Ацетилхолин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м . using AWB
Ред 53:
| PregCat_US = }}
}}
'''Ацетилхолин''' је [[неуротрансмитер]] [[периферни нервни систем|периферног]] и [[централни нервни систем|централног нервног система]]. Углавном има ексцитаторни ефекат, али на неким периферним парасимпатичким нервним завршецима може имати и инхибиторно дејство.<ref name="Кораћевић">{{Cite book | authorauthor1=Даринка Кораћевић, |author2=Гордана Бјелаковић, |author3=Видосава Ђорђевић | title=Биохемија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација | year= |isbn=978-86-387-0622-8| doi= | url= }}</ref><ref>{{Lehninger4th}}</ref>
 
== Распрострањеност и улога ==
Ред 64:
 
== Синтеза ==
Ацетихолин се синтетише у [[цитоплазма|цитоплазми]] пресинаптичких невних завршетака из [[аминоалкохол]]а [[холин]] и [[ацетил-коензим А|ацетил коензима А]]. Ензим који катализује ову реакцију је [[холинацетилтрансфераза]]. Овај ензим се налази само у завршецима холинергичких невних влакана (нервна влакна која секретују ацетилхолин).
 
Нервне ћелије на могу синтетисати холин, већ га морају унети из околине путем [[активни транспорт|активног транспорта]]. Холин се нејчешће ресорбује из хране, могу га синтетисати и [[цревне бактерије]], а може се синтетисати и у организму из аминокиселине [[серин]].
Ред 78:
Никотински рецептори су у ствари [[јонски канали]]. Саставњени су од пет подјединица (пентамери). Постоји више типова подјединица α,β,γ,δ,ξ. Подјединице α (9 од 1-9) и β (4 од 1-4) се срећу у више облика. Након активирања никотинских рецептора отварају се натријумски и калијумски канали и [[ћелијска мамбрана|мембрана]] неурона се деполарише. Овакви рецептори су смештени у ћелијама скелетних [[мишићно ткиво|мишића]] и нервним ћелијама. Никотински рецептори мишићних ћелија су изграђени од 2 α1, β1, δ, ξ (2α1β1δξ) подјединице. [[Фетус|Фетални]] [[nikotinski acetilholinski receptor|никотински рецептори]] мишићних ћелија имају следеђу структуру: 2α1β1δγ, дакле уместо ξ садрже γ подјединицу.
 
У невним ћелијама постоје различити типови никотинских рецептора, али су најчечћи 2α4 и 3β2 подјединице.
 
Никотински рецептори у мишићима се могу блокирати разним супстанцама. Отрови неких [[змије|змија]], као што су [[Кобре|кобра]] и [[мамба]] [[бунгаротоксин]]и блокирају ове рецепторе. Неке супстанце које се користе у терапији ([[мишићни релаксанси]]) такође могу блокирати мишићни тип рецептора.<ref name="Rummel">{{Cite book | author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | publisher=Urban&Fischer | year= |isbn=978-3-437-42520-2| doi= | url= }}</ref>
Ред 85:
{{Главни чланак|Рецептори}}
Мускарински рецептори су повезани са [[G protein spregnuti receptori|Г-протеином]]. Постоји 5 типова: М1, М2, М3, М4, М5.<ref name="Guyton">{{Cite book |last=Guyton|first=Arthur C. John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација Београд |year=1999| doi= | url= |id=}}</ref>
 
 
М1 рецептори се налазе на нервни ћелијама и изазивају њихову ексцитацију. Они активирањем протеина-Г стимуличу [[фосфолипаза C|фосфолипазу C]], чија активација изазива даље ефекте. На овај начин делују и М3 и М5 рецептори.
Линија 102 ⟶ 101:
== Поремећаји холинергичког система ==
* Пропадање холинергичких неурона у централном систему повезано је са настанком [[Алцхајмерова болест|Алцхајмерове болести]], односно [[деменција|деменције]].
 
* Код [[аутоимуне болести]] [[мијастенија гравис]] ({{јез-лат|Miastenia gravis}}) долази до производње [[антитело|антитела]] против мускаринских рецептора, тако да се они уништавају и ацетилхолин не може да се веже и оствари своју функцију. Пошто је ацетилхолин главни трансмитер на неуромоторној плочи која изазива мишићну контракцију, као симптоми се јављају отежано покретање мишића и њихов брзи замор. Болест се прво јавља на мишићима ока (и трепавица), зати језика мишићима лица, трупа... Обично су симптоми ујутру благи и појачавају се у току дана због све већег замора.
 
Линија 118 ⟶ 116:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|authorauthor1=Даринка Кораћевић, |author2=Гордана Бјелаковић, |author3=Видосава Ђорђевић | title=Биохемија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација | year= |isbn=978-86-387-0622-8| doi= | url= }}
* {{Cite book |ref= harv|author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | publisher=Urban&Fischer | year= |isbn=978-3-437-42520-2| doi= | url= }}
* {{Cite book |ref= harv|last=Guyton|first=Arthur C. John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација Београд |year=1999| doi= | url= |id=}}