Стјепан II Трпимировић — разлика између измена

Године 1089. разјарени Хрватски народ је убио свог краља [[Дмитар Звонимир|Дмитра Звонимира]]. Иза смрти Звонимирове подигне народ хрватски на престо Стефана, који је био синовац петра Крешимира. Стефан беше наиме једини потомак народне династије Хрватске. Он је владу Славићеву и Звонивирову проживео у манастиру Светог Стефана код Солуна; тамо га је натерала тешка болест, како и сам казује у даровници од 1078. године. Стефана признадоше краљем такође градови и области Далматинске. То се види отуда, што такође за време његове владавине главну реч воде: сплитски надбискуп Ловро и трогирски надбискуп Иван. Сачуване су 3 повеље, које је године 1089. издао краљ Стефан, а немамо ниједног дугог спомена у његовом владању.

 

 

{{цитат|Пошто је изумро сав краљевски род не беше више никога ко би имао законито наследити краљевство Хрватско. Зато се почела родити велика неслога међу свима великашима у краљевини. Из тежње за владањем 1 би овај, 2 пут пак онај, себи осамљено присвајао владавину земље. Настадоше небројене отимачине, пљачкања, убиства и легла све опачина; даномице би наиме један другог прогонио, нападао и убијао. - У то време живео је у Славонији неки великаш, кога су његови другови и суплеменици прогонили многим увредама и бројним штетама. Немајући наде, да би се толиком злу могао опрати како друкчије, оде он у Угарску. Тамо ступи пред краља Ладислава, кога почне наговарати и упућивати, нека пође краљевину Хрватску освојити и покорити ју свому господству; поуздано га је уверавао, да би то могао лако извести, пошто је престо испражњено, а подједно остало без заштите краљевске моћи.}}