Витамин Ц — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
м . using AWB
Ред 70:
[[Датотека:Ascorbic-acid-3D-vdW.png|thumb|right|150px|Модел молекула витамина Ц]]
 
'''Витамин Ц''' (''[[askorbinska kiselina|-{L}--аскорбинска киселина]]'', ''-{L}--аскорбат'') је [[vitamin|витамин]] код људи и више животињских врста. У живим организмима аскорбат делује као [[антиоксиданс]], те штити тело од [[оксидативни стрес|оксидатовног стреса]].<ref name=Padayatty>{{cite journal |authorauthor1=Sebastian J. Padayatty, |author2=Arie Katz, |author3=Yaohui Wang, |author4=Peter Eck, |author5=Oran Kwon, |author6=Je-Hyuk Lee, |author7=Shenglin Chen, |author8=Christopher Corpe, |author9=Anand Dutta |title=Vitamin C as an antioxidant: evaluation of its role in disease prevention |pmid=12569111 |year=2003 |pages=18-35 |issue=1 |volume=22 |journal=Journal of the kAmerican College of Nutrition |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/07315724.2003.10719272#.UmNt4RAnXCc}}</ref> Он је исто тако [[Kofaktor (biohemija)|кофактор]] у најмање шест [[ензим]]ских реакција, међу којима је неколико реакција [[колаген]]ске синтезе, чија дисфункционалност се манифестује симптомима [[скорбут]]а.<ref name="UKFSA Risk"/> Код животиња су ове реакције посебно важне при зарастању рана и за спречавање крварења из [[капилар]]а.
 
Аскорбат (јон [[askorbinska kiselina|аскорбинске киселине]]) је неопходан у низу есенцијалних [[метаболизам|метаболичких реакција]] код свих животиња и биљака. Њега [[биосинтеза|формира]] велика већина живих организама, са приметним изузетаком групе сисара, међу којима је већина [[слепи мишеви|слепих мишева]], [[Морско прасе|заморци]], [[Капибара|капибаре]], и један од два главна подреда [[Примати|примата]], антропоиди ([[сувоносни мајмуни]]) (тарсијери, мајмуни, човеколики мајмуни, и људи). Аскорбинску киселину исто тако не синтетишу поједине врсте птица и риба. Свим врстама које немају способност синтезе витамина Ц, неопходно је да га унесу путем исхране. Дуготрани дефицит овог [[витамин]]а се манифестује развојем скорбута.<ref name="UKFSA Risk">{{Cite web |url = http://www.eatwell.gov.uk/healthydiet/nutritionessentials/vitaminsandminerals/vitaminc/ |title=Vitamin C |accessdate=23-02-2012 |publisher=Food Standards Agency (UK)}}</ref><ref name=UMM>{{Cite web|url=http://www.umm.edu/ency/article//002404.htm |title=Vitamin C |accessdate=23-02-2012 |month=January | year=2007 |author= |publisher=University of Maryland Medical Center}}</ref><ref name=OSU>{{Cite web|url=http://lpi.oregonstate.edu/infocenter/vitamins/vitaminC/|title=Vitamin C |accessdate=23-02-2012 |date = 31. 1. 2006. |author=Jane Higdon |publisher=Oregon State University, Micronutrient Information Center}}</ref> Витамин Ц је један од најшире коришћених [[Прехрамбени адитиви|прехрамбених адитива]].
 
Ширина опсега његовог дејства, као и препоручљива дневна доза, су теме текућих дебата. Препоручене дозе се крећу у опсегу од 45 до 400 -{mg}- на дан.
Ред 78:
== Биолошки значај ==
{{further|Аскорбинска киселина}}
Витамин Ц је чист [[Enantiomer|-{<small>L</small>}--енантиомер]] аскорбата, док супротни [[Enantiomer|-{<small>D</small>}--енантиомер]] нема физиолошког значаја. -{<small>L</small>}--аскорбат је јак [[редукујући агенс]]. Кад делује у том својству, он се конвертује у [[оксидо-редукција|оксидовани]] облик, [[Dehidroaskorbinska kiselina|-{<small>L</small>}--дехидроаскорбат]].<ref name=autogenerated2>{{Cite web |url= http://www.food.gov.uk/multimedia/pdfs/evm_c.pdf |title=Vitamin C – Risk Assessment |accessdate=23-02-2012 |publisher=UK Food Standards Agency |format=PDF}}</ref> -{<small>L</small>}--дехидроаскорбат се може затим редуковати назад у активну -{<small>L</small>}--аскорбатну форму дејством [[ензим]]а и [[глутатион]]а у телу.<ref name="pmid8144521">{{cite journal |author=Alton Meister |title=Glutathione-ascorbic acid antioxidant system in animals |pmid=8144521 |year=1994 |pages=9397-400 |issue=13 |volume=269 |journal=The Journal of biological chemistry |url=http://www.jbc.org/content/269/13/9397.full.pdf+html}}</ref> Током овог процеса формира се радикал семидехидроаскорбинске киселине. Слободни радикал аскорбата слабо реагује са кисеоником, тако да се не формира супероксид. Уместо тога два радикала семидехидроаскорбата реагују и формирају један аскорбат и један дехидроаскорбат. Уз помоћ глутатиона, дехидроксиаскорбат се конвертује назад у аскорбат.<ref name="Nualart et al., 2003">{{cite journal |authorauthor1=Nualart FJ, |author2=Rivas CI, |author3=Montecinos VP, |author4=et al. |title=Recycling of vitamin C by a bystander effect |journal=J Biol Chem |year=2003 |volume=278 |pages=10128-10133}}</ref> Присуство глутатиона је есенцијално, јер он омогућава обнављање аскорбата и побољшава антиоксидансни капацитет крви.<ref name = Gropper>{{Cite book |authorvauthors=Gropper SS, Smith JL, Grodd JL |year=2004 |title=Advanced Nutrition and Human Metabolism |edition=4th |publisher=Thomson Wadsworth |location=Belmont, CA. USA |pages=260-275}}</ref> Без њега не би долазило до конверзије дехидроксиаскорбата назад у аскорбат.
 
-{<small>L</small>}--аскорбат је [[Jačina kiseline|слаба]] [[шећерна киселина]]. Он је структурно сродан са [[глукоза|глукозом]]. Аскорбат се природно јавља везан било за [[водонични јон]], дајући [[аскорбинска киселина|аскорбинску киселину]], или за [[метал|метални јон]], формирајући [[минерални аскорбат]].
Ред 84:
=== Биосинтеза ===
===Биосинтеза код различитих врста ===
Велика већина биљки и животиња има способност синтезе витамина Ц. Овај процес се одвија путем секвенце од четири трансформације које су посредоване [[ензим]]има, при чему долази до конверзије [[глукоза|глукозе]] у витамин Ц.<ref name="UKFSA Risk" /> Глукоза за формирање аскорбата се издваја из [[гликоген]]а у јетри код [[сисари|сисара]] и [[passeriformes|врапчарки]]. Синтеза аскорбата је процес који је завистан од гликогенолизе.<ref>{{cite journal |authorauthor1=Bánhegyi Gábor, |author2=Mandl JóZsef |title=The hepatic glycogenoreticular system |journal=Pathology & Oncology Research |volume=7 |pages=107-110 |year=2001 |doi=10.1007/BF03032575 |issue=2}}</ref> Код [[гмизавци|рептила]] и [[птице|птица]] биосинтеза се одвија у [[бубрег|бубрезима]].
 
Међу животињама које су изгубиле способност синтезе витамина Ц су [[симијан]]и и [[тарзијери]], који заједно сачињавају један од подредова [[Примати|примата]], -{[[simijan|anthropoidea]]}- или [[suvonosni majmuni|haplorhini]]. Ова група обухвата људе. Други примитивни примати (-{[[strepsirrhini]]}-) су задржали способност формирања витамина Ц. Синтеза се не јавља код бројних (можда и код свих) врста из фамилије малих глодара -{[[caviidae]]}- у којој су [[морско прасе]] и [[капибара|капибари]], али је присутна код других глодара (на пример пацовима и мишевима није потребан витамин Ц у исхрани). Бројне врсте птица врапчарки такође не синтетишу овај витамин, мада не све од њих. Врсте птица које немају способност синтезе нису јасно повезане. По једној теорији способност синтезе је независно изгубљена више пута код птица.<ref>{{cite journal | title = Can passerines synthesize vitamin C? | first1=Carlos |last1=Martinez del Rio |journal = The Auk |month= July |year= 1997 |url=http://elibrary.unm.edu/sora/Auk/v114n03/p0513-p0516.pdf | accessdate=23-02-2012 | volume=114|issue=3 |pages=513-16 |jstor=4089257}}</ref>
 
Све тестиране фамилије слепих мишева, што обухвата главне фамилије које се хране инсектима и воћем немају способност синтезе витамина Ц. Трагови -{GLO}--а су детектовани само код једне од 34 тестиране врсте слепих мишева, из 6 фамилија.<ref>{{cite journal | doi=10.1016/0305-0491(80)90131-5 | title=Variation of l-gulonolactone oxidase activity in placental mammals | year=1980 | authorvauthors=Jenness R, Birney E, Ayaz K | journal=Comparative Biochemistry and Physiology Part B: Biochemistry and Molecular Biology | volume=67 | issue=2 | pages=195-204}}</ref> Ранији извештаји да само слепи мишеви који се хране воћем немају способност синтезе су били засновани на мањем броју и мањој разноврсности узорака.
 
Код свих животиња које не могу да синтетишу витамин Ц, није присутан ензим [[L-gulonolakton oksidaza|-{<small>L</small>}--гулонолактон оксидаза]] (-{GULO}-),<ref>{{cite journal |authorauthor1=Zhang ZD, |author2=Frankish A, |author3=Hunt T, |author4=''et al.'' |title=Identification and analysis of unitary pseudogenes: historic and contemporary gene losses in humans and other primates. |journal=Genome biology |volume=11 |issue= 3 |pages= R26 |year= 2010 |pmid= 20210993 |doi= 10.1186/gb-2010-11-3-r26}}</ref><ref>{{cite journal |authorvauthors=Inai Y, Ohta Y, Nishikimi M |title=The whole structure of the human nonfunctional L-gulono-gamma-lactone oxidase gene--the gene responsible for scurvy--and the evolution of repetitive sequences thereon. |journal=J. Nutr. Sci. Vitaminol. |volume=49 |issue= 5 |pages=315-9 |year= 2003 |pmid= 14703305 |doi=}}</ref><ref>{{cite journal |authorauthor1=Otowa T, |author2=Yoshida E, |author3=Sugaya N, |author4=''et al.'' |title=Genome-wide association study of panic disorder in the Japanese population. |journal=J. Hum. Genet. |volume=54 |issue= 2 |pages=122-6 |year= 2009 |pmid= 19165232 |doi= 10.1038/jhg.2008.17}}</ref> који је неопходан у задњем степену синтезе. Те животиње имају различите несинтетичке гене тог ензима ([[псеудоген]]е -{ΨGULO}-).{{sfn|Harris|1996|pp=35}} Сличан нефункционални ген је присутан у геному морског прасета и примата, укључујући човека.<ref>{{cite journal | pmid = 1400507 |authorvauthors=Nishikimi M, Kawai T, Yagi K | title = Guinea pigs possess a markedly different gene for L-gulono-gamma-lactone oxidase, the key enzyme for L-ascorbic acid biosynthesis missing in this species | journal = The Journal of biological chemistry | volume=267 | issue=30 | year=1992 | month=October | pages=21967-72}}</ref><ref>{{cite journal | pmid = 10572964 |authorvauthors=Ohta Y, Nishikimi M | title = Random nucleotide substitutions in primate nonfunctional gene for L-gulono-gamma-lactone oxidase, the missing enzyme in L-ascorbic acid biosynthesis | journal = Biochimica et biophysica acta | volume=1472 | issue=1–2 | year=1999 | month=October | pages=408-11 | doi=10.1016/S0304-4165(99)00123-3}}</ref> Неке од тих врста (међу којима је човек) могу да се одрже са ниским нивоима доступним из хране путем рециклирања оксидованог витамина Ц.<ref name=pmid18358815>{{cite journal |authorvauthors=Montelhagen A, Kinet S, Manel N, Mongellaz C, Prohaska R, Battini JL, Delaunay J, Sitbon M, Taylor N |title=Erythrocyte Glut1 Triggers Dehydroascorbic Acid Uptake in Mammals Unable to Synthesize Vitamin C |journal=Cell |volume=132 |issue=6 |pages=1039-48 |year=2008 |pmid=18358815 |doi=10.1016/j.cell.2008.01.042 |laysummary=http://www.sciencedaily.com/releases/2008/03/080320120726.htm |laysource=Science Daily |laydate=21-03-2008}}</ref>
 
Већина симијана конзумира количине витамина које су 10 до 20 пута веће од препоручених за људе.<ref>{{cite journal |author=Milton K |title=Nutritional characteristics of wild primate foods: do the diets of similar organisms have lessons for us? |journal=Nutrition |volume=15 |issue=6 |pages=488-98 |year=1999 |pmid=10378206 |doi=10.1016/S0899-9007(99)00078-7}}</ref> Овај раскорак је основа за контроверзна мишљења о тренутно препорученим дијетарним количинама. Супротни аргумент је да су људи веома ефективни у презервацији дијетарног витамина Ц, те да су способни да одрже крвне нивое витамина Ц упоредиве са другим симијанима уз далеко мањи дијетарни унос.
 
Одрасла [[коза]] је типичан пример животиње која производи витамин Ц. Она произведе више од 13 -{g}- витамина Ц на дан при нормалном здрављу, а биосинтеза се повећава неколико путе под стресним условима.<ref>{{Cite web| url=http://www.seanet.com/~alexs/ascorbate/197x/stone-i-orthomol_psych-1979-v8-n2-p58.htm |title=Eight Decades of Scurvy. The Case History of a Misleading Dietary Hypothesis |accessdate=23-02-2012 |author=Stone Irwin |date=16-07-1978 |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote=''Биохемијска истраживања током 1950-их су показала да је појава скорбута последица одсуства ензима, -{L}--Гулонолактон оксидаза (-{GLO}-) у хуманој јетри (-{Burns}-, 1959). Тај ензим је задњи у серији од четири ензима који конвертују крвни шећер, глукозу, у аскорбат у јетри сисара. Овај метаболит јетре, аскорбат, се производи у кози под нормалним условима, на пример, у количини од око 13.000 -{mg}- на дан на 150 фунти телесне тежине (-{Chatterjee}-, 1973). Повратни механизам сисара многоструко повећава ову дневну производњу аскорбата под стресним условима (-{Subramanian et al.}-, 1973)}}</ref> За трауме и повреде је показано да користе велике количине витамина Ц код људи.<ref>{{Cite journal |authorvauthors=Long C, Maull KI, Krishnan RS, Laws HL, Geiger JW, Borghesi L, Franks W, Lawson TC, Sauberlich HE |title=Ascorbic acid dynamics in the seriously ill and injured |journal=Journal of Surgical Research |volume=109 |issue=2 |pages=144-8 |year=2003 |pmid=12643856 |doi=10.1016/S0022-4804(02)00083-5}}</ref>
 
Неки [[mikroorganizam|микроорганизми]] као што је квасац ''-{[[Saccharomyces cerevisiae]]}-''<ref>[http://bioweb.uwlax.edu/bio203/s2007/nelson_andr/ Saccharomyces cerevisiae]</ref> имају способност синтезе витамина Ц из [[Моносахарид|једноставних шећера]].<ref name="yeastAA">{{Cite web |url=http://www.scri.ac.uk/scri/file/individualreports/2002/20Ascorb.pdf |title=Ascorbic acid biosynthesis in higher plants and microorganisms |accessdate=23-02-2012 |authorauthor1=R.D. Hancock & |author2=R. Viola |lastauthoramp=yes |publisher=Scottish Crop Research Institute|format=PDF}}</ref><ref>{{cite journal |authorauthor1=Hancock Robert D., |author2=Galpin John R., |author3=Viola Roberto |title=Biosynthesis of L-ascorbic acid (vitamin C) by Saccharomyces cerevisiae |journal=FEMS Microbiology Letters |volume=186 |issue=2 |pages=245-50 |year=2000 |pmid=10802179 |doi=10.1111/j.1574-6968.2000.tb09112.x}}</ref>
 
=== Витамин Ц током еволуције ===
Вентури и Вентури<ref>{{cite journal |authorvauthors=Venturi S, Venturi M |title=Evolution of Dietary Antioxidant Defences |journal=European EPI-Marker |year=2007 |volume=11 |issue=3 |url=|pages=1-7}}</ref><ref>{{cite journal |authorvauthors=Venturi S, Donati FM, Venturi A, Venturi M |title=Environmental iodine deficiency: A challenge to the evolution of terrestrial life? |journal=Thyroid : official journal of the American Thyroid Association |volume=10 |issue=8 |pages=727-9 |year=2000 |pmid=11014322 |doi=10.1089/10507250050137851}}</ref> сугерирају да је антиоксидансно дејство аскорбинске киселине првобитно развијено у биљном царству кад су пре око 500 милиона година биљке почеле да се адаптирају на свежу воду ушћа река која је дефицитарна у антиоксидансним минералима. Неки биолози напомињу да су многи кичмењаци развили метаболичке адаптивне стратегије у окружењу које пружа ушћа река.<ref>{{Cite book |authorvauthors=Purves WK, Sadava D, Orians GH, Heller HC |year=1998 |title=Life. The Science of Biology. Part 4: The Evolution of Diversity |chapter=30}}</ref> По овој теорији, кад су пре неких 400–300 милиона година, [[биљке]] и [[животиње]] прво почеле да прелазе из мора у реке и на копно, средине дефицитарне у јоду су представљале препреку у [[еволуција|еволуцији]] терестријалног живота.<ref>{{cite journal |authorvauthors=Venturi S, Venturi M |title=Iodide, thyroid and stomach carcinogenesis: evolutionary story of a primitive antioxidant? |journal=European Journal of Endocrinology |volume=140 |issue=4 |pages=371-2 |year=1999 |pmid=10097259 |doi=10.1530/eje.0.1400371}}</ref> Код биљака, животиња и риба, терестријална храна је постала дефицитарна у многим есенцијалним морским антиоксидансним [[микронутријент]]има, међу којима се [[јод]], [[селен]], [[цинк]], [[бакар]], [[манган]], [[гвожђе]], итд. [[Алге]] у свежој води и копнене биљке, као замену за морске [[антиоксиданс]]е, временом су оптимизовале производњу других [[ендоген]]их антиоксиданаса као што су [[аскорбинска киселина]], [[полифенолни антиоксиданс|полифеноли]], [[каротеноид]]и, [[токоферол]]и итд. Неки од њих су постали есенцијални “[[витамин]]и” у исхрани копнених животиња (витамини Ц, А, Е, итд.).
 
Аскорбинска киселина или витамин Ц је чест [[кофактор (биохемија)|кофактор]] ензима код сисара. Он учествује у синтези [[колаген]]а. Аскорбат је јак [[редукујући агенс]] који има способност брзог сакуљања више [[Реактивне врсте кисеоника|реактивних врста кисеоника]] (-{ROS}-). Слатководним [[Праве кошљорибе|правим кошљорибама]] је такође потребан дијетарни витамин Ц у исхрани. Без њега би оне оболеле од скорбута. Симптоми недостатка витамина Ц који су најлакше препознатљиви код риба су [[skolioza|сколиоза]], [[лордоза]] и тамна боја коже. Слатководне [[пастрмке]] такође манифестују умањено формирање колагена, крварење на перајама, унутрашње крварење, закривљење кичме и повишени морталитет. Ако те рибе живе у морској води са алгама и фитопланктоном, онда је витаминска суплементација мање важна. Сматра се да је разлог доступност других ефикаснијих антиоксиданаса у природном морском окружењу.<ref>{{cite journal |authorauthor1=Hardie L.J., |author2=Fletcher T.C., |author3=Secombes C.J. |title=The effect of dietary vitamin C on the immune response of the Atlantic salmon (Salmo salar L.) |journal=Aquaculture |volume=95 |pages=201-14 |year=1991 |doi=10.1016/0044-8486(91)90087-N |issue=3–4}}</ref>
 
Неки научници су изнели претпоставку да је губитак пута биосинтезе витамина Ц можда у складу са теоријом брзих еволуционих промена, која је довела до развоја [[Хоминиди|хоминида]] и појаве људских бића.<ref>{{cite journal |authorvauthors=Challem J, Taylor EW |title=Retroviruses, Ascorbate, and Mutations, in the Evolution of Homo sapiens |journal=Free Radical Biology and Medicine |volume=25 |issue=1 |pages=130-2 |year=1998 |pmid=9655531 |doi=10.1016/S0891-5849(98)00034-3}}</ref><ref>{{cite journal |authorvauthors=Bánhegyi G, Braun L, Csala M, Puskás F, Mandl J |title=Ascorbate Metabolism and Its Regulation in Animals |journal=Free Radical Biology and Medicine |volume=23 |issue=5 |pages=793-803 |year=1997 |pmid=9296457 |doi=10.1016/S0891-5849(97)00062-2}}</ref><ref>{{cite journal |author=Stone I |title=Homo sapiens ascorbicus, a biochemically corrected robust human mutant |journal=Medical Hypotheses |volume=5 |issue=6 |pages=711-21 |year=1979 |pmid=491997 |doi=10.1016/0306-9877(79)90093-8}}</ref> Међутим, једна друга терија базирана на теорији еволуције наводи да се губитак способности прављења витамина Ц код симијана можда јавио знатно раније током еволуционе историје од појаве људи или чак и човеколиких мајмуна. Постоји евиденција да је до тога дошло ускоро након појаве првих примата, а вероватно након поделе раних примата у два главна подреда: [[хаплорхини]] (који не могу да праве витамин Ц) и његовог сестринског подреда ''-{netarsijer prosimijana}-'', [[стрепсирхини]] (примати „влажног носа“), који је задржао способност прављења витамина Ц.<ref>{{cite journal |authorauthor1=Pollock J. I., |author2=Mullin R. J. |title=Vitamin C biosynthesis in prosimians: Evidence for the anthropoid affinity ofTarsius |journal=American Journal of Physical Anthropology |volume=73 |issue=1 |pages=65-70 |year=1987 |pmid=3113259 |doi=10.1002/ajpa.1330730106}}</ref> На основу датирања молекуларног часовника, та два подреда примата су се раздвојила пре око 63 до 60 милиона година.<ref>{{cite journal | doi = 10.1002/ajpa.10322 | author author1= Poux C, |author2=Douzery E.J.P. | year = 2004 | title = Primate phylogeny, evolutionary rate variations,and divergence times: a contribution from the nuclear gene IRBP | url = | journal = American Journal of Physical Anthropology | volume = 124 | issue = 1| pages=1-16 | pmid = 15085543}}</ref> Апроксимативно три до пет милиона година касније (пре 58 милиона година), што је кратак период у еволуционом смислу, ред -{[[Тарзијери|Tarsiiformes]]}-, чија једина преостала фамилија је тарсијер (-{[[Тарзијери|Tarsiidae]]}-), се одвојила од других хаплорхина.<ref>{{cite journal | doi = 10.1006/mpev.1998.0495 | author author1= Goodman M., |author2=Porter C.A., |author3=Czelusniak J., |author4=Page S.L., |author5=Schneider H., |author6=Shoshani J., |author7=Gunnell G., |author8=Groves C.P. | year = 1998 | title = Toward a phylogenetic classification of primates based on DNA evidence complemented by fossil evidence | url = | journal = Molecular Phylogenetics and Evolution | volume = 9 | issue = 3| pages=585-598 | pmid = 9668008}}</ref><ref>{{cite journal |author=Porter, C.A., Page, S.L., Czelusniak, J., Schneider, H., Schneider, M.P.C., Sampaio, I. and Goodman, M. |year=1997 |title=Phylogeny and evolution of selected primates as determined by sequences of the ?-globin locus and 5’flanking regions |journal=International Journal of Primatology |volume=18 |pages=261-295}}</ref> Пошто тарсијери такође немају способност прављења витамина Ц, следи да је до мутације већ било дошло, те да је до ње морало доћи између те две раздвојне тачке (63 до 58 милиона година).
 
Губитак способности синтезе аскорбата се подудара са појавом неспособности разлагања [[уринска киселина|уринске киселине]], која је такође карактеристична за примате. Уринска киселина и аскорбат су јаки редукујући агенси, те се претпоставља да је код виших примата, уринска киселина преузела део функција аскорбата.<ref>{{Cite journal|author=Proctor P |title=Similar functions of uric acid and ascorbate in man? |journal=Nature |volume=228 |issue=5274 |page=868 |year=1970 |pmid=5477017|doi=10.1038/228868a0}}</ref>
 
=== Апсорпција, транспорт, и уклањање ===
Аскорбинска киселина се апсорбује у телу путем активног транспорта и једноставне дифузије. Котранспортери од натријума зависног активног транспорта натријум аскорбата (-{SVC6T}-) и хексозни транспортери (-{GLUT}-) су два транспортера неопходна за апсорпцију. -{SVCT}- су предоминантни систем за транспорт витамина Ц у телу. -{SVCT1}- и -{SVCT2}- уносе редуковану форму аскорбата кроз ћелијску мембрану.<ref name="ReferenceA">{{cite journal |authorauthor1=Savini I., |author2=Rossi A., |author3=Pierro C., |author4=Avigliano L., |author5=Catani M. V. |title=SVCT1 and SVCT2: key proteins for vitamin C uptake |journal=Amino Acids |volume=34 |issue=3 |pages=347-55 |year=2007 |pmid=17541511 |doi=10.1007/s00726-007-0555-7}}</ref> -{GLUT1}- и -{GLUT3}- су два глукозна транспортера. Они преносе витамин Ц у облику дехидроаскорбинске киселине.<ref>{{cite journal |doi=10.1074/jbc.272.30.18982 |authorvauthors=Rumsey SC, Kwon O, Xu GW, Burant CF, Simpson I, Levine M |title=Glucose transporter isoforms GLUT1 and GLUT3 transport dehydroascorbic acid |journal=The Journal of biological chemistry |volume=272 |issue=30 |pages=18982-9 |year=1997 |pmid=9228080}}</ref> Мада се дехидроаскорбинска киселина апсорбује брже од аскорбата, количина дехидроаскорбинске киселине у плазми и ткивима под нормалним условима је ниска, јер ћелије брзо редукују дехидроаскорбинску киселину до аскорбата.<ref>{{cite journal |authorauthor1=May J, |author2=Qu Zhi-Chao, |author3=Neel Dustin R., |author4=Li Xia |title=Recycling of vitamin C from its oxidized forms by human endothelial cells |journal=Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Molecular Cell Research |volume=1640 |pages=153-61 |year=2003 |doi=10.1016/S0167-4889(03)00043-0 |issue=2–3}}</ref><ref>{{Cite book |author=Packer, L. |year=1997 |chapter=Vitamin C and redox cycling antioxidants. |editoreditor1=Packer L, |editor2=F. J.(ed). |title=Vitamin C in health and disease |publisher=Marcel Dekker Inc |location=New York}}</ref>
 
-{SVCT2}- учествује у транспорту витамина Ц у скоро сваком ткиву.<ref name="ReferenceA"/> Приметни изузетак су црвена крвна зрнца, која губе -{SVCT}- протеине током матурације.<ref>{{cite journal |authorvauthors=May JM, Qu ZC, Qiao H, Koury MJ |title=Maturational Loss of the Vitamin C Transporter in Erythrocytes |journal=Biochemical and biophysical research communications |volume=360 |issue=1 |pages=295-8 |year=2007 |pmid=17586466 |pmc=1964531 |doi=10.1016/j.bbrc.2007.06.072}}</ref> „-{SVCT2}- нокаут“ животиње којима је применом генетичког инжењерства уклоњен овај ген умиру укратко након рођења,<ref>{{cite journal | doi = 10.1038/0502-514 | pmid=11984597 | year = 2002 | author vauthors= Sotiriou S, Gispert S, Cheng J, Wang Y, Chen A, Hoogstraten-Miller S, Miller GF, Kwon O, Levine M | title = Ascorbic-acid transporter Slc23a1 is essential for vitamin C transport into the brain and for perinatal survival | volume = 8 | issue = 5 | pages=514-7 | journal = Nature medicine}}</ref> из чега следи да је транспорт витамина Ц посредством -{SVCT2}- неопходан за живот.
 
При регуларном уносу степен апсорпције је између 70 и 95%. Међутим, степен апсорпције се смањује са повећањем уноса. При високом уносу (1,25 -{g}-), фракциона хумана апсорпција аскорбинске киселине може да падне на 33%; при ниском уносу (<20&nbsp;-{mg}-) степен апсорпције може да достигне 98%.<ref>{{cite journal |doi=10.1073/pnas.93.8.3704 |authorvauthors=Levine M, Conry-Cantilena C, Wang Y, Welch RW, Washko PW, Dhariwal KR, Park JB, Lazarev A, Graumlich JF |title=Vitamin C pharmacokinetics in healthy volunteers: evidence for a recommended dietary allowance |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America |volume=93 |issue=8 |pages=3704-9 |year=1996 |pmid=8623000 |pmc=39676}}</ref> Кад концентрација аскорбата пређе реналну границу реапсорпције он слободно прелази у урин. На високим дијетарним дозама (које су код људи неколико стотина -{mg}-/дан) аскорбат се акумулира у телу док нивои у плазми не достигну границу реналне ресорпције, која је око 1,5&nbsp;-{mg/dL}- код мушкараца и 1,3&nbsp;-{mg/dL}- код жена. Концентрације у плазми веће од тих вредности (за које се сматра да представљају телесно засићење) се брзо излучују у урин са полуживотом од око 30 минута. Концентрације мање од граничне количине се активно задржавају у бубрезима, и полуживот екскреције остатка витамина Ц је знатно већи. Полуживот витамина Ц у телу се продужава са смањењем телесних залиха. Његов полуживот се може повећати до 83 дана, након чега се појављују први симптоми скорбута.<ref>{{cite journal |authorvauthors=Oreopoulos DG, Lindeman RD, Vanderjagt DJ, Tzamaloukas AH, Bhagavan HN, Garry PJ |title=Renal excretion of ascorbic acid: effect of age and sex |journal=Journal of the American College of Nutrition |volume=12 |issue=5 |pages=537-42 |year=1993 |pmid=8263270}}</ref>
 
Максимална телесна залиха витамина Ц је углавном одређена реналном границом крви. Многа ткива одржавају концентрацију витамина Ц на далеко вишем нивоу од крви. Биолошка [[Ткиво (биологија)|ткива]] која акумулирају преко 100 пута виши ниво витамина Ц од крвне плазме су [[Надбубрежна жлезда|адреналне жлезде]], [[хипофиза]], [[грудна жлезда]], -{[[corpus luteum]]}-, и [[мрежњача|ретина]].<ref>{{cite journal |author=Hediger Matthias A. |title=New view at C |journal=Nature Medicine |volume=8 |issue=5 |pages=445-6 |year=2002 |pmid=11984580 |doi=10.1038/nm0502-445}}</ref> Ткива са 10 до 50 пута већом концентрацијом су [[мозак]], [[слезина]], [[плућа]], [[тестис]]и, [[лимфни чворови]], [[јетра]], [[штитна жлезда|штитаста жлезда]], [[слузокожа]] [[Танко црево|танких црева]], [[бела крвна зрнца|леукоцити]], [[гуштерача|панкреас]], [[бубрег|бубрези]] и [[пљувачне жлезде]].
Ред 124:
Било је показано да су пушачи који имају исхрану сиромашну у витамину Ц имају повишен ризик појаве плућних болести од пушача са високим концентрацијама витамина Ц у крви.<ref>{{cite news |url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/901196.stm| title=The influence of smoking on Vitamin C status in adults|accessdate=23-02-2012 |date=31-09-2000|publisher=BBC news and Cambridge University}}</ref>
 
Нобеловац [[Лајнус Полинг]] и Г. Ц. Вилис су показали да су хронични дуготрајни ниски нивои витамина Ц у крви ([[hroničan (medicina)|хронични]] скорбут) један од узрока [[атеросклероза|артеросклерозе]].<ref>{{Cite journal| journal = Proceedings of the National Academy of Sciences | year = 1990 | volume = 87 | issue = 23 | pages=9388-9390| title =Immunological evidence for the accumulation of lipoprotein(a) in the atherosclerotic lesion of the hypoascorbemic guinea pig | authorauthor1= M Rath, |author2=L. Pauling | url = http://www.pnas.org/content/87/23/9388.full.pdf | doi = 10.1073/pnas.87.23.9388 | pmid=2147514 | pmc=55170}}</ref>
 
У [[Zapadni svet|западним земљама]] се генерално конзумира далеко више витамина Ц него што је неопходно за спречавање скорбута. На пример једна канадска здравствена анкета из [[2004]]. је установила да Канађани од 19 година и изнад имају унос витамина Ц из хране од 133&nbsp;-{mg}-/дан за мушкарце и 120&nbsp;-{mg}-/д за жене.<ref name="StatCdn">{{cite web |url= http://www.hc-sc.gc.ca/fn-an/surveill/nutrition/commun/income_food_sec-sec_alim-eng.php |title=Statistics Canada, Canadian Community Health Survey, Cycle 2.2, Nutrition (2004) |accessdate=23-02-2012}}</ref> Те вредности премашују препоручене количине.
Ред 130:
Пар хуманих дијетарних испитивања са експериментално индукованим скорбутом је спроведено. Међу њима су испитивање на [[Приговор савести|приговарачима савести]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], и испитивање на затвореницима у држави [[Ајова]] касних [[1960е|шездесетих година 20. века]]. Обе студије су утврдиле да се сви симптоми скорбута претходно индуковани експерименталном скорбутном дијетом са екстремно ниским садржајем витамина Ц могу потпуно кориговати додатком витамина Ц од само 10&nbsp;-{mg}- на дан. У тим експериментима, није било клиничке разлике између људи којима је дата 70&nbsp;-{mg}- витамина Ц на дан (што је произвело крвни ниво витамина Ц од око 0,55&nbsp;-{mg/dl}-, или око 1/3 ткивног нивоа засићења), и оних којима је давано 10&nbsp;-{mg}- на дан. Људи у затвореничкој студији су развили прве симптоме скорбута око 4 недеље након почетка дијете без витамина Ц, док је у Британској студији, било потребно шест до осам месеци, вероватно због претходног дозирања те групе са 70&nbsp;-{mg}-/дан суплемента током шест недеља пре почетка скорбутске дијете.<ref>{{cite journal |author=J Pemberton |title=Medical experiments carried out in Sheffield on conscientious objectors to military service during the 1939–45 war |journal=International Journal of Epidemiology |year=2006 |volume=35 |issue=3 |pages=556-558 |doi=10.1093/ije/dyl020 |url=http://ije.oxfordjournals.org/cgi/content/full/35/3/556}}</ref>
 
Људи у обе студије са исхраном без или скоро потпуно без витамина Ц, су имали крвне нивое витамина Ц сувише ниске да би се прецизно измерили у време кад су развили знаке скорбута. У Ајовској студији је процењено (обележавањем раствора витамина Ц) да је у том периоду телесна залиха мања од 300&nbsp;-{mg}-, са дневном потрошњом од само 2,5&nbsp;-{mg}-/дан, из чега проистиче да је тренутни полуживот био 83 дана (елиминациона константа од 4 месеца).<ref>{{Cite journal| journal = American Journal of Clinical Nutrition | volume = 22 | pages=535-548 | year = 1969 | author author1= R. E. Hodges, |author2=E. M. Baker, |author3=J. Hood, |author4=H. E. Sauberlich, |author5=S. C. March | title = Experimental Scurvy in Man | issue = 5 | pmid = 4977512}}</ref>
 
За умерено више крвне нивое витамина Ц мерене код здравих особа је нађено да су корелацији са сниженим ризиком од [[Kardiovaskularna bolest|кардиоваскуларног обољења]] и [[исхемијска срчана болест|исхемијске срчане болести]], као и повишеним очекивањем трајања живота. Исто испитивање је утврдило инверзни однос између крвних нивоа витамина Ц и ризика од канцера код људи, мада не код жена. Повишење крвног нивоа од 20 -{mikromol/L}- витамина Ц (око 0,35&nbsp;-{mg/dL}-, што представља додатних теоријских 50&nbsp;грама воћа и поврћа на дан) је нађено да епидемиолошки редукује све узроке ризика [[стопа смртности|морталитета]], четири године након мерења, за око 20%.<ref>{{Cite journal| authorauthor1= Khaw Kay-Tee, |author2=Bingham Sheila, |author3=Welch Ailsa, |author4=Luben Robert, |author5=Wareham Nicholas, |author6=Day Nicholas |date=Mart 2001|title=Relation between plasma ascorbic acid and mortality in men and women in EPIC-Norfolk prospective study: a prospective population study. European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition |journal=Lancet |volume=357 |issue=9257 |pages=657-63 |pmid=11247548 |doi=10.1016/S0140-6736(00)04128-3}}</ref> Међутим, то није била интервенциона студија, те се козалност не може доказати, и крвни новои витамина Ц делујући као прокси маркери за друге разлике између група се не могу одбацити. Четворогодишња и проспективна природа студије је елиминисала прокси ефекте снижавања нивоа витамина Ц на непосредан развој терминалних обољења, као и слабу здравтвену слику на крају животног века.
 
Испитивања са знатно вишим дозама витамина Ц, обично између 0,2 и 6&nbsp;-{g}-/дан, за лечење инфекција и рана су показала инконзистентне резултате.<ref>{{cite journal |title=The Role of Vitamin C in the Treatment of the Common Cold |author = Hemil Harri |journal=Americal Family Physician |date=15-09-2007 |url=}}</ref> Постоје индикације да комбинације антиоксиданаса побољшавају зарастање рана.<ref>{{cite journal |authorauthor1=Barbosa Eliana, |author2=Faintuch Joel, |author3=Machado Moreira, |author4=Emilia Addison, |author5=Gonçalves da Silva, |author6=Viviane Rodrigues, |author7=Lopes Pereima, |author8=Maurício José, |author9=Martins Fagundes, |author10=Regina Lúcia, |author11=Filho Danilo Wilhelm |year=2009 |title=Supplementation of vitamin E, vitamin C, and zinc attenuates oxidative stress in burned children: a randomized, double-blind, placebo-controlled pilot study|journal=J Burn Care Res|volume=30|issue=5|pages=859-66|pmid=19692922|doi=10.1097/BCR.0b013e3181b487a8|url= http://journals.lww.com/burncareresearch/Abstract/2009/09000/Supplementation_of_Vitamin_E,_Vitamin_C,_and_Zinc.15.aspx}}</ref>
 
== Физиолошка функција код сисара ==
Витамин Ц је есенцијалан за здраву исхрану људи. Он је високо ефективан [[антиоксиданс]], који умањује [[оксидативни стрес]]. Витамин Ц је супстрат [[аскорбат пероксидаза|аскорбат пероксидазе]] код биљки (-{APX}- је биљни ензим);<ref name=OSU/> и ензимски [[кофактор (биохемија)|кофактор]] за [[биосинтеза|биосинтезу]] многих важних биохемикалија. Витамин Ц делује као [[донор електрона]] важних [[ензим]]а.<ref name=LevineM>{{Cite book |authorvauthors=Levine M, Rumsey SC, Wang Y, Park JB, Daruwala R |chapter=Vitamin C |editor=Stipanuk MH |title=Biochemical and physiological aspects of human nutrition |publisher=W.B. Saunders |location=Philadelphia |year=2000 |pages=541-67 |isbn=978-0-7216-4452-3}}</ref> Неке од његових улога су:
* Улога у расту, [[хрскавичаво ткиво|хрскавице]], [[зуб]]а и потпорних ткива. Услед недостатка витамина Ц може доћи до развоја [[скорбут]]а.
* Улога у синтези [[Steroidni hormon|стероидних хормона]].
* Стимулише адреналну функцију и ослобађање [[адреналин]]а и [[норадреналин]]а из [[Надбубрежна жлезда|сржи надбубрежних]] [[жлезда]].
* Антиоксидансно својство. Учествује у уклањању [[слободни радикали|слободних радикала]].<ref name=autogenerated1>{{cite journal |authorvauthors=Padayatty S, Katz A, Wang Y, Eck P, Kwon O, Lee J, Chen S, Corpe C, Dutta A, Dutta S, Levine M |title=Vitamin C as an Antioxidant: evaluation of its role in disease prevention |url= |journal=J Am Coll Nutr |volume=22 |issue=1 |pages=18-35 |year=2003 |pmid=12569111 |format=PDF}}</ref>
 
=== Синтеза колагена, карнитина и тирозина, и микрозомални метаболизам ===
Ред 147:
 
Витамин Ц делује као донор електрона за осам различитих [[ензим]]а<ref name=LevineM />
* Три ензима учествују у [[hidroksilacija|хидроксилацији]] колагена.<ref>{{Cite journal|authorvauthors=Prockop DJ, Kivirikko KI |title=Collagens: molecular biology, diseases, and potentials for therapy |journal=Annu Rev Biochem. |volume=64 |pages=403-34 |year=1995 |pmid=7574488 |doi=10.1146/annurev.bi.64.070195.002155}}</ref><ref>{{Cite journal|author=Peterkofsky B |title=Ascorbate requirement for hydroxylation and secretion of procollagen: relationship to inhibition of collagen synthesis in scurvy |journal=Am J Clin Nutr. |volume=54 |issue=6 Suppl |pages=1135S–1140S |year =1991|pmid=1720597 |url=http://www.ajcn.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=1720597}}</ref><ref>{{Cite journal|authorvauthors=Kivirikko KI, Myllylä R |title=Post-translational processing of procollagens |journal=Annals of the New York Academy of Sciences |volume=460 |issue= |pages=187-201 |year=1985 |pmid=3008623 |doi=10.1111/j.1749-6632.1985.tb51167.x}}</ref> Те реакције додају [[hidroksid|хидроксилне групе]] на аминокиселине [[пролин]] или [[лизин]] у молекулу колагена посредством [[prolil hidroksilaza|пролил хидроксилазе]] и [[lizil hidroksilaza|лизил хидроксилазе]]. Витамин Ц је [[kofaktor (biohemija)|кофактор]] за оба ензима. Хидроксилација омогућава молекулу колагена да поприми своју структуру троструког [[хеликс]]а, те је витамин Ц есенцијалан за развој и одржавање [[granulacija tkiva|ткива ожиљака]], [[крвни суд|крвних судова]], и [[Хрскавичаво ткиво|хрскавичавог ткива]].<ref name=MedlinePlus/>
* Два ензима су неопходна за синтезу карнитина.<ref name=Ascorbicacidcarnitine>{{cite journal |author=Rebouche CJ |title=Ascorbic acid and carnitine biosynthesis |journal=The American Journal of Clinical Nutrition |volume=54 |issue=6 Suppl |pages=1147S–1152S |year=1991 |pmid=1962562 |url=http://ajcn.nutrition.org/content/54/6/1147S.short}}</ref><ref name=Carnitinebiosynthesis>{{cite journal |authorvauthors=Dunn WA, Rettura G, Seifter E, Englard S |title=Carnitine biosynthesis from gamma-butyrobetaine and from exogenous protein-bound 6-N-trimethyl-L-lysine by the perfused guinea pig liver. Effect of ascorbate deficiency on the in situ activity of gamma-butyrobetaine hydroxylase |url=http://www.jbc.org/cgi/reprint/259/17/10764.pdf |journal=J Biol Chem |volume=259 |issue=17 |pages=10764-70 |year=1984 |pmid=6432788 |format=PDF}}</ref> Карнитин је есенцијалан за транспорт [[масна киселина|масних киселина]] у [[митохондрија|митохондрије]] за формирање [[аденозин-трифосфат|аденозин трифосфата]].
* Преостала три ензима имају између осталих следеће заједничке функције:
** [[допаминска бета хидроксилаза]] учествује у биосинтези [[норадреналин|норепинефрина]] из [[допамин]]а.<ref>{{Cite journal|authorauthor1=Levine M, |author2=Dhariwal KR, |author3=Washko P, |author4=''et al.'' |title=Ascorbic acid and reaction kinetics in situ: a new approach to vitamin requirements |journal=J Nutr Sci Vitaminol. |volume=Spec No |issue= |pages=169-72 |year=1992 |pmid=1297733}}</ref><ref>{{Cite journal|author=Kaufman S |title=Dopamine-beta-hydroxylase |journal=J Psychiatr Res |volume=11 |pages=303-16 |year=1974 |pmid=4461800 |doi=10.1016/0022-3956(74)90112-5}}</ref>
** пептидилглицин алфа амидирајућа монооксигеназа додаје [[амид]]не групе на [[peptidni hormon|пептидне хормоне]], знатно повећавајући њихову стабилност.<ref>{{Cite journal|authorvauthors=Eipper BA, Milgram SL, Husten EJ, Yun HY, Mains RE |title=Peptidylglycine alpha-amidating monooxygenase: a multifunctional protein with catalytic, processing, and routing domains |journal=Protein Sci. |volume=2 |issue=4 |pages=489-97 |year=1993 |month=April |pmid=8518727 |pmc=2142366 |doi=10.1002/pro.5560020401}}</ref><ref>{{Cite journal|authorvauthors=Eipper BA, Stoffers DA, Mains RE |title=The biosynthesis of neuropeptides: peptide alpha-amidation |journal=Annu Rev Neurosci. |volume=15 |issue= |pages=57-85 |year=1992 |pmid=1575450 |doi=10.1146/annurev.ne.15.030192.000421}}</ref>
** један други ензим модулира метаболизам тирозина.<ref>{{Cite journal|authorvauthors=Englard S, Seifter S |title=The biochemical functions of ascorbic acid |journal=Annu. Rev. Nutr. |volume=6 |issue= |pages=365-406 |year=1986 |pmid=3015170 |doi=10.1146/annurev.nu.06.070186.002053}}</ref><ref>{{Cite journal|authorvauthors=Lindblad B, Lindstedt G, Lindstedt S |title=The mechanism of enzymic formation of homogentisate from p-hydroxyphenylpyruvate |journal=J Am Chem Soc. |volume=92 |issue=25 |pages=7446-9 |year=1970 |pmid=5487549 |doi=10.1021/ja00728a032}}</ref>
 
=== Антиоксиданс ===
Аскорбинска киселина је добро позната по својој антиоксидансној активности, при чему она делује као редукујући агенс који поништава оксидацију у течностима. Кад људско тело садржи већу количину [[Radikal (hemija)|слободних радикала]] ([[Реактивне врсте кисеоника|реактивних врста кисеоника]], -{ROS}-) него [[antioksidans|антиоксиданаса]], тело је у стању које се назива [[oksidativni stres|оксидативним стресом]].<ref name="mc">{{Cite journal |authorvauthors=McGregor GP, Biesalski HK |title=Rationale and impact of vitamin C in clinical nutrition |journal=Current opinion in clinical nutrition and metabolic care |volume=9 |issue=6 |pages=697-703 |year=2006 |pmid=17053422 |doi=10.1097/01.mco.0000247478.79779.8f}}</ref> Он има утицаја на [[кардиоваскуларна болест|кардиоваскуларна обољења]], [[хипертензија|хипертензију]], хроничне упалне болести, [[шећерна болест|дијабетес]],<ref>{{cite journal |author=Kelly FJ |title=Use of antioxidants in the prevention and treatment of disease |journal=Journal of the International Federation of Clinical Chemistry / IFCC |volume=10 |issue=1 |pages=21-3 |year=1998 |pmid=10181011}}</ref><ref>{{cite journal |author=Mayne ST |title=Antioxidant nutrients and chronic disease: use of biomarkers of exposure and oxidative stress status in epidemiologic research |journal=The Journal of nutrition |volume=133 Suppl 3 |pages=933S–940S |year=2003 |pmid=12612179}}</ref><ref>{{Cite journal |doi=10.1016/S0167-5699(99)01552-2 |authorvauthors=Tak PP, Zvaifler NJ, Green DR, Firestein GS |title=Rheumatoid arthritis and, pp. 53: how oxidative stress might alter the course of inflammatory diseases |journal=Immunology today |volume=21 |issue=2 |pages=78-82 |year=2000 |pmid=10652465}}</ref><ref>{{cite journal |authorvauthors=Goodyear-Bruch C, Pierce JD |title=Oxidative stress in critically ill patients |journal=American journal of critical care : an official publication, American Association of Critical-Care Nurses |volume=11 |issue=6 |pages=543-51; quiz 552–3 |year=2002 |pmid=12425405}}</ref> као и на критично болесне пацијенте и особе са јаким опекотинама.<ref name = "mc"/> Особе које доживљавају оксидативни стрес имају крвне нивое аскорбата ниже од 45 -{µmol/L}-, у поређењу са здравим особама код којих су аскорбати у опсегу 61,4-80 -{µmol/L}-.<ref>{{cite journal |authorvauthors=Schorah CJ, Downing C, Piripitsi A, Gallivan L, Al-Hazaa AH, Sanderson MJ, Bodenham A |title=Total vitamin C, ascorbic acid, and dehydroascorbic acid concentrations in plasma of critically ill patients |journal=The American journal of clinical nutrition |volume=63 |issue=5 |pages=760-5 |year=1996 |pmid=8615361}}</ref>
 
Још увек се не зна са сигурношћу да ли витамин Ц и антиоксиданси у општем случају спречавају обољења повезана са оксидативним стресом. [[Метаанализа]] великог броја студија антиоксиданаса, укључујући суплементацију витамином Ц, није утврдила релацију између витамина Ц и [[стопа смртности|морталитета]]. <ref>{{cite journal |authorauthor1=Bjelakovic G., |author2=Nikolova D., |author3=Gluud L. L., |author4=Simonetti R. G., |author5=Gluud C. |title=Mortality in Randomized Trials of Antioxidant Supplements for Primary and Secondary Prevention: Systematic Review and Meta-analysis |journal=JAMA: the Journal of the American Medical Association |volume=297 |issue=8 |pages=842-857 |year=2007 |pmid=17327526 |doi=10.1001/jama.297.8.842}}</ref>
 
=== Кардиоваскуларни систем ===
 
Витамин Ц има функцију регулатора катаболизма холестерола у жучну киселину и демонстрирано је да је важан фактор у регулацији масноћа на разним животињским моделима. Вероватно је да хронична маргинална инсуфијенција витамина Ц успорава трансформацију холестерола у жучну киселину и у људској јетри са резултујућом хиперхолестеролемијом и споријим уклањањем холестерола из крвотока. Студије на људима су неконзистентних резултата али узете скупа, сугерирају позитиван ефекат на индивидуе са високим тоталним холестеролом.
 
Метаанализа 44 студије ефекта витамина Ц на ендотелијарну функцију је показала значајан позитиван ефекат суплементације са израженијим резултатима на популацији са високим кардиоваскуларним ризицима.<ref>{{cite journal|last=Ashor|first=AW|coauthors=Lara, J; Mathers, JC; Siervo, M|title=Effect of vitamin C on endothelial function in health and disease: A systematic review and meta-analysis of randomised controlled trials.|journal=Atherosclerosis|date=2014 Apr 18|volume=235|issue=1|pages=9-20|pmid=24792921}}</ref>
 
Систематски преглед и метаанализа клиничких испитивања суплементације витамина Ц на крвни притисак, са просечном дозом од 500mg500&nbsp;mg по дану и просечним трајањем од 8 недеља показује да суплементација у просеку редукујуе систолички пристисак за 4.85 &nbsp;mm Hg а дијастолички за 1.67 &nbsp;mm Hg на пацијентима са хипертенѕијом. <ref>{{cite journal|last=Juraschek|first=S. P.|coauthors=Guallar, E.; Appel, L. J.; Miller, E. R.|title=Effects of vitamin C supplementation on blood pressure: a meta-analysis of randomized controlled trials|journal=American Journal of Clinical Nutrition|date = 4. 4. 2012.|volume=95|issue=5|pages=1079–1088|doi=10.3945/​ajcn.111.027995}}</ref>
 
До сад није остварен консензус у погледу утицаја уноса витамина Ц на опште кардиоваскуларне ризике. Низ студија сугерира позитивне резултате <ref>{{cite journal|last=Stewart|first=J. M.|coauthors=Ocon, A. J.; Medow, M. S.|title=Ascorbate improves circulation in postural tachycardia syndrome|journal=AJP: Heart and Circulatory Physiology|date = 27. 5. 2011.|volume=301|issue=3|pages=H1033–H1042|doi=10.1152/ajpheart.00018.2011|pmid=21622825}}</ref><ref>{{cite journal|last=Maeda|first=N.|coauthors=Hagihara, H.; Nakata, Y.; Hiller, S.; Wilder, J.; Reddick, R.|title=Aortic wall damage in mice unable to synthesize ascorbic acid|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|date = 18. 1. 2000.|volume=97|issue=2|pages=841–846|doi=10.1073/pnas.97.2.841|pmid=10639167}}</ref><ref>{{cite journal|last=Ginter|first=E|coauthors=Hagihara, H.; Nakata, Y.; Hiller, S.; Wilder, J.; Reddick, R.|title=Marginal vitamin C deficiency, lipid metabolism, and atherogenesis.|journal=Advances in lipid research|date=1978|volume=16|pages=167-220|doi=10.1073/pnas.97.2.841|pmid=362865}}</ref><ref>{{cite journal|last=Levine|first=G. N.|coauthors=Frei, B.; Koulouris, S. N.; Gerhard, M. D.; Keaney, J. F.; Vita, J. A.|title=Ascorbic Acid Reverses Endothelial Vasomotor Dysfunction in Patients With Coronary Artery Disease|journal=Circulation|date = 15. 3. 1996.|volume=93|issue=6|pages=1107–1113|doi=10.1161/​01.CIR.93.6.1107|pmid=8653830}}</ref><ref>{{cite journal|last=Wilkinson|first=IB|coauthors=Megson, IL; MacCallum, H; Sogo, N; Cockcroft, JR; Webb, DJ|title=Oral vitamin C reduces arterial stiffness and platelet aggregation in humans.|journal=Journal of cardiovascular pharmacology|date=1999 Nov|volume=34|issue=5|pages=690-3|doi=10.1161/​01.CIR.93.6.1107|pmid=10547085}}</ref><ref>{{cite journal|last=Simon|first=JA|date=1992|title=Vitamin C and cardiovascular disease: a review|pmid=1578086}}</ref><ref>{{cite journal|last=Grosso|first=G|coauthors=Bei, R; Mistretta, A; Marventano, S; Calabrese, G; Masuelli, L; Giganti, MG; Modesti, A; Galvano, F; Gazzolo, D|title=Effects of vitamin C on health: a review of evidence.|journal=Frontiers in bioscience (Landmark edition)|date=2013 Jun 1|volume=18|pages=1017-29|pmid=23747864}}</ref> и неутралне резултате.<ref>{{Cite journal |doi=10.1006/pmed.1997.0145 |authorvauthors=Mayer-Davis EJ, Monaco JH, Marshall JA, Rushing J |title=Vitamin C intake and cardiovascular disease risk factors in persons with non-insulin-dependent diabetes mellitus. From the Insulin Resistance Atherosclerosis Study and the San Luis Valley Diabetes Study |journal=Preventive medicine |volume=26 |issue=3 |pages=277-83 |year=1997 |pmid=9144749}}</ref><ref>{{cite journal |authorauthor1=Jacques Paul F., |author2=Sulsky Sandra I., |author3=Perrone Gayle E., |author4=Jenner Jennifer, |author5=Schaefer Ernst J. |title=Effect of vitamin C supplementation on lipoprotein cholesterol, apolipoprotein, and triglyceride concentrations☆ |journal=Annals of Epidemiology |volume=5 |issue=1 |pages=52-9 |year=1995 |pmid=7728285 |doi=10.1016/1047-2797(94)00041-Q}}</ref><ref>{{cite journal |authorauthor1=Fotherby Martin, |author2=Williams Julie, |author3=Forster Louise, |author4=Craner Paul, |author5=Ferns Gordon |title=Effect of vitamin C on ambulatory blood pressure and plasma lipids in older persons |journal=Journal of Hypertension |volume=18 |issue=4 |pages=541-4 |year=2000 |doi= 10.1097/00004872-200018040-00009 |pmid=10779091}}</ref>
 
=== Прооксиданс ===
Аскорбинска киселине се понаша не само као антиоксиданс, него и као [[прооксиданс]].<ref name="mc" /> За аскорбинску киселину је показано да редукује [[Прелазни метали|прелазне метале]], као што су купри јони (-{Cu}-<sup>2+</sup>) до купро (-{Cu}-<sup>1+</sup>) јона, и фери јони (-{Fe}-<sup>3+</sup>) до феро (-{Fe}-<sup>2+</sup>) јона, током конверзије од аскорбата до дехидроаскорбата ''-{[[in vitro]]}-''.<ref>{{cite journal |authorvauthors=Satoh K, Sakagami H |title=Effect of metal ions on radical intensity and cytotoxic activity of ascorbate |journal=Anticancer research |volume=17 |issue=2A |pages=1125-9 |year=1997 |pmid=9137459}}</ref> Ова реакција може да генерише [[супероксид]] и сродна једињења. Међутим, у телу, слободни прелазни елементи су ретко присутни, док су гвожђе и бакар везани за различите протеине<ref name="mc" /> и [[интравенозна терапија|интравенозна]] употреба витамина Ц не повећава његову прооксидансну активност.<ref>{{cite journal |authorvauthors=Mühlhöfer A, Mrosek S, Schlegel B, Trommer W, Rozario F, Böhles H, Schremmer D, Zoller W G, Biesalski H K |title=High-dose intravenous vitamin C is not associated with an increase of pro-oxidative biomarkers |journal=European Journal of Clinical Nutrition |volume=58 |issue=8 |pages=1151-8 |year=2004 |pmid=15054428 |doi=10.1038/sj.ejcn.1601943}}</ref> Сматра се да аскорбат као прооксиданс има незнатну склоност конвертовања метала и формирања реактивних врста кисеоника ''-{[[in vivo]]}-''. Међутим, постоји евиденција да суплементација витамином Ц може да увећа ДНК оштећења [[лимфоцит]]а код здравих волонтера.<ref>{{cite journal |authorauthor1=Podmore Ian D., |author2=Griffiths Helen R., |author3=Herbert Karl E., |author4=Mistry Nalini, |author5=Mistry Pratibha, |author6=Lunec Joseph |title=Vitamin C exhibits pro-oxidant properties |journal=Nature |volume=392 |issue=6676 |pages=559 |year=1998 |pmid=9560150 |doi=10.1038/33308 |bibcode=1998Natur.392..559P}}</ref>
 
Ипак, велики број других истраживања не потврђује да аскорбинска киселина делује као прооксиданс приликом оралног уноса.<ref>{{cite journal|last=Suh|first=J|coauthors=Zhu, BZ; Frei, B|title=Ascorbate does not act as a pro-oxidant towards lipids and proteins in human plasma exposed to redox-active transition metal ions and hydrogen peroxide.|journal=Free radical biology & medicine|date=2003 May 15|volume=34|issue=10|pages=1306-14|pmid=12726918}}</ref><ref>{{cite journal|last=Carr|first=A|coauthors=Frei, B|title=Does vitamin C act as a pro-oxidant under physiological conditions?|journal=FASEB journal : official publication of the Federation of American Societies for Experimental Biology|date=1999 Jun|volume=13|issue=9|pages=1007-24|pmid=10336883}}</ref><ref>{{cite web|lastauthor1=Kenneth B. Beckman, |author2=Hal J. Helbock, |author3=Bruce N. Ames |title=Vitamin C has not been shown to cause oxidative damage in vivo|url=http://lpi.oregonstate.edu/news/beckman.html|accessdate = 30. 5. 2014.}}</ref> Један од разлога је да се оралним уносом не може достићи одговарајући ниво у плазми који је потребан за прооксидантни ефекат због ограничења апсорпције.<ref>{{cite journal|last=Duconge|first=J|coauthors=Miranda-Massari, JR; Gonzalez, MJ; Jackson, JA; Warnock, W; Riordan, NH|title=Pharmacokinetics of vitamin C: insights into the oral and intravenous administration of ascorbate.|journal=Puerto Rico health sciences journal|date=2008 Mar|volume=27|issue=1|pages=7-19|pmid=18450228}}</ref> Прооксидантни ефекат се потиже искључиво интервенозним дозирањем јер се на тај начин може постићи велика концентрација витамина Ц у плазми што се користи у хемотерапеутске сврхе.<ref>{{cite journal|last=Riordan|first=HD|coauthors=Riordan, NH; Jackson, JA; Casciari, JJ; Hunninghake, R; González, MJ; Mora, EM; Miranda-Massari, JR; Rosario, N; Rivera, A|title=Intravenous vitamin C as a chemotherapy agent: a report on clinical cases.|journal=Puerto Rico health sciences journal|date=2004 Jun|volume=23|issue=2|pages=115-8|pmid=15377059}}</ref>
 
=== Имунски систем ===
Око 50 пута већа концентрација витамина Ц је нађена у лимфоцитима, који га брзо конзумирају током инфекција. Једна од функција витамина Ц је да освежава [[glutation|глутатион]], један од основних ендогених антиоксиданата.<ref>{{cite journal|last=Lenton|first=KJ|coauthors=Sané, AT; Therriault, H; Cantin, AM; Payette, H; Wagner, JR|title=Vitamin C augments lymphocyte glutathione in subjects with ascorbate deficiency.|journal=The American journal of clinical nutrition|date=2003 Jan|volume=77|issue=1|pages=189-95|pmid=12499341}}</ref><ref>{{cite journal|last=Johnston|first=CS|coauthors=Meyer, CG; Srilakshmi, JC|title=Vitamin C elevates red blood cell glutathione in healthy adults.|journal=The American journal of clinical nutrition|date=1993 Jul|volume=58|issue=1|pages=103-5|pmid=8317379}}</ref>
 
Витамин Ц је важан фактор у свим стресним ситуацијама које су повезане са инфламаторним процесима. Познато је деценијама да је хронична инфламација узрок настанка разних обољења. Витамин Ц је есенцијалан стимулатор имуног система и повећава издржљивост организма - његова имуностимулативна, анти-инфламаторна, анти-вирална и анти-бактеријска својства су добро позната.<ref>{{cite journal|last=Sorice|first=Angela|coauthors=Guerriero, Eliana; Capone, Francesca; Colonna, Giovanni; Castello, Giuseppe; Costantini, Susan|title=Ascorbic Acid: Its Role in Immune System and Chronic Inflammation Diseases|journal=Mini-Reviews in Medicinal Chemistry|date = 31. 5. 2014.|volume=14|issue=5|pages=444–452|doi=10.2174/1389557514666140428112602}}</ref>
 
Инфекција [[Хеликобактер пилори|хеликобактеријом]] повећава ризик за рак желуца. Високи дијетарни унос витамина Ц штити људски организам од хеликобактерије инхибитујући њен раст ''in-vitro'' i ''in-vivo''. У једном истраживању дневна суплементација од 5 грама у току од 4 недеље резултовало је потпуним истребљењем бактерије у 30% пацијената. <ref>{{cite journal|last=Jarosz|first=M|coauthors=Dzieniszewski, J; Dabrowska-Ufniarz, E; Wartanowicz, M; Ziemlanski, S; Reed, PI|title=Effects of high dose vitamin C treatment on Helicobacter pylori infection and total vitamin C concentration in gastric juice.|journal=European journal of cancer prevention : the official journal of the European Cancer Prevention Organisation (ECP)|date=1998 Dec|volume=7|issue=6|pages=449-54|pmid=9926292}}</ref> Иако резултати разних истраживања на људима нису коезистентни, данас је извесно да је витамин Ц јак профилактички фактор по овом питању.<ref>{{cite journal|last=Pal|first=J|coauthors=Sanal, MG; Gopal, GJ|title=Vitamin-C as anti-Helicobacter pylori agent: More prophylactic than curative- Critical review.|journal=Indian journal of pharmacology|date=2011 Nov|volume=43|issue=6|pages=624-7|pmid=22144762}}</ref> Са друге стране, хеликобактерија смањује системску расположивост и апсорпцију витамина Ц у људском организму. <ref>{{cite journal|last=Woodward|first=M|coauthors=Tunstall-Pedoe, H; McColl, K|title=Helicobacter pylori infection reduces systemic availability of dietary vitamin C.|journal=European journal of gastroenterology & hepatology|date=2001 Mar|volume=13|issue=3|pages=233-7|pmid=11293441}}</ref>
 
Није потпуно јасно на који начин витамин Ц интерагује са имунским системом. Једна од хипотеза је да он модулира активности [[фагоцит]]а, производњу [[цитокини|цитокина]] и [[лимфоцит]]а, и више [[Ћелијски адхезивни молекули|ћелијских адхезивних молекула]] у [[моноцити]]ма.
Ред 185:
 
=== Антихистамин ===
Витамин Ц је природни [[антихистаминик]]. Он спречава ослобађање [[хистамин]]а и повећава детоксификацију хистамина. Једна студија из [[1992]]. је утврдила а да употреба 2&nbsp;грама витамина Ц дневно снижава нивое крвног хистамина 38 % код здравих одраслих особа након само једне недеље.<ref name="JohnstonC">{{Cite journal|authorauthor1=Johnston, Carol S.; |author2=Martin, L. J.; |author3=Cai, X. |title=Antihistamine effect of supplemental ascorbic acid and neutrophil chemotaxis |journal= Am Coll Nutr |volume=11|issue=2 |pages=172-176 |year=1992|url= |pmid=1578094}}</ref> Познато је да постоји корелација између ниских концентрација витамина Ц у серуму и повишених серумских нивоа хистамина.<ref>{{cite journal |title=Vitamin C depletion is associated with alterations in blood histamine and plasma free carnitine in adults |journal=J Am Coll Nutr |year=1996 |volume=15 |issue=6 |pages=586-591 |pmid=8951736}}</ref><ref>{{cite journal |last=Clemetson |title=Histamine and ascorbic acid in human blood |journal=J Nutr |year=1980 |volume=4 |pages=662-8 |pmid=7365537}}</ref>
 
== Физиолошке функције код биљки ==
Ред 193:
 
== Дневне потребе ==
Северно америчка ''Дијетарна референца уноса'' препоручује 90 милиграма на дан, и не више од 2&nbsp;грама на дан.<ref name="US RDA">{{Cite web |url=http://www.iom.edu/Reports/2006/Dietary-Reference-Intakes-Essential-Guide-Nutrient-Requirements.aspx |title=US Recommended Dietary Allowance (RDA) |accessdate=23-02-2012 |date= |author= |publisher= |format=PDF}}</ref> Друге сродне животињске врсте које имају заједничку неспособност производње витамина Ц и неоходност уноса екогеног витамина Ц конзумирају 20 до 80 пута веће количине од хуманог референтног уноса.<ref name="Primates">{{cite journal |author=Milton K |title=Micronutrient intakes of wild primates: are humans different? |journal=Comparative Biochemistry and Physiology - Part A: Molecular & Integrative Physiology |volume=136 |pages=47-59 |year=2003 |doi=10.1016/S1095-6433(03)00084-9 |pmid=14527629 |issue=1}}</ref> Постоје различита мишљења о оптималном распореду доза (количини и фреквенцији уноса) витамина Ц за одржавање оптималног здравља људи.<ref name="PR Newswire">{{cite press release |title=Linus Pauling Vindicated; Researchers Claim RDA For Vitamin C is Flawed |publisher=Knowledge of Health |date=06-07-2004 |url= http://www.prnewswire.com/news-releases/linus-pauling-vindicated-researchers-claim-rda-for-vitamin-c-is-flawed-71172707.html |accessdate=23-02-2012}}</ref> Сматра се да балансирана дијета без суплемената садржи довољно витамина Ц да се спречи појава скорбута код просечне здраве особе, док је код трудница, пушача дувана, и особа под стресом потребна нешто већа количина.<ref name="US RDA" /> Међутим, количина витамина Ц потребна да се спречи скорбут је мања од количине потребне за оптимално здравље. Постоје бројне друге хроничне болести чији је ризик повећан при ниском уносу витамина Ц, међу њима су канцер, болести срца, и катаракте. Један преглед из [[1999]]. је предложио дозу од 90–100&nbsp;-{mg}- витамина Ц дневно као неопходни дневни унос за оптималну заштиту против тих болести, док је доза неопходна за спречавање скорбута 45&nbsp;-{mg}- dnevno.<ref>{{cite journal |url= http://www.ajcn.org/content/69/6/1086.short |authorauthor1=A.C. Carr, |author2=B. Frei |title=Toward a new recommended dietary allowance for vitamin C based on antioxidant and health effects in humans |journal=American Journal of Clinical Nutrition |volume=69 |issue=6 |pages=1086-1107 |year=June 1999}}</ref>
 
Високе дозе (хиљаде милиграма) могу да произведу [[дијареја|дијареју]] код здравих одраслих особа, што је последица осмотског ефекта задржавање неапсорбоване воде у [[систем органа за варење|гастроинтестиналном тракту]] (слично катарзним осмотским [[лаксатив]]има). Пропоненти [[ортомолекуларна медицина|ортомолекуларне медицине]]<ref name="Cathcart">{{cite journal |doi=10.1016/0306-9877(81)90126-2 |author=Robert Cathcart |title=Vitamin C, titrating to bowel tolerance, anascorbemia, and acute induced scurvy |pmid=7321921 |year=1981 |pages=1359-76 |issue=11 |volume=7 |journal=Medical hypotheses |url=}}</ref> тврде да је појава [[дијареја|дијареје]] индикација дозе где прави телесни захтеви леже, мада то није било клинички потврђено.
Ред 221:
== Терапеутска употреба ==
{{main|Витамин Ц и прехлада}}
Витамин Ц функционише као [[антиоксиданс]] и неопходан је за лечење и спречавање [[скорбут]]а. У скоро свим случајевима дијетарног уноса је присустан у адекватним количинама за спречавање дефицијенције, те суплементација обично није неопходна.<ref name=ib29>{{cite web | author = British Pharmacopoeia Commission Secretariat | title = Index, BP 2009 | work = | publisher = | year = 2009 | url = http://www.pharmacopoeia.co.uk/pdf/2009_index.pdf | doi = | accessdate = 23-02-2012}}</ref><ref name=jp15>{{Cite web | author = | title = Japanese Pharmacopoeia, Fifteenth Edition | work = | publisher = | year = 2006 | url = http://jpdb.nihs.go.jp/jp15e/JP15.pdf | doi = | accessdate = 23-02-2012}}</ref><ref>{{Cite web| author=WHO | title= Area of work: nutrition. Progress report 2000| url=http://www.who.int/mip2001/files/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf | archiveurl= http://web.archive.org/web/20070703141441/http://www.who.int/mipfiles/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf| archivedate= 23-02-2012 | format=PDF | accessdate=23-02-2012}}</ref><ref name="pmid16911372">{{Cite journal|authorvauthors=Olmedo JM, Yiannias JA, Windgassen EB, Gornet MK |title=Scurvy: a disease almost forgotten |journal=Int. J. Dermatol. |volume=45 |issue=8 |pages=909-13 |year=2006 |month=August |pmid=16911372 |doi=10.1111/j.1365-4632.2006.02844.x |url=}}</ref><ref name=pmid16376462>{{Cite journal |author=Shenkin A |title=The key role of micronutrients |journal=Clin Nutr |volume=25 |issue=1 |pages=1-13 |year=2006 |pmid=16376462 |doi=10.1016/j.clnu.2005.11.006}}</ref><ref name=pmid16313697>{{Cite journal |authorvauthors=Woodside J, McCall D, McGartland C, Young I |title=Micronutrients: dietary intake v. supplement use |journal=Proc Nutr Soc |volume=64 |issue=4 |pages=543-53 |year=2005 |pmid=16313697 |doi=10.1079/PNS2005464}}</ref><ref name=pmid15153272>{{Cite journal |authorvauthors=Stanner SA, Hughes J, Kelly CN, Buttriss J |title=A review of the epidemiological evidence for the 'antioxidant hypothesis' |journal=Public Health Nutr |volume=7 |issue=3 |pages=407-22 |year=2004 |pmid=15153272 |doi=10.1079/PHN2003543}}</ref><ref name=Rivers1987>{{Cite journal| author = Rivers Jerry M | year = 1987 | title = Safety of High-level Vitamin C Ingestion | journal = Annals of the New York Academy of Sciences | volume = 498 | page = 445 | doi = 10.1111/j.1749-6632.1987.tb23780.x | pmid = 3304071| pages=445-54}}</ref> Мада је промовисано да је витамин Ц користан за лечење низа обољења, знатан број трдњи није подржан са довољним подацима.<ref>{{Cite web| title = Vitamin C (Ascorbic acid) | work = MedLine Plus | publisher = National Institute of Health | date = 01-08-2006 | url = http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/druginfo/natural/patient-vitaminc.html | accessdate = 23-02-2012}}</ref><ref name=Cochrane08>{{Cite journal |author=Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG, Gluud C |title=Antioxidant supplements for prevention of mortality in healthy participants and patients with various diseases |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=2 |pages=CD007176 |year=2008 |pmid=18425980 |doi=10.1002/14651858.CD007176 |url=|editor1-last=Bjelakovic|editor1-first=Goran}}</ref><ref name="Huang">{{Cite journal|authorauthor1= Huang, Han-Yao; |author2=Caballero, Benjamin; |author3=Chang, Stephanie; |author4=Alberg, Anthony J.; |author5=Semba, Richard D.; |author6=Schneyer, Christine; |author7=Wilson, Renee F.; |author8=Cheng, Ting-Yuan; |author9=Prokopowicz, Gregory; |author10=Barnes, George J. II; |author11=Vassy, Jason; |author12=Bass, Eric B. |title=Multivitamin/mineral supplements and prevention of chronic disease |journal=Evid Rep Technol Assess (Full Rep) |volume= |issue=139 |pages=1-117 |year=2006 |month=May |pmid=17764205 |doi= |url=http://www.ajcn.org/cgi/content/full/85/1/265S}}</ref><ref name="pmid18414768">{{Cite journal|authorvauthors=Brzozowska A, Kaluza J, Knoops KT, de Groot LC |title=Supplement use and mortality: the SENECA study |journal=Eur J Nutr |volume=47 |issue=3 |pages=131-7 |year=2008 |month=April |pmid=18414768 |doi=10.1007/s00394-008-0706-y |url=}}</ref> Витамин Ц може да буде користан у снижавању серумских нивоа [[urinska kiselina|уринске киселине]], што доводи до кореспондирајућег снижења [[гихт]]а.<ref name = gout>{{Cite journal |authorauthor1=Choi MD, |author2=Hyon K., |author3=Xiang Gao, |author4=Gary Curhan |date=09-03-2009 |title=Vitamin C Intake and the Risk of Gout in Men – A Prospective Study|journal=Archives of Internal Medicine. |volume= 169 |issue= 5 |pages=502-507| url= http://archinte.ama-assn.org/cgi/content/abstract/169/5/502 |doi=10.1001/archinternmed.2008.606 | pmid=19273781 |pmc=2767211}}</ref> Профилактичка и терапеутска употреба се не подржава за спречавање или лечење [[упала плућа|пнеумоније]].<ref name="pmid17253561">{{Cite journal|author=Hemilä H, Louhiala P |title=Vitamin C for preventing and treating pneumonia |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=1 |pages=CD005532 |year=2007 |pmid=17253561 |doi=10.1002/14651858.CD005532.pub2 |url=|editor1-last=Hemilä|editor1-first=Harri}}</ref>
 
Људи са високим нивоом аскорбинске киселине у крви изгледа да имају знатно умањен ризик од [[срчани удар|срчаног удара]]. По мишљењу појединих научника ниски нивои аскорбинске киселине се могу користити као начин идентификације људи са високим ризиком од срчаних удара.<ref name='Myint'>{{cite journal | title = Plasma vitamin C concentrations predict risk of incident stroke over 10 y in 20 649 participants of the European Prospective Investigation into Cancer Norfolk prospective population study | journal = The American Journal of Clinical Nutrition | year = 2008 |author author1= PK Myint, |author2=Luben RN, |author3=Welch AA, |author4=Bingham SA, |author5=Wareham NJ, |author6=Khaw KT. | volume = Jan;87(1): |pages=64-9 | quote = "...persons in the top quartiles of baseline plasma vitamin C concentrations had a 42% lower risk (relative risk: 0.58; 95% CI: 0.43, 0.78) than did those in the bottom quartile, independently of age, sex, smoking, body mass index, systolic blood pressure, cholesterol, physical activity, prevalent diabetes and myocardial infarction, social class, alcohol consumption, and any supplement use." | pmid=18175738 | issue=1}}</ref>
 
Ефекти витамина Ц на прехладу су били екстензивно истраживани. Није показано да је ефективан у превенцији или лечењу прехладе, изузев у ограниченим околностима (специфично, код особа које интензивно тренирају у хладном окружењу).<ref name="Hemilä2010">{{cite journal |doi=10.1002/14651858.CD000980.pub3 |pmid=17636648 |title=Vitamin C for preventing and treating the common cold |journal=Cochrane database of systematic reviews |issue=3 |pages=CD000980 |year=2007 |authorauthor1=Hemilä Harri, |author2=Chalker Elizabeth, |author3=Douglas Bob, |author4=Hemilä Harri |editor=Hemilä Harri}}</ref><ref name="Heimer2009">{{cite journal |doi= 10.1111/j.1745-7599.2009.00409.x |pmid= 19432914 |title= Examining the evidence for the use of vitamin C in the prophylaxis and treatment of the common cold |journal= Journal of the American Academy of Nurse Practitioners |issue= 5 |pages=295-300 |year=2009 |authorauthor1=Heiner Kathryn A, |author2=Hart Ann Marie, |author3=Martin Linda Gore, |author4=Rubio-Wallace Sherrie |volume=21}}</ref> Рутинска суплементација витамина Ц не редукује појаву или јачину прехладе у генералној популације, мада може да умањи дужину трајања болести.<ref name="Hemilä2010"/><ref name="Audera2001">{{Cite journal| author = Audera C | title = Mega-dose vitamin C in treatment of the common cold: a randomised controlled trial | journal = Medical Journal of Australia | volume = 389 | page =175 | year = 2001}}</ref><ref>{{cite journal |authorvauthors=Sasazuki S, Sasaki S, Tsubono Y, Okubo S, Hayashi M, Tsugane S |title=Effect of vitamin C on common cold: randomized controlled trial |journal=European Journal of Clinical Nutrition |volume=60 |issue=1 |pages=9-17 |year=2005 |pmid=16118650 |doi=10.1038/sj.ejcn.1602261}}</ref>
 
=== Мегадозирање витамина Ц ===
{{Main|Мегадозирање витамина Ц}}
Неколико особа и организација заступају примену великих доза витамина Ц, 10–100 пута више од препоручене дозе у облику оралне или [[интравенозна терапија|интавенозне терапије]].<ref>{{Cite journal | author author1= Douglas R. M., |author2=Hemil H. | doi = 10.1371/journal.pmed.0020168 | title = Vitamin C for Preventing and Treating the Common Cold
| journal = PLoS Medicine | volume = 2 | issue = 6 | pages = e168 | year = 2005 | pmid = 15971944 | pmc =1160577}}</ref> Велика, рандомизована [[клиничко испитивање|клиничка испитивања]] ефеката високих доза на општу популацију нису спроведена. Аргументи за мегадозирање су базирани на исхрани блиско сродних човеколиких мајмуна, и претпостављеној исхрани преисторијских људи, као и чињеници да већина сисара синтетише витамин Ц уместо да се ослања на прехрамбени унос. [[Лајнус Полинг]] је провео знатан део својих каснијих година залажући се за употребу мегадоза витамина Ц. Он је сматрао да је успостављање препоручених дневног уноса довољно за спречавање [[скорбут]]а, али да није оптимално дозирање за здравље.<ref name="Pauling book">{{Cite book |author=Linus Pauling |title=How to Live Longer and Feel Better |year=1986 |publisher=W. H. Freeman and Company |isbn=978-0-380-70289-3 |oclc=154663991 15690499}}</ref> Мегадозе су промовисане за лечење и превенцију различитих обољења, међу којима су [[рак (болест)|канцер]],<ref name = chemo>{{Cite journal |author=Cabanillas F | title = Vitamin C and cancer: what can we conclude--1,609 patients and 33 years later? | journal = Puerto Rico health sciences journal | volume = 29 | issue = 3 | pages=215-7 |year=2010 | pmid = 20799507}}</ref><ref name = chemo2>{{Cite journal |authorauthor1=Heaney M. L., |author2=Gardner J. R., |author3=Karasavvas N., |author4=Golde D. W., |author5=Scheinberg D. A., |author6=Smith E. A., |author7=O'Connor O. A. | doi = 10.1158/0008-5472.CAN-08-1490 | title = Vitamin C Antagonizes the Cytotoxic Effects of Antineoplastic Drugs | journal = Cancer Research | volume = 68 | issue = 19 |pages=8031 |year=2008 | pmid = 18829561 | pmc =}}</ref><ref name = lungcancer>{{Cite journal |authorauthor1=Caraballoso M., |author2=Sacristan M., |author3=Serra C., |author4=Bonfill Cosp X. | title = Drugs for preventing lung cancer in healthy people | doi = 10.1002/14651858.CD002141 | journal = Cochrane Database of Systematic Reviews
| issue = 2 | pages = CD002141 | year = 2003 | pmid = 12804424 | pmc =}}</ref><ref name = gastrocancer>{{Cite journal | author author1= Bjelakovic G., |author2=Nikolova D., |author3=Simonetti R. G., |author4=Gluud C. | title = Antioxidant supplements for preventing gastrointestinal cancers | doi = 10.1002/14651858.CD004183.pub3 | journal = Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 3 | pages = CD004183 | year = 2008 | pmid = 18677777 | pmc =}}</ref> прехлада,<ref name="Hemilä2010"/> и [[Коронарна артеријска болест|коронарна болест]].<ref name = CVD>{{Cite journal | author = Houston M. C. | title = The role of cellular micronutrient analysis, nutraceuticals, vitamins, antioxidants and minerals in the prevention and treatment of hypertension and cardiovascular disease | doi = 10.1177/1753944710368205 | journal = Therapeutic Advances in Cardiovascular Disease | volume = 4 | issue = 3 | pages = 165 | year = 2010 | pmid = 20400494 | pmc =}}</ref> Мегадозирање витамином Ц до сада углавном није испитиано - у клиничким испитивањима по правилу су коришћене дозе које су вишеструко ниже од онога што се тврди од стране пропонената мегадозирања. Паулинг, један од главних пропонената мегадозирања, је у здравом стању користио 18г дневно а приликом виралних инфекција значајно веће и редовније дозе. <ref name="Hemilä2010"/><ref name="chemo"/><ref name="chemo2"/><ref name="lungcancer" /><ref name="gastrocancer"/><ref name="CVD"/>
 
== Тестирање новоа аскорбата у телу ==
Једноставни тестови користе [[редоксни индикатор]] [[дихлорофенолиндофенол]] за мерење нивоа витамина Ц у [[мокраћа|урину]] и [[Serumski fluid|серуму]] или [[крвна плазма|крвној плазми]]. Међутим они одређују недавни дијетарни унос уместо нивоа витамина Ц у телесним залихама.<ref name="UKFSA Risk" /> Реверзна фаза [[Tečna hromatografija visokih performansi|течне хроматографије високих перформанси]] се користи за одређивање нивоа залиха витамина Ц унутар [[лимфоцит]]а и [[Ткиво (биологија)|ткива]].
 
Примећено је да док нивои у серуму или крвној плазми следе [[циркадијански ритам]] или краткотрајне дијетарне промене, нивои унутар самих ткива су стабилнији и дају бољи увид у доступност аскорбата у организму. Међутим, веома мали број болничких лабораторија је адекватно опремљен и обучен за извођење таквих детаљних анализа, те је неоходно да се узорци шаљу у специјализоване лабораторије.<ref>{{Cite journal| author vauthors= Emadi-Konjin P, Verjee Z, Levin A, Adeli K | title = Measurement of intracellular vitamin C levels in human lymphocytes by reverse phase high performance liquid chromatography (HPLC) |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S000991200500041X |journal = Clinical Biochemistry | volume = 38 | issue = 5 | pages=450-6 | year = 2005 |pmid=15820776 |doi = 10.1016/j.clinbiochem.2005.01.018 |format=PDF}}</ref><ref>{{Cite journal| authorvauthors= Yamada H, Yamada K, Waki M, Umegaki K. | title= Lymphocyte and Plasma Vitamin C Levels in Type 2 Diabetic Patients With and Without Diabetes Complications | journal= Diabetes Care | year=2004 | volume=27 | issue = 10| pages=2491-2 | url= http://care.diabetesjournals.org/cgi/reprint/27/10/2491.pdf | format=PDF |pmid=15451922 | doi = 10.2337/diacare.27.10.2491}}</ref>
 
== Природни и вештачки дијетарни извори ==
=== Честе нуспојаве ===
Релативно велике дозе аскорбинске киселине могу да узрокују [[Диспепсија|индигестију]], посебно кад се узимају на празан стомак. Међутим, узимање витамина Ц у облику [[натријум аскорбат]]а и калцијум аскорбата може да умањи тај ефекат.<ref>{{Cite book |last=Pauling|first=Linus|year=1976 |title=Vitamin C, the Common Cold, and the Flu |location=San Francisco, CA |publisher=W.H. Freeman and Company}}</ref> Кад се узима у великим дозама, аскорбинска киселина узрокује [[дијареја|дијареју]] код здравих особа. У једном испитивању из [[1936]]. дозе до 6&nbsp;грама аскорбинске киселине су даване групи од 29 бебе, 93 деце предшколског и школског узраста, 20 одраслих током више од 1400 дана. На тим високим дозама, токсичне манифестације су примећене код пет одраслих особа и четири бебе. Знаци и симптоми код одраслих су били мучнина, повраћање, дијареја, црвенило лица, главобоља, умор и поремећени сан. Главна токсична реакција код беба је била свраб коже.<ref>{{Cite web |url= http://www.inchem.org/documents/jecfa/jecmono/v05je20.htm |title=Toxicological evaluation of some food additives including anticaking agents, antimicrobials, antioxidants, emulsifiers and thickening agents |accessdate=23-02-2012 |date=04-07-1973 |author= |publisher=World Health Organization |accessdate=23-02-2012}}</ref>
 
=== Могуће нуспојаве ===
Витамин Ц повећава апсорпцију гвожђа,<ref name="pmid12450906">{{Cite journal|authorvauthors=Fleming DJ, Tucker KL, Jacques PF, Dallal GE, Wilson PW, Wood RJ |title=Dietary factors associated with the risk of high iron stores in the elderly Framingham Heart Study cohort |journal=The American Journal of Clinical Nutrition |volume=76 |issue=6 |pages=1375-84 |year=2002 |month=December |pmid=12450906 |url=http://www.ajcn.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=12450906}}</ref> те [[Trovanje gvožđem|тровање гвожђем]] може да постане проблем код људи са ретким [[hemohromatoza|поремећајима предозирања гвожђа]], као што је [[hemohromatoza|хемохроматоза]]. Генетички поремећај који доводи до неадекватних нивоа ензима [[глукоза-6-фосфат дехидрогеназа]] (-{G6PD}-) може да узрокује развој [[хемолитичка анемија|хемолитичке анемије]] код болесника након уноса специфичних оксидирајућих супстанци, као што су велике дозе витамина Ц.<ref name="pmid11124756">{{Cite journal |authorvauthors=Cook JD, Reddy MB |title=Effect of ascorbic acid intake on nonheme-iron absorption from a complete diet |journal=The American Journal of Clinical Nutrition |volume=73 |issue=1 |pages=93-8 |year=2001 |month=January |pmid=11124756 |url=http://ajcn.nutrition.org/content/73/1/93.short}}</ref>
 
Већ дуго времена постоји веровање да витамин Ц узрокује развој камења на бубрезима, које није базирано на научним доказима.<ref name=BattlingQuackery>{{Cite journal |authorvauthors=Goodwin JS, Tangum MR |title=Battling quackery: attitudes about micronutrient supplements in American academic medicine |journal=Archives of Internal Medicine |volume=158 |issue=20 |pages=2187-91 |year=1998 |month=November |pmid=9818798 |url= |doi=10.1001/archinte.158.20.2187}}</ref> Недавна испитивања су установила да постоји извесна релација,<ref name=pmid15987848>{{Cite journal|authorvauthors=Massey LK, Liebman M, Kynast-Gales SA |title=Ascorbate increases human oxaluria and kidney stone risk |journal=The Journal of Nutrition |volume=135 |issue=7 |pages=1673-7 |year=2005 |month=July |pmid=15987848 |url= http://jn.nutrition.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=15987848}}</ref> међутим јасан генерални линк између уноса сувишне [[аскорбинска киселина|аскорбинске киселине]] и формирања [[Камен у бубрегу|камења у бубрезима]] није успостављен.<ref name=VCreview2003>{{Cite journal| author = Naidu KA | title = Vitamin C in human health and disease is still a mystery ? An overview | journal = J. Nutr. | volume = 2 | year = 2003 |url=http://www.nutritionj.com/content/pdf/1475-2891-2-7.pdf|pages=7| pmid = 14498993 | doi = 10.1186/1475-2891-2-7 | issue = 7|format=PDF | pmc = 201008}}</ref> Постоји неколико специфичних извештаја о вези између пацијената са [[оксалат]]ним наслагама и њихових историја употребе високих доза витамина Ц.<ref>{{Cite journal|authorvauthors=Mashour S, Turner JF, Merrell R |title=Acute renal failure, oxalosis, and vitamin C supplementation: a case report and review of the literature |journal=Chest |volume=118 |issue=2 |pages=561-3 |year=2000 |month=August |pmid=10936161 |doi=10.1378/chest.118.2.561}}</ref>
 
У испитивања спроведеном на пацовима је утврђено да током првог месеца трудноће високе дозе витамина Ц могу да потисну производњу [[прогестерон]]а из -{[[corpus luteum]]a}-.<ref name="pmid4467736">{{Cite journal |authorvauthors= Ovcharov R, Todorov S |title=The effect of vitamin C on the estrus cycle and embryogenesis of rats |language = Bulgarian |journal=Akusherstvo I Ginekologii͡a |volume=13 |issue=3 |pages=191-5 |year=1974 |pmid=4467736}}</ref> Прогестерон, који је неопходан за одржавање трудноће, се формира у ''-{corpus luteumu}-'' током првих неколико недеља, док се [[материца]] довољно не развије да преузме ту улогу. Спекулисало се да блокирање ове функције ''-{corpus luteuma}-'', високим дозама витамина Ц (1+ -{g}-) индукује рани побачај. У групи жена које су имале спонтани абортус на крају првог тромесечја, средње вредности витамина Ц су биле знатно више, међутим аутори извештаја напомињу да то не треба интерпретирати као евиденцију каузалне асоцијације.<ref name="pmid988001">{{Cite journal|authorvauthors=Vobecky JS, Vobecky J, Shapcott D, Cloutier D, Lafond R, Blanchard R |title=Vitamins C and E in spontaneous abortion |journal=International Journal for Vitamin and Nutrition Research |volume=46 |issue=3 |pages=291-6 |year=1976 |pmid=988001}}</ref> У претходној студији са 79 жена са могућим, ранијим спонтаним, или хабитуалним абортусом, Јаверт и Стандер су [[1943]]. имали 91% успеха са 33 пацијента који су примили витамин Ц заједно са биофлавоноидима и [[витамин К|витамином К]] (само три абортуса), док су сва 46 пацијента која нису примила витамине имала абортус.<ref>{{Cite journal| author vauthors= Javert CT, Stander HJ | title = Plasma Vitamin C and Prothrombin Concentration in Pregnancy and in Threatened, Spontaneous, and Habitual Abortion | journal = Surgery, Gynecology, and Obstetrics | volume = 76 | issue = | pages=115-122 | year = 1943 | pmid = | doi =}}</ref>
 
Испитивања на пацовима и људима сугеришу да додавање суплемената витамина Ц у програм тренинга снижава очекиване ефекте тренинга на [[Maksimalna potrošnja kiseonika|ВО<sub>2</sub> макс]] (максималну потрошњу кисеоника). Мада резултати на људима нису статистички значајни, та студија се често наводи као евиденција да високе дозе витамина Ц имају непожељне ефекте на перформанцу тренинга. Код пацова је било показано да додатни витамин Ц доводи до снижења митохондријалне продукције.<ref name=mitochondria>{{Cite journal |author author1= Gomez-Cabrera MC, |author2=Domenech E, |author3=Romagnoli M, |author4=''et al.'' |title=Oral administration of vitamin C decreases muscle mitochondrial biogenesis and hampers training-induced adaptations in endurance performance |journal=The American Journal of Clinical Nutrition |volume=87 |issue=1 |pages=142-9 |year=2008 |month=January |pmid=18175748 |url=http://ajcn.nutrition.org/content/87/1/142.short}}</ref> Пошто су пацови способни да произведу сав витамин Ц који им је потребан, питање је да ли су они релевантан модел за хумане физиолошке процесе у том погледу.
 
Механизам [[хексавалентни хром|хексавалентног хрома]] који узрокује канцер може да буде подстакнут витамином Ц.<ref name="chromium6">{{Cite web|url=http://www.sciencedaily.com/releases/2007/03/070312151951.htm |title= Cancer-Causing Compound Can Be Triggered By Vitamin C |date=12-03-2007 |accessdate=23-02-2012}}</ref>
Ред 265:
Биљке су генерално добри извори витамина Ц. Његова количина у храни биљног порекла зависи од извора биљки, стања земљишта, климе у којој су биљке расле, дужине временског период након брања, услова складиштења, и метода припреме.<ref>{{Cite web | url=http://www.foedevarestyrelsen.dk/english/Nutrition/Vitamin_mineral_content_is_stable/Pages/default.aspx |title=The vitamin and mineral content is stable |accessdate = 23-02-2012 |publisher=Danish Veterinary and Food Administration}}</ref>
 
Следећа табла је апроксимативна и показује релативну заступљеност различитих сирових биљних извора.<ref>{{Cite web |url= http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/search/ |title=National Nutrient Database |accessdate = 23-02-2012 |publisher=Nutrient Data Laboratory of the US Agricultural Research Service}}</ref><ref>{{Cite web |url= http://www.naturalhub.com/natural_food_guide_fruit_vitamin_c.htm |title=Natural food-Fruit Vitamin C Content |accessdate = 23-02-2012 |date= |author= |publisher=The Natural Food Hub}}</ref> Неке биљке су анализиране у свежем стању, док су друге биле осушене (чиме је вештачки увећана концентрација индивидуалних састојака попут витамина Ц), тако да су подаци подложни варијацијама и потешкоћама при поређењу. Количине су дате у милиграмима по 100&nbsp;грама воћа или поврћа. Ови подаци су заокружени просеци вишеструких ауторитативних извора.
 
<div style="float:left; padding: 1em;">
Ред 273:
!Количина<br /> (-{mg / 100g}-)
|-
|[[Terminalia ferdinandiana|Какаду шљива]] || 1 000-5 300<ref>{{cite web |url=http://www.nt.gov.au/health/healthdev/health_promotion/bushbook/volume2/chap3/strategies.html#localfoods |title=Using local foods |author=Bush Tucker |accessdate=23-02-2012}}</ref><ref>{{cite journal |title=Seasonal Trends in Carbon Assimilation, Stomatal Conductance, Pre-dawn Leaf Water Potential and Growth in Terminalia ferdinandiana, a Deciduous Tree of Northern Australian Savannas |author=L. D. Prior, D. Eamus and G. A. Duff |journal=Australian Journal of Botany |volume=45 |issue=1 |pages=53 - 69 |url=http://www.publish.csiro.au/paper/BT96065}}</ref><ref>{{cite journal |title=The nutritional composition of Australian aboriginal bushfoods. I. |year=1987 |authorauthor1=Brand, J. C.; |author2=Rae, C.; |author3=McDonnell, J.; |author4=Lee, A.; |author5=Cherikoff, V.; |author6=Truswell, A. S. |journal=Food Technology in Australia |volume=35 |issue=6 |pages=293-296}}</ref>
|-
|[[Myrciaria dubia|Каму каму]] || 2 800<ref>{{cite web |url=http://www.naturalhub.com/natural_food_guide_fruit_vitamin_c.htm |title=Natural food-Fruit Vitamin C Content |accessdate=23-02-2012}}</ref><ref>{{cite journal |title=Nutritional composition and vitamin C stability in stored camu-camu (Myrciaria dubia) pulp |author=Karin Cristiane Justi, Jesuí Vergílio Visentainer, Nilson Evelázio de Souza and Makoto Matsushita |journal=Archivos Latinoamericanos de Nutrició |volume=50 |issue=4 |year2000}}</ref>
|-
|[[Malpighia emarginata|Ацерола]] || 1 677<ref>{{cite journal |title=Chemical composition of acerola fruit (Malpighia punicifolia L.) at three stages of maturity |authorauthor1=Ana L. Vendramini, |author2=Luiz C. Trugo |journal=Food Chemistry |volume=71 |issue=2 |year=2000 |pages=195-198 |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0308814600001527 |accessdate=23-02-2012}}</ref>
|-
|[[Пасји трн|Вучји трн]] || 695
Ред 283:
|[[Phyllanthus emblica|Индијски огрозд]] || 445
|-
|[[Шипак|Шипурак]] || 426<ref>{{cite journal |title=Reduced Vitamin D in Acute Stroke |author=Kenneth E. S. Poole, Nigel Loveridge, Peter J. Barker, David J. Halsall, Collette Rose; Jonathan Reeve, DM, Elizabeth A. Warburton |lastauthoramp=yes |journal=Stroke |year=2006 |volume=37 |pages=243-245 |doi=10.1161/​01.STR.0000195184.24297.c1 |url=http://stroke.ahajournals.org/content/37/1/243.short}}</ref>
|-
|[[Баобаб]] || 400
Ред 475:
|Јагњећа јетра (пржена) || 12
|-
|[[Теле]]ћа [[надбубрежна жлезда]] (сирова) || 11<ref name="Toutain">{{Cite journal |authorauthor1=Toutain P. L., |author2=D. Béchu, and |author3=M. Hidiroglou |last-author-amp=yes |date=November 1997 |title=Ascorbic acid disposition kinetics in the plasma and tissues of calves |journal=Am J Physiol Regul Integr Comp Physiol |volume= 273 |issue= 5 | pages= R1585–R1597 |url =http://ajpregu.physiology.org/content/273/5/R1585.full |accessdate=23-02-2012}}</ref>
|-
|Јагњеће [[срце]] (динстано) || 11
Ред 492:
 
=== Припрема хране ===
Витамин Ц се [[хемијско разлагање|хемијски разлаже]] под одређеним условима, многи од којих се јављају током припреме хране. Концентрације витамина Ц у разним прехрамбеним супстанцама се снижавају временом пропорционално са температуром на којој се чувају.<ref>{{Cite journal| author author1= Roig M. G., |author2=Rivera Z. S., |author3=Kennedy J. F. | title = A model study on rate of degradation of L-ascorbic acid during processing using home-produced juice concentrates | journal = International Journal of Food Sciences and Nutrition | year = 1995 | volume = 46 | issue = 2 | pages=107-115 | doi = 10.3109/09637489509012538 | pmid = 7621082}}</ref> Кување може да умањи садржај витамина Ц за око 60%, делом због повишеног ензиматског разлагања које може да буде знатно на температурама мањим од тачке кључања.<ref>{{Cite journal| author author1=Allen MA, |author2=Burgess S. G. | title = The Losses of Ascorbic Acid during the Large-scale Cooking of Green Vegetables by Different Methods| journal = British Journal of Nutrition | year =1950 | volume = 4 | pages=95-100 | doi = 10.1079/BJN19500024 | pmid =14801407 | issue =2–3}}</ref> Дужа времена кувања такође доприносе том ефекту, као и употреба судова од бакра, који [[катализа|каталише]] разлагање.<ref name="Oxford"/>
 
Још један извор губитка витамина Ц из хране је његово растварање у води за кување која се одбацује. Међутим витамин Ц се не губи на овај начин из свог поврћа истом брзином. Показано је да [[брокуле|броколи]] задржава витамин Ц боље од другог поврћа.<ref name=Combs>{{Cite book|author=Combs G. F. | title = The Vitamins, Fundamental Aspects in Nutrition and Health | edition = 2nd | place = San Diego, CA | publisher = Academic Press |year=2001 | pages=245-272 |isbn=9780121834920}}</ref> Испитивања су такође показала да свеже исечено воће не изгуби знатну количину нутријената у фрижидеру у току неколико дана.<ref>{{Cite web |url= http://www.webmd.com/content/article/123/115022.htm |title= Fresh-Cut Fruit May Keep Its Vitamins |accessdate=23-02-2012 |date=02-06-2006 |author=Miranda Hitti |publisher=WebMD}}</ref>
Ред 517:
Потреба за уврштавањем свежих биљних плодова или сировог животињског меса у исхрану ради спречавања болести је била позната од античких времена. Урођеници који су живели у маргиналним областима су инкорпорирали то у њихове медицинске препарате. На пример, игле [[Смрча|смреке]] су кориштене у умереним зонама, или листови дрвећа отпорног на сушу у пустињским областима. Француски истраживачи су [[1536]]. користили локално домородачко умеће да спасу своје људство од скорбута на реци [[Сен Лорен]]у. Користили су чај од игала дрвета [[Tuja|-{arbor vitae}-]] за које је касније показано да садрже 50&nbsp;-{mg}- витамина Ц на 100&nbsp;грама.<ref>{{Cite web |url= http://www3.sympatico.ca/goweezer/canada/z00cartier3.htm |title=Jacques Cartier's Second Voyage - 1535 - Winter & Scurvy |accessdate=23-02-2012}}</ref><ref>{{Cite journal |pmid=12422875 |title=Jacques Cartier witnesses a treatment for scurvy |month=June | year=2002 |author=Martini E.|journal=Vesalius |volume=8 |issue=1 |pages=2-6}}</ref>
 
Кроз историју је корист од биљне хране за преживљавање дуготрајних прекоморских путовања више пута била препоручавана од стране власти. [[Џон Вудал]], први постављени хирург [[Британска источноиндијска компанија|Британске источноиндијске компаније]], је препоручио превентивну и лековиту употребу сока од [[limun|лимуна]] у његовој књизи, ''Хирургов пријатељ'', из [[1617]]. [[Холандија|Холандски]] писац, [[Јохан Бачстром]] је [[1734]]. изнео категорично мишљење да је ''"скорбут искључиво последица тоталне [[апстиненција|апстиненције]] од употребе свежег поврћа и желениша, те да је то примарни узрок болести."''<ref>{{Cite journal| journal = British and foreign medico-chirurgical review: or, Quarterly journal of practical medicine and surgery | url =http://books.google.com/?id=7VJYAAAAMAAJ&pg=PA295| first = Alexander | last = Armstrong | title = Observation on Navel Hygiene and Scarvy, more particularly as the later appeared during the Polar Voyaje| volume = 22 | pages=295-305 | year = 1858}}</ref>
 
Скорбут је дуго био главни узрок смртности међу морепловицима током дуготрајних прекоморских путовања.<ref>{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/history/british/empire_seapower/captaincook_scurvy_01.shtml |title=Captain Cook and the Scourge of Scurvy, BBC –History |accessdate=23-02-2012}}</ref> По Џонатану Ламу, „[[Васко да Гама]] је [[1499]]. изгубио 116 из своје посаде од 170 људи; [[Фернандо Магелан|Магелан]] је [[1520]]. изгубио 208 од 230; и скоро сви они су подлегли скорбуту."<ref>{{Cite book |last=Lamb Jonathan | title = Preserving the self in the south seas, 1680–1840 |url=http://books.google.com/books?id=hSoj1DR4ZSMC&pg=&dq#v=onepage&q=&f=false | publisher = University of Chicago Press |year=2001 |pages=117 |isbn=978-0226468495}}</ref>
Ред 530:
Назив ''антискорбутик'' је коришћен током [[18. век|осамнаестог]] и [[19. век|деветнаестог]] века као општи термин за храну која спречава скорбут, мада разлог за такво дејство није био познат. Таква храна је између осталог обухватала: лимун, лимету, поморанџе, кисели купус, купус, [[слад]], и преносну супу.<ref>{{Cite book|url=http://books.google.com/?id=BGs6__kbqKIC&pg=PA74 |pages=74 | title = Navy and the nation: the influence of the navy on modern Australia | first1 = David | last1 = Stevens | first2 = John | last2 = Reeve | publisher = Allen & Unwin |year=2006|isbn=9781741142006 | chapter = Cook'sVpyages 1768–1780}}</ref>
 
Чак и пре него што су антискорбутске супстанце биле идентификоване, постојале су индикације да су присутне у количинама довољним за спречавање скорбута, у скоро свој свежој (некуваној) храни, укључујучи сирову храну животињског порекла. Арктички антрополог [[Вилхјалмур Стефансон]] је 1928. покушао да докаже своју теорију о томе како [[Ескими]] успевају да избегну скорбут мада њихова исхрана скоро да не садржи храну биљног порекла. Болест је погађала Европске Арктичке истраживаче, који су живели под сличним условима хранећи се углавном куваним месом. Стефансон је претпоставио да урођеници добијају витамин Ц из свежег меса које је минимално кувано. Почевши фебруара 1928, током једне годне он је са колегом живео искључиво на минимално куваном месу уз медицински надзор. Они су остали здрави. Каснија испитивања сирове традиционалне хране [[Јукон]]а, спроведена након што је квантификација витамин Ц постала могућа, је показала да [[Ескими|Инуити]] и Метиси Северне Канаде, имају дневни унос витамина Ц у просеку између 52 и 62&nbsp;-{mg}-/дан. Та количина је близу пропорученог референтног уноса.<ref>{{Cite journal|authorvauthors=Kuhnlein HV, Receveur O, Soueida R, Egeland GM |title=Arctic indigenous peoples experience the nutrition transition with changing dietary patterns and obesity |journal=J Nutr.|volume=134 |issue=6 |pages=1447-53 |date=01-06-2004 |pmid=15173410 |url=http://jn.nutrition.org/cgi/content/full/134/6/1447}}</ref>
 
=== Откриће ===
[[Датотека:GyorgyiNIH.jpg|thumb|right|[[Albert Sent Đerđi|Алберт Сент Ђерђи]], снимљен [[1948]], је примио [[1937]]. [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за медицину]] „за његова открића у вези са биолошким процесима сагоревања, са специјалном референцом на витамин Ц и катализу фумарне киселине“.<ref name="issn0803–5253">{{cite journal |title=Nobel Prize 1937 to Albert von Szent-Gyo¨ rgyi: identification of vitamin C as the anti-scorbutic factor |author=Rolf Zetterstrom |url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1651-2227.2009.01239.x/pdf |journal=Acta Pædiatrica |issn=0803–5253 |doi=10.1111/j.1651-2227.2009.01239.x |year=2009 |volume=98 |pages=915-919}}</ref>]]
 
Биолошки тест модел који је неопходан за изолацију и идентификацију антискорбутског фактора је откривен [[1907]]. Аксел Холст и Теодор Фролић, два [[норвешка]] лекара изучавајући [[берибери]] норвешке рибарске флоте, су желели да нађу малу врсту сисара подесну за тестирање којом би заменили [[голуб]]е који су у то време кориштени у берибери истраживањима. Они су хранили [[морско прасе|заморце]] њиховом тест исхраном од житарица и брашна, која је раније произвела берибери код голуба, и били су изненађени кад је уместо тога дошло до развоја класичног скорбута. Ово је било неочекиван и срећан избор модела. До тог времена, скорбут је био познат само код људи, и сматрао се ексклузивно људском болешћу. За голубе, као птице које једу семе је касније нађено да имају способност синтезе сопственог витамина Ц. Холст анд Фролић су утврдили да могу да да излече болест код замораца додатком разне свеже хране и екстраката. То откриће чистог животињског експерименталног модела за скорбут, до ког је дошло чак и пре него што је есенцијална идеја ''витамина'' у храни била концептуалисана, је било називано најважнијим појединачним доприносом истраживањима витамина Ц.<ref>{{cite journal |pmid=12555613 |journal=Tidsskr Nor Laegeforen |zear=2002 |volume=122 |issue=17 |pages=1686-7 |title=Axel Holst and Theodor Frolich--pioneers in the combat of scurvy [Article in Norwegian] |authorvauthors=Norum KR, Grav HJ }}</ref>
 
Амерички биохемичар пољског порекла [[Касимир Функ]] је [[1912]], док је истраживао берибери на голубима, развио концепт [[витамин]]а за реферисање неминералних микронутријената који су есенцијални за здравље. Назив је амалгам речи „витал“, услед њихове виталне биохемијске улоге, и „амини“ јер је Функ сматрао да су сви ти материјали [[Amin (hemija)|амини]] по хемијској структури. Мада је касније показано да присуство аминске групе није мандаторно, реч витамин се задржала као генерички назив. Један од ''витамина'' се мислило да је антискорбутни фактор из хране који су открили Холст и Фролић. Тај витамин се називао [[1928]]. „у води растворан Ц“, мада његова структура још увек није била одређена.<ref>{{cite journal |pmid=9105273 |author=L Rosenfeld |title=Vitamine--vitamin. The early years of discovery |journal=Clin Chem. |year=1997 |volume=43 |issue=4 |pages=680-5}}</ref>
Ред 546:
|month=December |title=Eventful life of a scientist. 80th birthday of Nobel prize winner Albert Szent-Györgyi |journal=Münchener medizinische Wochenschrift (1950) |volume=115 |issue=51 |pages=2324-6 | publisher = | location = | issn = | pmid = 4589872 | bibcode = | oclc =| id = | url = | language = | accessdate = | laysummary = | laysource = | laydate = | quote =}}</ref><ref>{{cite journal |author=Szállási A |year=1974 |month=December |title=2 interesting early articles by Albert Szent-Györgyi |journal=Orvosi hetilap |volume=115 |issue=52 |pages=3118-9 | publisher = | location = | issn = | pmid = 4612454 | bibcode = | oclc =| id = | url = | language = | accessdate = | laysummary = | laysource = | laydate = | quote =}}</ref> Хаворт и Сент Џерџи су предложили да име супстанце буде аскорбинска киселина, прецизније [[аскорбинска киселина|-{Л}--аскорбинска киселина]], због њене способности да спречи скорбут.<ref>{{cite web |url = http://profiles.nlm.nih.gov/WG/Views/Exhibit/narrative/szeged.html |title=Story of Vitamin C's chemical discovery |accessdate=23-02-2012}}</ref> Аскорбинска киселина није амин, она чак ни не садржи [[азот]].
 
У периоду од 1933. до [[1934]], Хауорт и [[Едмунд Хирст]] су синтетисали витамин Ц. Осим њих пољски хемичар [[Тадеус Реицхстеин]] је независно синтетисао већу количину овог витамина.<ref>{{cite journal |journal=Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society |volume=22 |year=1976 |title= Edmund Langley Hirst | url=http://www.jstor.org/pss/769736 |authorauthor1=M. Stacez, |author2=Elizabeth Percival }}</ref><ref name='swissinfo'>{{cite web | url = http://www.swissinfo.ch/eng/Specials/International_year_of_chemistry/Background/Let_the_chemical_games_begin!.html?cid=29513206 | title = Let the chemical games begin! | accessdate = 23-02-2012 | last = Stephens | first = Thomas | date = 17-02-2011 | work = Swiss Info | publisher = Swiss Broadcasting Corporation}}</ref> Овај други процес је био подесан за јефтину масовну производњу семисинтетичког витамина Ц, те је он брзо доспео на тржиште. Само је Хауорт награђен 1937. [[Нобелова награда за хемију|Нобеловом наградом за хемију]] делом због овог рада. Реицхстеинов процес, комбинација хемијских реакција и бактеријске ферментације се још увек користи за производњу витамина Ц.<ref>{{Cite journal |author=Boudrant J |title=Microbial processes for ascorbic acid biosynthesis: a review |journal=Enzyme and Microbial Technology |volume=12|issue=5 |pages=322-9 |year=1990 |month=May |pmid=1366548 |doi=10.1016/0141-0229(90)90159-N}}</ref><ref>{{Cite journal |authorauthor1= Bremus, Christoph; |author2=Herrmann, Ute; |author3=Bringer-Meyera, Stephanie; |author4=Sahma, Hermann |title=The use of microorganisms in L-ascorbic acid production |journal=Journal of Biotechnology |volume=124 |issue=1 |pages=196-205 |year=2006 |month=June |pmid=16516325 |doi=10.1016/j.jbiotec.2006.01.010}}</ref> Компанија [[Hofman la Roš|Хофман ла Рош]], која је купила патент на Реицхстеинов процес 1934. и постала прва фармацеутска компанија да масовно производи и продаје синтетички витамин Ц. Он се продавао под именом [[Редоксон]].<ref>{{Cite journal |author=Beat Bächi |title=Natürliches oder künstliches Vitamin C?: Der prekäre Status eines neuen Stoffes im Schatten des Zweiten Weltkriegs |trans_title=Natural or synthetic vitamin C? A new substance's precarious status behind the scenes of World War II |language=German |journal=NTM |volume=16 |issue=4 |pages=445-70 |year=2008 |pmid=19579835|doi=10.1007/s00048-008-0309-y}}</ref>
 
Американац Ј. Ј. Бурнс је [[1957]]. показао да је разлог да су неки сисари подложни скорбуту неспособност њихове [[јетра|јетре]] да производи активни [[ензим]] [[L-gulonolakton oksidaza|-{<small>L</small>}--гулонолактон оксидазу]], који посредује задњи у низу од четири корака који учествују у синтези витамина Ц.<ref>{{Cite journal|author=Burns JJ, EvansC |title=The synthesis of L-ascorbic acid in the rat from D-glucuronolactone and L-gulonolactone |journal=J Biol Chem. |volume=223 |issue=2 |pages=897-905 |date=01-12-1956 |pmid=13385237 |url= http://www.jbc.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=13385237}}</ref><ref>{{Cite journal |authorvauthors=Burns JJ, Moltz A, Peyser P |title=Missing step in guinea pigs required for the biosynthesis of L-ascorbic acid |journal=Science |volume=124 |issue=3232 |pages=1148-9 |year=1956 |month=December|pmid=13380431 |doi=10.1126/science.124.3232.1148-a}}</ref> Амерички биохемичар [[Ирвин Стон]] је био први да искористи способност презервације хране витамина Ц. Он је касније развио теорију да људи поседују мутирану форму гена који кодира -{<small>L</small>}--гулонолактон оксидазу.<ref>{{Cite journal|authorvauthors=Henson DE, Block G, Levine M |title=Ascorbic acid: biologic functions and relation to cancer |journal=Journal of the National Cancer Institute |volume=83 |issue=8 |pages=547-50 |year=1991 |month=April |pmid=1672383 |doi=10.1093/jnci/83.8.547}}</ref>
 
Истраживачи са [[Универзитет у Монтпелијеру|Универзитета у Монтпелијеру]] су [[2008]]. открили да су код људи и других примата, [[црвена крвна зрнца]] еволуирала механизам којим се ефикасније користи витамин Ц присутан у телу путем рециклирања оксидоване [[дехидроаскорбинска киселина|-{Л}--дехидроаскорбинске киселине]] (-{ДХА}-) назад у аскорбинску киселину. Овај механизам није нађен код сисара који синтетишу витамин Ц.<ref name=pmid18358815/>
Ред 558:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Watson|first1=Ronald Ross|last2=Zibadi|first2=Sherma|last3=Preedy|first3=Victor R.|title=Dietary Components and Immune Function|url=http://books.google.com/books?id=hxPRdlnn85oC&pg=PA36|year=2010|publisher=Springer|isbn=978-1-60761-061-8}}
* {{Cite book |ref= harv|authorvauthors=Levine M, Rumsey SC, Wang Y, Park JB, Daruwala R |chapter=Vitamin C |editor=Stipanuk MH |title=Biochemical and physiological aspects of human nutrition |publisher=W.B. Saunders |location=Philadelphia |year=2000 |pages=541-67 |isbn=978-0-7216-4452-3}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Packer, L. |year=1997 |chapter=Vitamin C and redox cycling antioxidants. |editoreditor1=Packer L, |editor2=F. J.(ed). |title=Vitamin C in health and disease |publisher=Marcel Dekker Inc |location=New York}}
* {{Cite book |ref= harv|authorvauthors=Purves WK, Sadava D, Orians GH, Heller HC |year=1998 |title=Life. The Science of Biology. Part 4: The Evolution of Diversity |chapter=30}}
* {{Cite book |ref= harv|authorvauthors=Gropper SS, Smith JL, Grodd JL |year=2004 |title=Advanced Nutrition and Human Metabolism |edition=4th |publisher=Thomson Wadsworth |location=Belmont, CA. USA |pages=260-275}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Pauling|first=Linus|year=1976 |title=Vitamin C, the Common Cold, and the Flu |location=San Francisco, CA |publisher=W.H. Freeman and Company}}