Хормон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м . using AWB
Ред 9:
 
== Хијерархијска природа хормонске контроле ==
Хормонска регулација метаболичких активности укључује хијерархију типова ћелија које утичу једна на другу било да би стимулисали или изменили ослобађање или активност одређеног хормона. Секреција хормона из узастопних нивоа [[Ендокрини систем|ендокриних ћелија]] је стимулисана хемијским сигналима који потичу из виших ћелија у хијерархијском систему. Као што се види на доњем дијаграму главни координатор хормонске активности код [[Сисари|сисара]] је [[хипоталамус]] који реагује на инпут примљен из [[централни нервни систем|централног нервног система]].<ref>{{Cite book | title=Biochemistry | authorauthor1=Mathews, CK and |author2=van Holde, K. E. |lastauthoramp=yes | chapter=Integration and control of metabolic processes | editor=Bowen, D. | year=1990 | publisher=The Benjamin/Cummings publishing group |isbn=978-0-8053-5015-9|pages=790-792}}</ref>
 
== Хормонска сигнализација ==
Ред 20:
# '''Деградација ''' хормона.
 
Хормонске биосинтетичке ћелије су типична врста специјализованих ћелија које се налазе у оквиру посебних [[ендокрини систем|ендокриних жлезда]] (на пример тироидне жлезде, [[јајник|оваријуму]] или [[Тестис|тестисутестис]]у). Хормони могу да напусте биосинтезу или слање ћелија путем процеса егзоцитозе или другог процеса [[ћелијска мембрана|мембранског преношења]]. Међутим, хијерархијски модел је више од поједностављавања хормонског сигналног процеса. Ћелијски примаоци одређеног хормонског сигнала уобичајено могу бити један од више типова ћелија и налазити се у оквиру већег броја различитих ткива. Различити типови ткива могу имати различите реакције на исти хормонски сигнал. Услед овога, хормонско сигнализирање је веома компликовано и тешко је применити дисецирање у анализи.
 
== Интеракција са рецепторима ==
Ред 27:
За већину хормона, укључујући већину протеинских хормона, рецептор је повезан са мембраном и уграђен у [[Ћелијска мембрана|плазму мембране]] на површини ћелије. Интеракција хормона и рецептора уобичајено изазива низ секундарних ефеката у оквиру [[Цитоплазма|цитоплазме]] ћелије, често укључујући фосфорилацију или дефосфорилацију различитих цитоплазматичних протеина, промене у пропустљивости јонских канала или повећање концентрације интраћелијских молекула који се могу понашати као [[sistem sekundarnih glasnika|секундарни преносиоци]] (на пример циклични АМП).
 
За хормоне као што су стероиди или хормони тироидне жлезде, њихови рецептори су смештени интраћелијски у оквиру [[Цитоплазма|цитоплазме]] њихове циљне ћелије. Да би везали своје рецепторе ови хормони морају да прођу ћелијску мембрану. Комбиновани хормон-рецептор комплекс потом се помера дуж нуклеарне мембране у језгро ћелије, где се везује за специфичну ДНА секвенцу, повећавајући или неутралишући акцију одређених [[Gen|гена]] и утичући на протеинску синтезу<ref name=beato>{{cite journal |authorvauthors=Beato M, Chavez S and, Truss M | title = Transcriptional regulation by steroid hormones | journal = Steroids | year=1996 | volume=61 | issue=4 | pages=240-251 |id= PMID 8733009}}</ref>. Међутим, као што се показало нису сви стероидни рецептори лоцирани интраћелијски, неки су повезани са ћелијском мембраном.<ref name=hammes>{{cite journal |author=Hammes SR | title = The further redefining of steroid-mediated signaling | journal = Proc Natl Acad Sci USA | year=2003 | volume=100 | issue=5 | pages=21680-2170 |id= PMID 12606724}}</ref>
 
Важно је узети у обзир и формирање ефикасне концентрације хормонско-рецепторских комплекса која одређује ниво на ком је начин преноса ћелијског сигнала активиран у реакцији на хормонски сигнал. Концентрација хормонско-рецепторског комплекса се ефикасно одређује на бази три фактора:
# Расположивог броја хормонских молекула за комплексну формацију
# Расположивог броја рецепторних молекула за комплексну формацију и
# Везивног афинитета између хормона и рецептора.
 
Углавном број хормонских молекула који су на располагању за комплексну формацију је кључни фактор у одређивању нивоа на ком је преноса сигнала активиран. Број расположивих молекулских хормона одређен концентрацијом циркулишућег хормона је под утицајем нивоа и степена секреције биосинтетичких ћелија. Број рецептора на површини ћелије пријемника такође може да буде разнолик као и афинитет између хормона и његових рецептора.
Ред 213:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|title=Biochemistry | authorauthor1=Mathews, CK and |author2=van Holde, K. E. |lastauthoramp=yes | chapter=Integration and control of metabolic processes | editor=Bowen, D. | year=1990 | publisher=The Benjamin/Cummings publishing group |isbn=978-0-8053-5015-9|pages=790-792}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хормон