Диетиламид лизергинске киселине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
лсд постоји и у облику пилул
м . using AWB
Ред 19:
 
'''Диетиламид лизергинске киселине''' ({{јез-нем|Lyserg-Säure-Diäthylamid}}, скраћено '''ЛСД''' или '''ЛСД-25'''; познат и као '''трип''', '''есид''', '''киселина''') је један од најпотентијих
[[халуциноген]]а<ref>[http://www.nida.nih.gov/infofacts/LSD.html InfoFacts - LSD]</ref>.
 
Синтетисао га је [[1938]]. године швајцарски научник [[Алберт Хофман]] из [[главница ражи|главнице ражи]] ({{јез-лат|claviceps purpurea}}), гљивице која живи на класју ражи.<ref name="narkomanija.ba">[http://www.narkomanija.ba/index.php?id=145 ЛСД инфо] (narkomanija.ba)</ref> Може се наћи у облику [[Tableta (farmacija)|таблета]], гела, пилула, картончића украшеног цртежима ({{јез-енгл|blotter}}) или у течном стању. У чистом облику је без мириса, без боје и без укуса.<ref name="tihkal">{{Cite book|last1=Shulgin|first1=Alexander|last2=Shulgin|first2=Ann|title=TiHKAL|year=1997|url= |publisher=Transform Press|location=Berkeley|isbn=978-0-9630096-9-2|pages=}}</ref>
Ред 27:
== Историја ==
 
Средином [[19. век]]а су учињени први покушаји да се изолује активна супстанца [[ражана главица|ражане главице]] (или ергота), [[гљиве|гљива]] које као паразити живе на житарицама. [[1907]]. године су постигнути први успеси, а раних [[1930е|1930-их]], је изоловано заједничко језгро ергота, која је добило име [[лисергинска киселина]]. Тада је установљено да [[алкалоиди ражане главице]] појачавају контракције [[материца|материце]] и делују на [[циркулаторни систем човека|крвоток]] и дисајни систем.<ref name="vutra.org">[http://www.vutra.org/lsd.php Повијест ЛСД-а] (vutra.org)</ref>
 
=== Откриће ===
Ред 37:
=== Дан бицикла ===
{{Главни чланак|Дан бицикла}}
Хофман је посумњао да опијеност има везе са хемијским спојем на којем је радио, те је након три дана одлучио да деловање супстанце подробније испита на себи. [[19. април]]а 1943. године у 16 часова и 20 минута, др. Алберт Хофман је унео у себе готово неописиво малу количину, у којој ни једна до тада позната супстанца није била активна у људском организму. Свега 250 микрограма, односно четвртину хиљадитог дела грама.<ref>Гледано данашњим мерилима, швајцарски научник је узео барем два до три читава ЛСД-а, количину која је многе друге послала на вишедневно психијатријско лечење.</ref> У 17 часова, услед опијености и мучнине, Хофман је замолио свог асистента да га отпрати до куће, а како због ратних рестрикција није било бензина, путовали су бициклом.<ref name="vutra.org" /> Јаке [[халуцинација|халуцинације]] појављивале су се током вожње, а Хофман је често имао осећај да стоје на месту, премда су се возили веома брзо. У том тренутку није могао ни претпоставити да ће његово искуство, као прво [[психоделично искуство|психоделично есид искуство]] икад, попримити култни статус, а захваљујући надљудском постигнућу вожње бицикла на 250 µг ЛСД-а, овај догађај је остао упамћен као “Дан бицикла”.<ref name="histlsd" /> Наредних неколико часова смењивала се стања халуцинација, мучнине и [[параноја|параноје]], а када је лекар дошао и прегледао Хофмана увереног да му се [[смрт]] ближи, није утврдио ништа необично на телу осим знатно проширених [[зеница (око)|зеница]].
 
[[Датотека:Albert Hofmann.jpg|лево|мини|[[Алберт Хофман]], отац ЛСД-а]]
Ред 51:
Између [[1954]]. и [[1962]]. године на калифорнијском универзитету Ирвајн психијатар др. [[Оскар Јанигер]] (''Oscar Janiger'') је вршио истраживања о вези између [[стваралаштво|креативности]] и ЛСД-а.<ref>{{Cite book|title=LA Weekly: The Trip||last=Whalen|first=John|year=1998|http://www.maps.org/media/whalen7.3.98.html|/}}</ref><ref>[http://www.maps.org/media/whalen7.3.98.html LA Weekly: The Trip]</ref>
 
Током 1950-их у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] су изведена многа академска истраживања која су укључивала велики број стручњака, од којих су најпознатији Харвардски професори др. [[Тимоти Лири]] и [[Ричард Алперт]], који су постали убеђени да ЛСД има потенцијала за духовни развој човека. [[1961]]. године професор психологије Тимоти Лири је са својим сарадницима [[Ралф Мецнер|Ралфом Мецнером]] и [[Ричард Алперт|Ричардом Алпертом]] на [[Универзитет Харвард|Харвардском]] универзитету започео истраживачки програм под називом Харвардски псилоцибин пројекат, истражујући учинке [[псилоцибин]]а, а касније и ЛСД-а, на студентима. Професору Лирију је одобрена новчана донација од [[Универзитет Харвард|Харвардског]] универзитета ради изучавања ефеката ЛСД-а на групи од преко 400 добровољаца. Лири наглашава да ЛСД, када је исправно коришћен и дозиран, узет од добро припремљене особе у правој средини и уз надгледање професионалца, може променити понашање особе у добром смеру. Његова истраживања нису изазвала ниједно [[убиство]], [[самоубиство]], [[психоза|психозу]] нити лоше искуство. Циљеви Лиријевих истраживања су укључивали проналажење начина за лечење [[алкохолизам|алкохолизма]] и поправљање окорелих криминалаца. Многи учесници његових истраживања извештавају о мистичним и духовним искуствима за која тврде да су им трајно променила живот на боље. Др. Лири, на основу резултата својих истраживања, започиње кампању за терапеутску употребу ЛСД-а. Такође је препоручивао људима ЛСД као један од начина за духовни напредак.
 
[[1963]]. године притисак [[јавно мњење|јавног мњења]] доводи до суспензије истраживања а професори Лири и Алперт бивају отпуштени са Харварда. Разлог томе је што су многе колеге са ненаклоношћу гледале на њихова истраживања а многи родитељи су се жалили управи универзитета због дељења [[халуциноген]]а њиховој деци. Упркос томе, истраживачи настављају свој рад без академске заштите.
Ред 68:
=== Владини експерименти ===
{{Главни чланак|МК-УЛТРА}}
Откриће ЛСД-а је изазвало велики интерес америчке обавјештајне службе [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] која је већ дуже време тражила тзв. ''дрогу истине'', тј. дрогу која би требало да наведе конзументе на причање, чиме би се лакше долазило до тајних података. Дотад су испробали [[кофеин]], [[алкохол]], [[мескалин]], [[барбитурати|барбитурате]] и [[Kanabis (lek)|марихуану]], но сви су се показали недостатнима. Кад су [[1947]]. године добили извештаје о ЛСД-у, поверовали су да је то дрога коју траже и одлучили је испробати.<ref name="Branko Miloš" />
 
У опсежном истраживачком пројекту под називом [[МК-УЛТРА]] америчка тајна служба је дрогирала хиљаде америчких грађана ЛСД-ом без њиховог знања и одобрења.<ref name="CIADOD">{{cite news | first= | last= | coauthors= | title=Chapter 3: Supreme Court Dissents Invoke the Nuremberg Code: CIA and DOD Human Subjects Research Scandals | date= | publisher=United States Department of Energy | url =http://hss.energy.gov/healthsafety/ohre/roadmap/achre/chap3_4.html | work =Human Radiation Experiments | accessdate=04. 10. 2007 | language =}}</ref> Након година тестирања на војницима, ратним заробљеницима, психијатријским пацијентима, ситним криминалцима, проституткама, гангстерима и властитим агентима, ЦИА одустаје јер деловање ЛСД-а није довољно предвидиво да би се могло искористити у војне и обавештајне сврхе.
 
С ЛСД-ом је једно време експериментисала и америчка војска.<ref name="Branko Miloš"/>
Ред 81:
== Употреба ==
 
ЛСД се у организам обично уноси сисањем картончића натопљених киселином, гутањем таблета, капсула, прашкова и течности или у виду интравенских инјекција.<ref name="narkomanija.ba" />
 
=== Дозирање ===
[[Датотека:LiquidLSD.jpg|мини|лево|Течни ЛСД]]
Дозирање ЛСД-а се мери у [[миркограм]]има (µg), милионитим деловима [[грам]]а. Ради поређења, дозирање већине лекова и дрога се мери у [[милиграмим]]а, хиљадитим деловима грама. [[Алберт Хофман]] је сматрао да активна доза [[мескалин]]а, између 0,2 и 0,5 -{g}-, има деловање упоредиво са 100&nbsp;µg или мање ЛСД-а. Другим речима, ЛСД је између пет и десет хиљада пута јачи од мескалина.<ref name="problem-child">Albert Hofmann, [http://www.psychedelic-library.org/child.htm LSD—My Problem Child]. McGraw-Hill. 1980. ISBN 978-0-07-029325-0.</ref> Појединачна доза ЛСД-а обично износи између 100 и 500 микрограма, док се деловање може осетити већ са 25 микрограма.<ref name="greiner">{{cite journal | authorvauthors=Greiner T, Burch NR, Edelberg R | title=Psychopathology and psychophysiology of minimal LSD-25 dosage; a preliminary dosage-response spectrum | journal=AMA Arch Neurol Psychiatry |year=1958| volume=79 | issue=2 | pmid=13497365|pages=208-10}}</ref> Типична доза у 1960-им је износила између 200 и 1000&nbsp;µg, док је [[1990е|1990-их]] смањена на свега 20-80&nbsp;µg (нека истраживања показују да мање дозе углавном изазивају мање лоших трипова)<ref name="henderson-glass">{{Cite book | authorauthor1= Henderson, Leigh A.; |author2=Glass, William J. | title=LSD: Still with us after all these years |year=1994|isbn=978-0787943790 | publisher= Jossey-Bass | location= San Francisco | unused_data= |Jossey-Bass Inc., San Francisco}}</ref>
 
Код ЛСД-а не постоје класични симптоми предозирања, али је код врло јаких доза (преко 150 микрограма) вероватноћа параноје и трајних психичких последица битно повећана.<ref name="vutra.org" /> Смртоносна доза ЛСД-а код људи није позната<ref name="vutra.org" />, а процењује се да би евентуално износила преко 12 -{mg}- по 1 -{kg}- телесне тежине<ref name="urlErowid LSD (Acid) Vault : Dosage">{{cite web | url = http://www.erowid.org/chemicals/lsd/lsd_dose.shtml | title = Erowid LSD (Acid) Vault : Dosage | format = | work = | accessdate =}}</ref><ref name="urlLSD research: LD50, lethal dose 50">{{cite web | url = http://researchlsd.blogspot.com/2009/11/ld50-lethal-dose-50.html | title = LSD research: LD50, lethal dose 50 | format = | work = | accessdate =}}</ref>. Већина извора преноси да у свету није забележен ниједан смртни случај од предозирања, односно тровања ЛСД-ом.<ref name="vutra.org" /> Међутим, према неким изворима један такав случај је забележен новембра [[1975]]. године у [[Кентаки]]ју, када је наступила смрт услед уношења око 1/3 грама (320.000&nbsp;µg) интровенозно, што је око 3.000 пута више од просечне дозе од око 100&nbsp;µg.<ref name="erowid-dosage">{{cite web
Ред 107:
=== Последице ===
{{Главни чланак|флешбек|халуцинација|психоза}}
Иако ЛСД не изазива физичку [[зависност]], честа употреба може одвести психичкој зависности.<ref name="narkomanija.ba" /> Учесталим узимањем не развија се толеранција, што значи да временом нису потребне све јаче дозе, као што је случај код нпр. [[мДМА|екстазија]].<ref name="vutra.org" />
 
Међутим, [[Психа (психологија)|психичке]] промене изазване ЛСД-ом, које нису нужно позитивне, могу бити трајне.<ref name="vutra.org" /> Чест феномен који прати узимање ЛСД-а је [[флешбек (психологија)|флешбек]] ({{јез-енг|flashback}}), повратна реакција у трајању од неколико секунди током којих се спонтано враћају [[халуцинација|халуцинаторни]] ефекти. Може се јавити данима, месецима, па чак и годинама након уношења ЛСД-а.<ref name="narkomanija.ba" /> Такође се може јавити и [[психоза]].