Зика вирус — разлика између измена

'''Зика вирус''' (ЗИКВ) је арбовирус из породице Флавивиридае, рода Флавивирус и групе Спондвени, који је одговоран за појаву Зика грознице код људи. Ово је уједно и једини арбовирус који се највероватније преноси сексуалним путем,<ref name=autogenerate880>Brian D. Foy, Kevin C. Kobylinski, Joy L. Chilson Foy, Bradley J. Blitvich, Amelia Travassos da Rosa, Andrew D. Haddow, Robert S. Lanciotti et Robert B. Tesh, ''Probable non-vector-borne transmission of Zika virus, Colorado, USA'', Emerg Infect Dis., vol. 17, no 5,‎ 2011, pп. 880-882.</ref> док још није познато да ли се може пренети са једне на другу особу попут грипа.<ref>G. W. Dick et al.: Zika virus. I. ''Isolations and serological specificity''. In: Trans R Soc Trop Med Hyg. Band 46, Nr. 5, 1952, S. 509–520. PMID: 12995440</ref> Постоје две врсте ЗИКВ: Афричка и Азијска подврста која се недавно појавила У [[Пацифик]]у и на [[Амерички континент|Америчком континенту]].

Вирус је први пут идентификован 1947. године код носиоца вируса, мајмуна из шуме Зика, по којој је вирус добио име. Након тога ЗИКВ је откривен код комараца ''(Aedes africanus)'' у истој шуми 1948. године и на крају код људи 1952. године. Вирус се у наредним деценијама 20. века широко распростанио у тропске регионе Азије и Африке.<ref>Hochspringen D.I.H. Simpson: ''Zika virus infection in man.'' In: Transactions of the Royal Society of Tropical Medicine & Hygiene. Band 58, Nr. 4, 1964, S. 335–338, doi:10.1016/0035-9203(64)90201-9. PMID 14175744</ref>

У 21. веку Зика вирус је одговоран за велику епидемију Зика грознице на острву [[Јап]] у [[Микронезија|Микронезији]], где је вирусом било инфицирано скоро три четвртине становништва овог острва. Сматра се да се након ове епизоотије, ЗИКВ у виду епидемија различитог интензитета све више ширио и тако освајао нова подручја. Тренутно хара Јужном и Латинском Америком и на неколико карипских острва (2016 године).<ref>{{cite web |last=McKenna| first=Maryn | title=''Zika Virus: A New Threat and a New Kind of Pandemic'' | work=Germination | url=http://phenomena.nationalgeographic.com/2016/01/13/zika-2 | date = 13. 01. 2016 | accessdate = 2. 2. 2016.}}</ref> [[Светска здравствена организација]] сматра да је разлог брзог ширења вируса тај што је болест доспела на нова подручја, у којима становништво није стекло имунитет.<ref>Hayes EB. ''Zika virus outside Africa''. Emerg Infect Dis. 2009 Sep;15(9):1347-50.</ref>

Преноси га ујед зараженог комарца ''Aedes aegypti'', који је одговоран и за ширење [[Žuta groznica|жуте]] и [[Денга грозница|денга грознице]]. Клиничка слика Зика грознице слична је арбовирусној грозници. Код одраслих особа манифестује се грозницом, осипом по кожи, главобољом, боловима у мишићима. Мада у 70-80 % случајева Зика грозница може проћи и без симптома, она, према до сада израженим сумњама, код беба може довести до микроцефалија, услед које обим главе новорођенчета износи мање од 32 &nbsp;cm, што омета даљи развој детета.<ref>Faye O, Freire CC, Iamarino A, Faye O, de Oliveira JV, Diallo M, et al. ''Molecular Evolution of Zika Virus during Its Emergence in the 20(th) Century''. PLoS Negl Trop Dis. 2014;8(1):e2636.</ref>

Тренутно не постоји профилакса, терапија и вакцина која би поуздано штитила од инфекције Зика вирусом. Једине мере превенције су уништавање комараца, личне заштите од убода комараца, изолација облелих и перманентна контрола трудница у зараженим подручјима.

Први случајеви Зика грознице изазвани овим вирусом описани су 1964. године, потом четири године касније, 1968. године,<ref>-{Haddow AJ, Williams MC, Woodall JP, Simpson DIH, Goma LK. ''Twelve isolations of Zika virus from Aedes (Stegomyia) africanus (Theobald) taken in and above a Ugandan fores''t. Bull World Health Organ. 1964;31:57–69.}-</ref> затим 1971. и 1975. године, када је Зика вирус изолован код оболелих људи у [[Нигерија|Нигерији]].

Између 1951. и 1981. године, вирус је изолован код болесника оболелих од Зика грознице, помоћу серолошких анализа, у многим афричким земљама (Уганда, Танзанија, Египат, Централна Афричка Република, Сијера Леоне, Габон и Сенегал) и [[Азија|Азије]] (Индија, Малезија, Филипини, Тајланд, Вијетнам и Индонезија).<ref name=autogenerated1/>

У студије на лабораторијским мишевима вурус показује тропизам према мозгу,<ref name=autogenerated38/> и изазива оштећење централног нервног система, углавном посредством дегенерације нервних ћелија и глије 38. у региону хипокампуса, са општим омекшавањем мозга и евентуалном поренцефалијом.<ref>M. P. Weinbren et M. C. Williams, ''Zika virus: further isolations in the Zika area, and some studies on the strains isolated'', Trans R Soc Trop Med Hyg., vol. 52, no 3,‎ (1958). str. 263-268.</ref>

Према подацима Америчких здравствених званичника, '''на дан 19. јануар 2016. године''', Зика вирус је, идентификован у 28 земаља, које се уједно сматрају као ризичне. То су: [[Барбадос]], [[Боливија]], [[Бразил]], [[Cape Verde|Цапе Верде]], [[Колумбија]], [[Еквадор]], [[Ел Салвадор]], [[Фиџи]], [[Француска Гијана]], [[Гвадалупе]], [[Гватемала]], [[Гвајана]], [[Гваделуп]], [[Хондурас]], [[Хаити]], [[Мартиник]], [[Мексико]], [[Нова Каледонија]], [[Панама]], [[Парагвај]], [[Порторико]], [[Самоа]], [[Сент Мартин]], [[Суринам]], [[Соломонска Острва]], [[Тајланд]] и [[Венецуела]]. Наведени подаци биће ажурирани када нека нова земља потврди трансмисију, или када нека од наведених земља девет месеци не пријави ни један нови случај локалне трансмисије.<ref name=autogenerated2016/>

[[Комарац|Комарци]] су веома распрострањена врста инсеката, која се јавља у свим регионима света, осим [[Антарктик]]а. У свету је описано преко 3.500 врста [[комарац]]а.<ref>{{ен}}[http://www.mosquitoes.org/LifeCycle.html Biological notes on mosquitoes]</ref><ref>{{ен}}[http://www.enst.umd.edu/News/Mosquitoes/index.cfm Taking a bite out of mosquito research, Author Paul Leisnham, University of Maryland]</ref> Неки комарци који убадају људе рутински делују као вектори за пренос неколико заразних болести (у које спада и Зика грозница) које утичу на здравље милиона људи годишње.<ref>{{cite news |last=Molavi|first=Afshin|authorlink= |coauthors= |title=''Africa's Malaria Death Toll Still "Outrageously High"'' |url=http://news.nationalgeographic.com/news/2003/06/0612_030612_malaria.html |work= |publisher=National Geographic |date = 12. 6. 2003. |accessdate = 27. 7. 2007.}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.mosquito.org/mosquito-borne-diseases |title=''Mosquito-borne diseases'' |publisher=American Mosquito Control Association |accessdate = 14. 10. 2008.}}</ref> Други комарци (који рутински могу убости и људе), су примарно вектори за болести животиња, и могу бити узрочници катастрофалних [[зооноза]] и других болести, када је њихово станиште поремећено, нпр након изненадних крчења [[шума]].<ref>World Health Organisation. ''Flooding and communicable diseases fact sheet.'' [http://www.who.int/hac/techguidance/ems/flood_cds/en/]</ref><ref>{{ен}} Wilcox, B.A. & Ellis, B. ; ''Forests and emerging infectious diseases of humans.'' Unasylva, Vol. 57 2006/2 Pub:Food and Agriculture Organization of the United Nations {{ISSN|0041-6436}} available at: [http://www.fao.org/docrep/009/a0789e/a0789e03.htm]</ref>

Јаја комараца сојева у умереним зонама су толерантнији на хладноћу од оних из топлијих региона.<ref>{{cite journal |author=Hawley, W. A., Pumpuni, C. B., Brady, R. H. & Craig, G. B. |title=''Overwintering survival of Aedes albopictus (Diptera: Culicidae) eggs in Indiana'' |journal=Journal of Medical Entomology|volume=26 |issue=2 |year=1989|month=March |pmid=2709388 |pages=122–129}}</ref><ref>{{cite journal |authorauthor1=Hanson, S. M. & |author2=Craig, G. B. |lastauthoramp=yes |title=''Aedes albopictus (Diptera: Culicidae) eggs: field survivorship during northern Indiana winters'' |journal=Journal of Medical Entomology |volume=32 |issue=5 |year=1995|month=September |pmid=7473614 |pages=599–604}}</ref> Они чак могу бити отпорни на снег и температуре испод нуле, а одрасли комарци преживљавају и током зиме у одговарајућим микростаништа.<ref>{{cite journal |author=Romi, R., Severini, F. & Toma, L. |title=''Cold acclimation and overwintering of female Aedes albopictus in Roma'' |journal=Journal of the American Mosquito Control Association |volume=22 |issue=1 |year=2006|month=March |pmid=16646341 |doi=10.2987/8756-971X(2006)22[149:CAAOOF]2.0.CO;2 |pages=149–151}}</ref>

Пренос вируса преко јаја заражених комараца на нову генерацију ларви (трансоваријално пренос) познат је код врста ''[[Aedes aegypti]]'' и ''[[Aedes albopictus]]''. Такође су откривене и многе друге врсте комараца као вектори Зика вируса. У Африци, главни вектор је ''[[Aedes furcifer]]'',<ref name=autogenerated26>Gilda Grard, Grégory Moureau, Rémi Charrel, Edward C. Holmes, Ernest A. Gould et Xavier de Lamballerie, ''Genomics and evolution of Aedes-borne flaviviruses'', J Gen Virol., vol. 91, no 1,‎ (2010). стр. 87—94.</ref> или ''[[Aedes africanus]]''.<ref>Peter I. Whelan et Julie Hall, ''Zika virus disease'', Northern Territory Disease Control Bulletin, vol. 15, no 1,‎ (2008). стр. 19-20.</ref> Вирус је такође пронађен и код других комараца из рода ''[[Aedes]]'', ''[[Anopheles]]'', ''[[Mansonia]]'', ''[[Eretmapodites]]''.<ref name=autogenerated26/> Међу наведеним, ''[[Aedes aegypti]]'', је главни вектор бројних арбовируса, и одговоран је за 9 преноса вируса у многим афричким шумама. Током епидемије Зика грознице на острву [[Јап]] у 2007. години, ''[[Aedes hensilli]]'' идентификован је као главни вецтор вируса.<ref>Edward B. Hayes, ''Zika virus outside Africa'', Emerg Infect Dis., vol. 15, no 9,‎ (2009). стр. 1347—1350.</ref>

На глобалну дистрибуција Зика вируса највише утиче цитирани ''[[Aedes aegypti]]'', који се и највише шири због глобалне трговине и путовања [32], и зато је дистрибуција овог вируса једна од најобимнијих икада забележена (на свим континентима, укључујући Северну Америку, па чак и европске периферне земље (Мадеиру, Холандију, и североисточни део црноморске обале).<ref>{{cite web|title=''Aedes aegypti''|url=http://ecdc.europa.eu/en/healthtopics/vectors/mosquitoes/Pages/aedes-aegypti.aspx|publisher=European Centre for Disease Prevention and Control|accessdate=14. 3. 2016}}</ref>

Према досада објављеним подацима 80 % оних који су носиоци вируса не показују симптоме Зика грознице.

Колективне мере за заштиту животне средине од најезде комараца, су на првом месту у превенцији даљег ширења ЗИКВ, јер имају за циљ смањење густине вектора (преносилаца) болести. Наиме само контрола популација комарац је једина успешна мера којом се може успешно прекинути даљи пренос вируса из породице денга, Зика и Чикунгуња.

Средства за сузбијање комараца у отвореном простору омогућавају контролу популације комараца тако што уништавају одрасле јединке комараца, односно редукују њихов број (адултициди) или тако што онемогућавају развој комараца из ларви (ларвициди).

'''Органофосфати:'''<br />''-{Malathion, Naled}-''

'''Органски инсектиди:'''<br />''-{Temephos}-''

''Piperonyl Butoxide,<ref>{{ен}} Tozzi, A. A Brief ''History of the Development of Piperonyl Butoxide as an Insecticide Synergist''. In Piperonyl Butoxide: The Insecticide Synergist; Jones, D. G., Ed.; Academic: San Diego, CA, (1998). стр. 1—5.[http://npic.orst.edu/factsheets/pbogen.pdf ''What is piperonyl butoxide?'']</ref>''