Војнић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
У близини Војнића у шуми званој „Радоња", у једном јарку нађено је око 1.000 лешева људи, жена и деце. Нарочито је падао у очи леш једне младе жене од 25 година који је леђима лежао на земљи. Жена је ножем заклана, обе су јој дојке ножем прободене, а на прсима јој је био леш једногодишњег мушког детета"."Руке детета биле су провучене кроз разрезане материне дојке“.<ref>{{harvnb|Страњаковић|1991|pp=224,225}}</ref>
Србе су убијали свим могућим оружјем и оруђем. У шуму звану „Лускоња“ на путу између Војнића и Тушиловића, усташе су довеле око 400 Срба, „наредиле боље обученима да скину одела па их све побили чекићем и будацима у главу“. Очевидац каже: „Немогуће је описати пером или изрећи људским језиком грозоте и патње тих мученика. Спасење је било за онога, који је добио јачи ударац у главу од кога је одмах умро, али су биле муке за оне мученике који су добили слабије ударце у главу, па су се неколико дана неисказано мучили, чувани од зликоваца, да не би случајно од кога били спашени.
У село Војишницу срез Војнић, 29. јула 1941. године дошле су усташе из Загреба заједно са шефом загребачке полиције Владимиром Церовским „и кога су год од Срба нашли на путу, пред кућом или у кући тога су хватали и трпали у камионе“. Почетком августа усташе су наставиле хапшење Срба у Војнићу и околини“. “Већ рано у зору растурили су се по српским селима пуцали и купили Србе.<ref>Душан Еромић, приватни чиновник из Војнића, Београд 28.9.1941. год. (К)</ref>{{Непоуздан извор}}
| |||