили са њима разне комедије и шале. Неке усташе су облачили црквену одежду када су ишле у болницу да кољу Србе. Црквене књиге и јеванђеља дали су муслиманима пиљарима да у њих замотавају воће и поврће.
 
Цркву у Мркоњић-Граду усташе су претвориле у кухињу па је затим запалиле.
 
У цркви у Мркоњић-Граду усташе су „нужду обављали“.
 
Стравичан покољ Срба у овом крају добио је пун замах после доласака херцеговачке усташке бојне под командом усташког пуковника Нарциса Јесенског и бојне усташког сатника Ивана Херенчића. У болници у Мркоњић Граду коју су усташе претвориле у затвор, ови злотвори су у једном замаху поклали 250 Срба . Очевици причају да су неким жртвама сатарама одсецали главе и потом их набијали на коље.
 
Од априла до септембра 1941. године на подручју овог среза усташе су убиле 553 лица. Међу тим жртвама била су и 153 детета од којих 15 није имало ни пуну годину.
 
=== Рат у БиХ ===