Општина Мали Зворник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
допуна текста
допуна текста
Ред 57:
=== Средњи век ===
Данашње подручје општине у раном [[Средњи век|средњем веку]] припадало је најраспрострањенијој области насељеној [[Срби]]ма, која се протезала према северу до реке [[Сава|Саве]]. За то време историја је забележила догађаје које су битно утицале на збивања у Србији, тако да је за време владавине [[Кнез Вишеслав|кнеза Вишеслава]] у [[10. век]]у долази до поделе српске државе на [[Рашка|Рашку]] и [[Босна|Босну]], где је Дрина представљала границу. [[Краљ]] [[Драгутин Немањић]] је имао у [[Радаљ]]у летњиковац и трудио се да учврсти границе својих земаља и за време његове владавине био је видан процват свих крајева под његовом управом. Губитком [[Београд]]а, [[Ђурађ Бранковић]] се са подизањем [[Смедеревска тврђава|Смедерева]], у [[15. век]]у, трудио да обнови што више утврђених градова, међу којима и [[Кула град, Зворник (локалитет)|Зворник]].
 
Становништво се, поред земљорадње, бавило трговином, занатством и рударством, када се у 15. веку отварају рудници у [[Борина|Бо(хо)рини]], Крупњу и [[Зајача|Зајачи]], са топионицама које су се налазиле дуж тока Боринске реке.
 
=== Време Османлијске владавине ===
Линија 62 ⟶ 64:
 
Током [[18. век]]а у ратовима са [[Аустроугарска|аустроугарима]], Турци губе део северне Србије са Београдом, Мачвом, Шапцем, Ваљевом и Аустија окупира десну обале Дрине, планирајући колонизацију Подриња [[Римокатолици|римокатоличким]] становништвем. У тој борби велих царевина, Срби су пружили пуну подршку аустијској кампањи, што доводи до Друге велике сеобе Срба.
 
Насељавањем средњег и доњег тока Дрине придошлицама из Црне Горе и Херцеговине, крајем 18. века, расту и јачају православна насеља, бавећи се земљорадњом и трговином.
 
[[Први српски устанак|Први]] и [[Други српски устанак]] под вођствима [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] и [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] сврстава целокупан српски живаљ у борбу против [[Османлије|Османлија]], тако да Дрина постаје једно од попришта многих борби. Опседа [[Соко Град (дрински)|Соко-града]], под непосредном командом Карађорђа и [[Бој на Равњу]] нису спречиле, после неуспеха Првог српског устанка, враћање муслиманских породица и прогон православног становништва. После [[Бој на Дубљу|победе на Дубљу]] [[1815]]. године наставља се борба Милоша Обреновића да територија на десној обали Дрине припадне Србији. Предајом Соко-града, [[1862]]. године, остају још само два муслиманска села, [[Мали Зворник]] и [[Сакар]], који ће тек [[1878]]. године припасти Србији.
 
=== Први и Други светски рат ===
На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] главни удар аустро-угарске војске упућен је преко Дрине ка [[планина|планини]] [[Цер (планина)|Цер]]. На којој се од [[11. август|11.]] до [[18. август]]а [[1914]]. године догодила [[Церска битка]], у којој је забележена прва савезничка победа којом је непријатељ натеран на повлачење.
 
Капиталацијом Краљевине Југославије, у Другом светском рату, немачке окупационе снаге су разместиле своје снаге на десној обали Дрине, док су из Источне Босне „усташе” протерале око 23000 Срба православне вере, који су спас нашли у Подрињу. Формирањем четничких и партизанских формацијама, па до краја рата неизменично су се водиле међусобне борбе.
 
== Географски положај ==
Општина Мали Зворник налази се у западном делу Републике Србије, у средњем Подрињу. Својим западним делом, уз реку Дрину, у дужини од четрдесет километара, протеже се дуж државне границе са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]], односно са [[Република Српска|Републиком Српском]]. Са истока је надвисују [[Борања]] и [[Јагодња]], дуж којих се граничи са општином Крупањ, са севера су планине [[Гучево (планина)|Гучево]] и територија [[Град Лозница|града Лознице]], док југоисточну границу општине према [[Љубовија|Љубовији]] чине побрђа Крушковица, Гај, Подгај и Вишњица.
 
Општина се пружа дуж магистралног пута Београд-Лозница-Бајина Башта која представља главни комуникациони правац [[Западна Србија (вишезначна одредница)|Западне Србије]], где је Лозница удаљена 26-{km}-, Љубовија 43-{km}-, Шабац 81-{km}- и Београд 170-{km}-. Са суседним [[Зворник]]ом у Босни и Херцеговини је повезана преко реке Дрине, са три моста, данас пешачким [[Мост краља Александра Првог Карађорђевића (Зворник)|мостом Краља Александра]], Нови мост где је званични гранични прелаз и железнички мост у насељу [[Доња Борина]].
 
== Рељеф ==
Рељеф на територији општине Мали Зворник је брдско-планински, надморске висине од 200 до 856 метара, са изузетком насеља Брасина и Доња Борина која су брежуљкасто подручје, са надморском висином од 200 до 500 метара. Највиша кота општине је Црни врх, висине 856 метара. Природни рељеф општине модификован је изградњом бране на Дрини и стварањем вештачког Зворничког језера, које захвата 7% општинске територије.
 
== Клима ==
Клима је умерено-континетална , где су лета топла између 20-22°C, зиме су већином хладне, а током најхладнијег месеца јануара, температура се креће између 1 и 8°C. Просечна годишња температура износи 12,1°C, ваздушни притисак 1004,8mb, релативна влажност ваздуха 70%, просечне падавине 972,1mm. Магле су карактеристичне за долине поред реке Дрине, веома су честе и појављују се током целе године, са највећом израженошћу у пролеће и јесен. На климу знатан утицај има вештачка акумулација -[[Зворничко језеро]] са воденом површином од 13km².
 
== Хидроенергетски потенцијал ==
На подручју општине има укупно 36 водотока, који су готово сви дубоко усечени у стенске масе, са великим падом долинских страна. Њихова корита имају векики пад, тако да се токови одликују великим хидроенергетским потенцијалом. На Радаљској реци је изграђена вештачка акумулација и електрана са годишњом производњом око 400 000 kW струје.
 
Водени ресурси знатно су изнад просека тако да на 184km² површине долази 205km река, тако да је идентификовано 27 могућих локација за изградњу минихидроцентрала, чија би инсталисана снага износила 3 325kW.
 
== Термо-минералне воде ==
Због специфичног хемијског састава и лековитих својстава која је одликују, термо-минералне воде масива Борање познате су још од деветнаестог века. Коришћење воде са природног извора у Радаљској Бањи у лековите сврхе започето је у првој половини 19. века. Вода са „главног” изворауглавном се користила за лечење костобоље и реуматских обољења, бода тзв. „очног извора” коришћена је за умивање, ради побољшањавида и благотворног дејства.
 
У Радаљској бањи наочито су присутне и појаве геотермалне енергије, која је највише акумулирана у подземним водама и то до 100°C.
 
== Земљиште и шуме ==
Према подацима Републичког завода за статистику из 2014. године, шумско земљиште захвата 9.323,46ha или 50,7% укупне површине општине, од чега 53% у друштвеном ЈП Србијашуме-Шумско газдинство Борања) и 47% у приватном власништву. На 80% шумских површина се простире листопадно дрвеће, а доминирају букове шуме.
 
Богатство шумом омогућило је присуство 5различитих животињских врста и добре услове за ловни туризам у општини. Шуме су богате срнећом дивљачи, дивљим свињама, зечевима, фазанима, дивљим паткама и јаребицама. Ловиште се простире на 16 496ha и њиме управља Ловачко удружење „Црни врх” Мали Зворник и ЈП „Србијашуме”. Додатно богатство шума представљају шумски плодови и печурке, док је целокупно подручје богато лековитим биљем.
 
Пољопривредно земљиште у општини износи 5 913ha или 32,13% површине општине, од чега оранице и баште 938ha, воћнаци 306ha и ливаде и пашњаци 1 372ha.
 
== Култура ==
Носилац свих културних манифестација у општини Мали Зворник је Библиотека „17. септембар”, која је на себе преузела улогу некадашњег Дома културе. Библиотека располаже значајним фондом књига - преко 33.000 наслова. У оквиру библиотеке смештена је Завичајна збрика, која чува библиотечки материјал везан за историју културно-просветног живота Малог Зворника и његове околине у прошлости.
 
Библиотека организује гостовања професионалних и аматерских културно-уметничких друштава, позоришта, песника, ликовне изложбе и бројне друге смотре, сусрете и такмичења.
 
Библиотека има салу са 250 места, а у својим просторијама организује курсеве енглеског језика, као и различите секције: фолклорна, драмска, музичка и рецитаторска. Као посебно интересантне културне манифестације организоване од стране Библиотеке у Малом Зворнику издвајају се следеће:
* Месец књиге – октобар, који се обележава најразноврснијим програмима (прикупљање књига за поклон Библиотеци, награђивање најактивнијих читалаца у протеклој години, избор најчитаније књиге, бесплатно учлањивање ђака-првака, организовање књижевних сусрета, изложби књига, позоришних представа и сл.)
* „Осмомартовска изложба народне радиности зворничког краја” (већ се традиционално организује, а жене тада излажу ручне радове и друге експонате старе и преко 150 година. Ова манифестација окупља и жене из околних општина)
* Ликовна колонија се организује у јуну већ другу годину за редом (ова манифестација ће прећи у традиционалну)
* Ликовна секција Дома културе организује 2-3 пута годишње изложбе слика
* Традиционална смотра рецитатора, под називом „Песниче народа мог”, која је општинског и међуопштинског карактера, организује се сваког маја
* Риболовачко-културна манифестација „Сомовијада”, традиционално се одржава крајем сваког јула, а три вечери узастопно заступљен је разноврстан културни програм
 
Од децембра 2006. године у оквиру Библиотеке уторком и четвртком од 11 часова ради Дечје одељење. Што се тиче садржаја, деци се овде нуди читање и причање бајки, гледање дечјих филмова путем ДВД уређаја и након тога илустровање доживљеног. Тако настале илустрације Библиотека касније користи у изложбама.
 
== Образовање ==
У општини Мали Зворник мрежу школских установа чини пет осмогодишњих матичних школа, једна средњошколска установа у средишту општине и једна предшколска установа
 
=== Предшколска установа ===
Предшколска установа „Црвенкапа” има зграду површине 880m², крај саме обале Дрине. У ову, релативно нову, зграду вртић је пресељен половином осамдесетих година. Вртић поседује пространо двориште (око 40 ари), сву потребну опрему за рад васпитача, кухињу дневног капацитета од 150 оброка.
 
=== Основне школе ===
* ОШ „Бранко Радичевић” из Малог Зворника, без подручних одељења
* ОШ „Стеван Филиповић” из Радаља, са једним подручним одељењем за четвороразредну наставу у Малом Радаљу
* ОШ „Браћа Рибар” из Доње Борине, са једним подручним одељењем за четвороразредну наставу у Брасини;
* ОШ „”Милош Гајић” из Амајића, са два подручна одељења за четвороразредну наставу у Доњој Трешници и Цулинама
* ОШ „Никола Тесла” из Велике Реке, са једним подручним одељењем за четвороразредну наставу у Вољевцима
 
=== Средња школа ===
* „Средња школа” Мали Зворник у свом саставу поред гимназије општег смера садржи пет образовних профила.
 
== Здравствене установе ==
Здравствену заштиту становништва у општинии организује и спроводи Дом здравља „Мали Зворник”, који има у свом саставу шест здравствених амбуланти смештених у насељима: Велика Река, Доња Трешница, Радаљ, Доња Борина, Брасина и Цулине. У овим амбулантама ради по једна медицинска сестра, а лекар опште праксе долази једном седмично.
 
== Спорт ==
На подручју општине Мали Зворник егзистирају четири фудбалска клуба и клуб малог фудбала:
* ФК „Јединство”, Мали Зворник (Мачванска окружна лига)
* ФК „Гранит”, Радаљ (Удружене општинске лиге, група Јадар)
* ФК „Младост”, Доња Борина (Мачванска окружна лига)
* ФК „Рудар”, Брасина (Удружена општинска лига, група Јадар)
* КМФ „Мали Зворник” (Друга лига, група запад)
 
Успешно егзистира и женски одбојкашки клуб „Мали Зворник”, који је израстао из школе одбојке при Основној школи ”Бранко Радичевић”, основан 2002. године. Од 05. децембра 2005. године ради и мушки одбојкашки клуб „Јединство”.
 
Борилачке вештине заступљене су у три клуба
* Карате клуб „Српски Соко”
* Карате клуб „Јединство”
* Карате клуб „Младост”
 
Кајакашки клуб „Језеро” чека поновно активирање, а изузетно је активно удружење риболоваца са преко 500 чланова. Општинска организација спортских риболоваца „Дринско језеро” сваке године у јулу организује чувену спортску, али и културну манифестацију „Сомовијада”.
 
У области физичке културе у општини Мали Зворник евидентан је недостатак одговарајућих објеката (фискултурних сала и отворених терена за мале спортове). Фискултурну салу, са свим пратећим просторијама, имају само две школе, и то обе у градском насељу.