Bakteriofag — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
N->B |
м . using AWB |
||
Ред 27:
}}</ref>
Njihov [[hromozom]] može različito izgledati. Npr. ''Gama bakteriofag'' ima samo jednu linearnu dvostruku zavojnicu. ''Fag M13'' ima oblik prstena i sastoji se samo od jednog. Drugi fagi imaju [[genom]] koji je kodiran na jednom [[RNK]] molekulu. Veličina jednog [[genom]]a je relativno mala. Često fagima ne treba čitav njihov genom da bi preživeli. Tako se npr. u gama fag mogu ubaciti fragmenti strane [[DNK]] veličine do 13 -{kb}-. Na taj način će se ti fragmenti zajedno sa fagima umnožavati.<ref>{{Cite journal |
== Razmnožavanje bakteriofaga ==
Ред 41:
Fagi se koriste u [[medicina|medicini]], [[биологија|biologiji]] i [[agronomija|agronomiji]], pre svega u području genomskih tehnologija. U [[medicina|medicini]] se pokušava iskoristiti njihova sposobnost u razaranju bakterijskih ćelija, čime bi oni trebali postati zamjena za [[antibiotici|antibiotike]]. Zbog sve bržeg razvoja multiplicirane rezistencije nekih bakterija na antibiotike, pokušava se inficiranje takvih bakterija bakteriofagima da bi se uništile. Zasada na ovom principu u medicini nisu razvijene primenljive metode zbog visoke nestabilnosti faga u ljudskom organizmu, kao i sposobnosti organizama da brzo prepozna fage kao strano tijelo, i razvije specifičnu imunološku reakciju.
Daleko uspešnija primjena faga je u [[molekularna biologija|molekularnoj biologiji]]. Fagi, za razliku od [[plazmid]]a, nisu sastavni dio bakterija, nego su samostalni (polu) organizmi. Neki značajni enzimi koji su kodirani u genomu faga su danas rutinski "alati" molekularne biologije. Na primjer RNK i DNK [[polimeraza|polimeraze]], te DNK [[DNK ligaza|ligaze]]. Osim toga bakteriofagi služe kao [[vektor (genetika)|vektori]], posebno ''lamda bekteriofag''. Nasuprot [[plazmid]]ima, a zahvaljujući efikasnom pakovanju njihove DNK, oni omogućavaju [[kloniranje]] većeg dela DNK.
Fag se može koristiti kao vektor za prenošenje genom kodirane informacije za sintezu proteina, npr. humani [[insulin]]. Ova belančevina se svakodnevno daje milionima obolelih od [[šećerna bolest|šećerne bolesti]]. Iz genoma čoveka izdvoji se [[gen]] koji kodira sintezu insulina. Taj gen se ugradi u genom faga. Tako izmenjeni fag se dovode u kontakt sa pogodnom bakterijom, npr. -{[[Ешерихија коли|E. coli]]}-. Fag pronalazi svog domaćina za vlastito umnožavanje, ali istovremeno i za prenošenje na -{E. Coli}- gena za sintezu insulina. Pošto je i bakterija -{E. coli}- sposobna da se jako brzo razmnožava, mogu se vrlo efikasno dobijati velike količine humanog proteina insulina.
| |||