Лангерхансова острвца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м . using AWB |
||
Ред 22:
| додатна класификација =
}}
'''Лангерхансова острвца''' су подручја [[гуштерача|панкреаса]] (гуштераче) која садрже ендокрине [[Ћелија (биологија)|ћелије]] (које производе [[Хормони|хормоне]] панкреасе) груписане у облику [[Острво|острваца]] разбацаних по егзокрином панкреасу, распоређенених између његових мешкова (највише у репу [[гуштерача|панкреаса]]). Откривена су [[1869]]. од стране [[немци|немачког]] патолога и анатома [[Пол Лангерханс|Пола Лангерханса]] по коме су и добила име.<ref
| author = Langerhans P
| title = Beitrage zur mikroscopischen anatomie der bauchspeichel druse.
Ред 43:
== Анатомија ==
[[Датотека:Langerhanssche Insel.jpg|мини|десно|235п|Лангерхансово острвце]]
[[Гуштерача|Панкреас]] је подељен у режњеве преградама које се састоје од [[Везивно ткиво|везивног ткива]]. Режњеви се састоје углавном од гроздастих структура егзокриних [[Ћелија (биологија)|ћелија]] које се зову ацинуси и које луче дигестивне [[
По целом ткиву егзокриног [[гуштерача|панкреаса]] распоређена су Лангерхансова острвца, ендокрина компонента панкреаса. Острвца садрже више типова ћелија (''алфа, бета и делта'') богато васкуларизованих, што омогућаваја добар и брз унос хормона у циркулацију. Иако Лангерхансова острвца чине око 1 до 2% [[маса|масе]] [[гуштерача|панкреаса]], 10 до 15% протока крви панкреаса обавља се у острвцима. Код здраве одрасле особе у његовом панкреасу постоји око милион острваца, чија је појединачна [[маса]] од 1 до 1,5 [[грам]].<ref name="pmid7559135">{{Cite journal
|
| journal = Journal of Anatomy
| volume = 186 (Pt 3)
Линија 74 ⟶ 73:
=== Паракрина повратна спрега ===
Паракрини систем повратне спреге информација у Лангерхансовим острвцима има следећу улогу:
|
| publisher = Lippincott Williams & Wilkins
| location = Hagerstown, MD
Линија 93 ⟶ 91:
Према најсавременијим сазнањима о главном инкретину-хормону – GLP-1, посебно је значајна улога овог хормона у регулацији секреције инсулина, преко дејства на бета и алфа ћелије панкреаса. Најпотентнији глукоинкретин-хормон, GLP-, стимулише секрецију инсулина зависну од нивоа гликозе и при еугликемији, односно GLP-1 игра главну улогу у ентероинсулинској осовини. Дејство GLP-1 на ћелије D и бета-ћелије непосредно је , док је дејство на алфа-ћелије посредно, односно GLP-1 инхибише лучење глукагона паракриним механизмом путем стимулације лучења соматостатина.<ref>Ding WG, Renstrom E, Rorsman P, Buschard K, Gromada J. Glucagon like peptide 1 and glucose-dependent insulinotropic polypeptide stimulate Ca2+ induced secretion in rat alpha-cells by a protein kinase A mediated mechanism. Diabetes 1997;46:792-800.</ref>
Познато је да GLP-1 „дозвољава“, у активацији гликозе, да се повећа секреција инсулина из бета ћелија, односно GLP-1 може „опремити“ бета ћелије да буду гликозно компетентне.
Он такође стимулише биосинтезу проинсулина (транскрипцију гена за инсулин), стимулише секрецију инсулина, а најновија истраживања указују да стимулише пролиферацију и неогенезу бета ћелија ендокриног панкреаса.
Такође он стимулише лучење соматостатина, а на алфа ћелије панкреаса делује тако што инхибише секрецију глукагона. Међутим, нејасно је да ли GLP-1 инхибише секрецију глукагона непосредним дејством на алфа ћелије или познатим паракриним ефектима инхибиције инсулина и соматостатина на алфа ћелије.
Линија 101 ⟶ 99:
== Трансплантација у лечењу дијабетеса ==
[[Трансплантација]] [[гуштерача|панкреаса]] је један од најоптималнијих облика савремене супституционе терапије [[шећерна болест|дијабетеса типа 1]] којим би могла да се постигне [[инсулин]]ске независност болесника. Према препорукама Америчке асоцијације за дијабетес трансплантација ендокриног панкреаса је прихваћена као терапијска метода, која има за циљ да: поправи квалитет живота болесника са [[шећерна болест|дијабетесом]], елиминише потребу за давањем инсулина и честим контролама гликемија, елиминише акутне компликације као и да спречава појаву или успори напредовање касних компликација дијабетеса.<ref name="pmid17981623">{{Cite journal
|vauthors=Hogan A, Pileggi A, Ricordi C | title = Transplantation: current developments and future directions; the future of clinical islet transplantation as a cure for diabetes▼
▲| title = Transplantation: current developments and future directions; the future of clinical islet transplantation as a cure for diabetes
| journal = Frontiers of Bioscience
| volume = 13
Линија 110 ⟶ 107:
| pmid = 17981623
| doi =10.2741/2755
}}</ref> Трансплантација ендокриног панкреаса се може извршити;<ref>[http://www.faqs.org/faqs/diabetes/faq/part3/section-14.html Type 1 cures - pancreas transplants], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>
* '''Трансплантацијом целог панкреаса'''
Прва трансплантација људског панкреаса у циљу лечења пацијената са [[шећерна болест|дијабетесом тип 1]] извршена је [[1966]]. у [[Минесота|Минесоти]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Према подацима Интернационалног Регистра за трансплантацију панкреаса до сада је обављено око 20.000 трансплантација. Једногодишња потпуна независност од примене [[инсулин]]а уз нормалну јутарњу гликемију и нормалне или само благо повишене вредности гликозилираног [[хемоглобин]]а (ХбА1ц), забележена је код 80% пацијената код којих је [[гуштерача|панкреас]] истовремено трансплантиран са [[бубрег]]ом.
Линија 128 ⟶ 125:
* '''Трансплантацијом изолованих феталних или адултних острваца ендокриног панкреаса'''
Ову врсту трансплантације карактерише примена феталног ендокриног панкреаса или ендокриног дела феталног панкреаса који има способност за даљи раст и развој. Преостали део [[гуштерача|панкреаса]] подлеже разградњи у току припреме и након трансплантације.<br />Ова методу карактерише мала запремина трансплантираног ткива, једноставност примене уз минималну хируршку интервенцију.<br />Доступност феталног ткива је нажалост ограничена и захтева поштовање строгих етичких правила. Инсулинска независност након примене хуманих феталних острваца није забележена, али је постигнут значајно смањења дозе инсулина (за око 30%) уз стабилну контролу нивоа гликемије (у трајању од око 6 месеци) и успоравање напредовања промена на крвним судовима оку, срцу, бубрегу и неравима.<ref name="pmid17130583">{{Cite journal
|
| journal = Annals of the New York Academy of Sciences
| volume = 1079
| |||