Василије Доктор — разлика између измена

м
popunjavanje kutijice; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (popunjavanje kutijice; козметичке измене)
'''Василије Доктор''' или '''Василије Богумил''' (умро [[1118]]) је био [[богумили|богумилски]] старешина, монах, доктор и учитељ [[словени|словенсловенске]]ске народности, спаљен на ломачи од стране [[византијско царство|византијског]] цара [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]].
 
Године [[1100]]. византијски цар [[Алексије I Комнин]] (1081—1118), који је вршио погроме над присталицама богомилског учења, је ухапсио богумила по имену Дивљат (''Divlatius''), стављајући га на муке да би открио податке о покрету.<ref name=autogenerated2>[http://www.notbored.org/resistance-25.html Raoul Vaneigem], Приступљено 5. 4. 2013.</ref> Он као вођу богумила именова Василија, који изгледа као монах а који је доктор који је изучавао ту доктрину петнаест година, и науковао је више од четрдесет, окушивши око себе дванаест ученика под именом [[апостоли|апостолапостола]]а.<ref name=autogenerated1>Christian Dualist Heresies in the Byzantine World C.650-C.1450</ref>
 
Василије је био већ у дубокој старости (имао је око седамдесет година) када је ухапшен заједно са својим ученицима и доведен на на двор. Приметивши у њега неклонулу самоувереност, цар га избави из окова, и одајући му част као [[prorok|пророкпророку]]у, пожеле да се поближе упозна са његовим учењем. Василије дуго није пристајао, али цар на крају задоби његово поверење. Он позва учитеља у одељени део дворца, где са својим братом, севастократором Исаком, слушаше учење богомилства. За то време, један писар кришом записиваше све што им је Василије приповедао, а у суседној сали беху окупљени духовници, са патријархом Николајем III Граматичарем на челу, и царски савет. Када Василије заврши своје откривање, цар отвори врата патријарху и свему сабору, стража ухвати Василија, а писар им прочита све записано по слову [[јересијарх]]а.<ref>[http://www.gatchina3000.ru/brockhaus-and-efron-encyclopedic-dictionary/018/18528.htm Василий Богомил / Энциклопедия Брокгауза и Эфрона], Приступљено 5. 4. 2013.</ref> Јевтимије Зигавен (Euthymius Zigabenus) нам од његовог учења преноси следеће: „''Они избацују све побожне цареве са списка хришћана, и кажу да су само иконоборци православни и верни, посебно [[Константин V Копроним]]''". Василије је још говорио да има изворни текст Библије који није уређивао [[Јован Златоусти]].<ref name=autogenerated1 />
 
Василију Богумилу је судио црквени суд, да би га коначном теолошком пресудом [[Николај III Граматичар]], цариградски патријарх (1084–1111), прогласио [[јерес|јеретикјеретиком]]ом и осудио на смрт. Наређење је гласило да се подигне велика ломача на Хиподрому, око које се окупи мноштво хришћана који су дошли да гледају последње часе свог старешине. И док га бацаше у огањ, Василије оста равнодушан и не одрече се своје вере. А када га пламен прогута, окупљени видеше бели трачак како се подиже међу пламеновима.<ref name=autogenerated2 />
 
Василије је спаљен [[1118]]. године, након осам година проведених у заточеништву. Његови ученици који су се одрекли учења су ослобођени, док су остали осуђени на доживотну робију.<ref name=autogenerated1 />
 
[[Категорија:Богумили]]
[[Категорија:Особе оптужене за јерес]]
[[Категорија:Умрли 1118.]]
[[Категорија:Особе оптужене за јерес]]
363.220

измена