Витамин Ц — разлика између измена

Аскорбат (јон [[askorbinska kiselina|аскорбинске киселине]]) је неопходан у низу есенцијалних [[метаболизам|метаболичких реакција]] код свих животиња и биљака. Њега [[биосинтеза|формира]] велика већина живих организама, са приметним изузетаком групе сисара, међу којима је већина [[слепи мишеви|слепих мишева]], [[Морско прасе|заморци]], [[Капибара|капибаре]], и један од два главна подреда [[Примати|примата]], антропоиди ([[сувоносни мајмуни]]) (тарсијери, мајмуни, човеколики мајмуни, и људи). Аскорбинску киселину исто тако не синтетишу поједине врсте птица и риба. Свим врстама које немају способност синтезе витамина Ц, неопходно је да га унесу путем исхране. Дуготрани дефицит овог [[витамин]]а се манифестује развојем скорбута.<ref name="UKFSA Risk">{{Cite web |url = http://www.eatwell.gov.uk/healthydiet/nutritionessentials/vitaminsandminerals/vitaminc/ |title=Vitamin C |accessdate =23 2012-02-201223 |publisher=Food Standards Agency (UK)}}</ref><ref name=UMM>{{Cite web|url=http://www.umm.edu/ency/article//002404.htm |title=Vitamin C |accessdate =23 2012-02-201223 |month=January | year=2007 |publisher=University of Maryland Medical Center}}</ref><ref name=OSU>{{Cite web|url=http://lpi.oregonstate.edu/infocenter/vitamins/vitaminC/|title=Vitamin C |accessdate =23 2012-02-201223 |date = 2006-01-31. 1. 2006. |author=Jane Higdon |publisher=Oregon State University, Micronutrient Information Center}}</ref> Витамин Ц је један од најшире коришћених [[Прехрамбени адитиви|прехрамбених адитива]].

Витамин Ц је чист [[Enantiomer|-{<small>L</small>}--енантиомер]] аскорбата, док супротни [[Enantiomer|-{<small>D</small>}--енантиомер]] нема физиолошког значаја. -{<small>L</small>}--аскорбат је јак [[редукујући агенс]]. Кад делује у том својству, он се конвертује у [[оксидо-редукција|оксидовани]] облик, [[Dehidroaskorbinska kiselina|-{<small>L</small>}--дехидроаскорбат]].<ref name=autogenerated2>{{Cite web |url= http://www.food.gov.uk/multimedia/pdfs/evm_c.pdf |title=Vitamin C – Risk Assessment |accessdate =23 2012-02-201223 |publisher=UK Food Standards Agency |format=PDF}}</ref> -{<small>L</small>}--дехидроаскорбат се може затим редуковати назад у активну -{<small>L</small>}--аскорбатну форму дејством [[ензим]]а и [[глутатион]]а у телу.<ref name="pmid8144521">{{cite journal |author=Alton Meister |title=Glutathione-ascorbic acid antioxidant system in animals |pmid=8144521 |year=1994 |pages=9397-400 |issue=13 |volume=269 |journal=The Journal of biological chemistry |url=http://www.jbc.org/content/269/13/9397.full.pdf+html}}</ref> Током овог процеса формира се радикал семидехидроаскорбинске киселине. Слободни радикал аскорбата слабо реагује са кисеоником, тако да се не формира супероксид. Уместо тога два радикала семидехидроаскорбата реагују и формирају један аскорбат и један дехидроаскорбат. Уз помоћ глутатиона, дехидроксиаскорбат се конвертује назад у аскорбат.<ref name="Nualart et al., 2003">{{cite journal |author1=Nualart FJ |author2=Rivas CI |author3=Montecinos VP |author4=et al. |title=Recycling of vitamin C by a bystander effect |journal=J Biol Chem |year=2003 |volume=278 |pages=10128-10133}}</ref> Присуство глутатиона је есенцијално, јер он омогућава обнављање аскорбата и побољшава антиоксидансни капацитет крви.<ref name = Gropper>{{Cite book |vauthors=Gropper SS, Smith JL, Grodd JL |year=2004 |title=Advanced Nutrition and Human Metabolism |edition=4th |publisher=Thomson Wadsworth |location=Belmont, CA. USA |pages=260-275}}</ref> Без њега не би долазило до конверзије дехидроксиаскорбата назад у аскорбат.

Међу животињама које су изгубиле способност синтезе витамина Ц су [[симијан]]и и [[тарзијери]], који заједно сачињавају један од подредова [[Примати|примата]], -{[[simijan|anthropoidea]]}- или [[suvonosni majmuni|haplorhini]]. Ова група обухвата људе. Други примитивни примати (-{[[strepsirrhini]]}-) су задржали способност формирања витамина Ц. Синтеза се не јавља код бројних (можда и код свих) врста из фамилије малих глодара -{[[caviidae]]}- у којој су [[морско прасе]] и [[капибара|капибари]], али је присутна код других глодара (на пример пацовима и мишевима није потребан витамин Ц у исхрани). Бројне врсте птица врапчарки такође не синтетишу овај витамин, мада не све од њих. Врсте птица које немају способност синтезе нису јасно повезане. По једној теорији способност синтезе је независно изгубљена више пута код птица.<ref>{{cite journal | title = Can passerines synthesize vitamin C? | first1=Carlos |last1=Martinez del Rio |journal = The Auk |month= July |year= 1997 |url=http://elibrary.unm.edu/sora/Auk/v114n03/p0513-p0516.pdf | accessdate =23 2012-02-201223 | volume=114|issue=3 |pages=513-16 |jstor=4089257}}</ref>

Одрасла [[коза]] је типичан пример животиње која производи витамин Ц. Она произведе више од 13 -{g}- витамина Ц на дан при нормалном здрављу, а биосинтеза се повећава неколико путе под стресним условима.<ref>{{Cite web| url=http://www.seanet.com/~alexs/ascorbate/197x/stone-i-orthomol_psych-1979-v8-n2-p58.htm |title=Eight Decades of Scurvy. The Case History of a Misleading Dietary Hypothesis |accessdate =23 2012-02-201223 |author=Stone Irwin |date=16-07-1978 |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote=''Биохемијска истраживања током 1950-их су показала да је појава скорбута последица одсуства ензима, -{L}--Гулонолактон оксидаза (-{GLO}-) у хуманој јетри (-{Burns}-, 1959). Тај ензим је задњи у серији од четири ензима који конвертују крвни шећер, глукозу, у аскорбат у јетри сисара. Овај метаболит јетре, аскорбат, се производи у кози под нормалним условима, на пример, у количини од око 13.000 -{mg}- на дан на 150 фунти телесне тежине (-{Chatterjee}-, 1973). Повратни механизам сисара многоструко повећава ову дневну производњу аскорбата под стресним условима (-{Subramanian et al.}-, 1973)}}</ref> За трауме и повреде је показано да користе велике количине витамина Ц код људи.<ref>{{Cite journal |vauthors=Long C, Maull KI, Krishnan RS, Laws HL, Geiger JW, Borghesi L, Franks W, Lawson TC, Sauberlich HE |title=Ascorbic acid dynamics in the seriously ill and injured |journal=Journal of Surgical Research |volume=109 |issue=2 |pages=144-8 |year=2003 |pmid=12643856 |doi=10.1016/S0022-4804(02)00083-5}}</ref>

Неки [[mikroorganizam|микроорганизми]] као што је квасац ''-{[[Saccharomyces cerevisiae]]}-''<ref>[http://bioweb.uwlax.edu/bio203/s2007/nelson_andr/ Saccharomyces cerevisiae]</ref> имају способност синтезе витамина Ц из [[Моносахарид|једноставних шећера]].<ref name="yeastAA">{{Cite web |url=http://www.scri.ac.uk/scri/file/individualreports/2002/20Ascorb.pdf |title=Ascorbic acid biosynthesis in higher plants and microorganisms |accessdate =23 2012-02-201223 |author1=R.D. Hancock |author2=R. Viola |lastauthoramp=yes |publisher=Scottish Crop Research Institute|format=PDF}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Hancock Robert D. |author2=Galpin John R. |author3=Viola Roberto |title=Biosynthesis of L-ascorbic acid (vitamin C) by Saccharomyces cerevisiae |journal=FEMS Microbiology Letters |volume=186 |issue=2 |pages=245-50 |year=2000 |pmid=10802179 |doi=10.1111/j.1574-6968.2000.tb09112.x}}</ref>

Било је показано да су пушачи који имају исхрану сиромашну у витамину Ц имају повишен ризик појаве плућних болести од пушача са високим концентрацијама витамина Ц у крви.<ref>{{cite news |url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/901196.stm| title=The influence of smoking on Vitamin C status in adults|accessdate =23 2012-02-201223 |date =31 2000-09-200031 |publisher=BBC news and Cambridge University}}</ref>

У [[Zapadni svet|западним земљама]] се генерално конзумира далеко више витамина Ц него што је неопходно за спречавање скорбута. На пример једна канадска здравствена анкета из [[2004]]. је установила да Канађани од 19 година и изнад имају унос витамина Ц из хране од 133&nbsp;-{mg}-/дан за мушкарце и 120&nbsp;-{mg}-/д за жене.<ref name="StatCdn">{{cite web |url= http://www.hc-sc.gc.ca/fn-an/surveill/nutrition/commun/income_food_sec-sec_alim-eng.php |title=Statistics Canada, Canadian Community Health Survey, Cycle 2.2, Nutrition (2004) |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref> Те вредности премашују препоручене количине.

Ипак, велики број других истраживања не потврђује да аскорбинска киселина делује као прооксиданс приликом оралног уноса.<ref>{{cite journal|last=Suh|first=J|coauthors=Zhu, BZ; Frei, B|title=Ascorbate does not act as a pro-oxidant towards lipids and proteins in human plasma exposed to redox-active transition metal ions and hydrogen peroxide.|journal=Free radical biology & medicine|date=2003 May 15|volume=34|issue=10|pages=1306-14|pmid=12726918}}</ref><ref>{{cite journal|last=Carr|first=A|coauthors=Frei, B|title=Does vitamin C act as a pro-oxidant under physiological conditions?|journal=FASEB journal : official publication of the Federation of American Societies for Experimental Biology|date=1999 Jun|volume=13|issue=9|pages=1007-24|pmid=10336883}}</ref><ref>{{cite web|author1=Kenneth B. Beckman |author2=Hal J. Helbock |author3=Bruce N. Ames |title=Vitamin C has not been shown to cause oxidative damage in vivo|url=http://lpi.oregonstate.edu/news/beckman.html|accessdate = 2014-05-30. 5. 2014.}}</ref> Један од разлога је да се оралним уносом не може достићи одговарајући ниво у плазми који је потребан за прооксидантни ефекат због ограничења апсорпције.<ref>{{cite journal|last=Duconge|first=J|coauthors=Miranda-Massari, JR; Gonzalez, MJ; Jackson, JA; Warnock, W; Riordan, NH|title=Pharmacokinetics of vitamin C: insights into the oral and intravenous administration of ascorbate.|journal=Puerto Rico health sciences journal|date=2008 Mar|volume=27|issue=1|pages=7-19|pmid=18450228}}</ref> Прооксидантни ефекат се потиже искључиво интервенозним дозирањем јер се на тај начин може постићи велика концентрација витамина Ц у плазми што се користи у хемотерапеутске сврхе.<ref>{{cite journal|last=Riordan|first=HD|coauthors=Riordan, NH; Jackson, JA; Casciari, JJ; Hunninghake, R; González, MJ; Mora, EM; Miranda-Massari, JR; Rosario, N; Rivera, A|title=Intravenous vitamin C as a chemotherapy agent: a report on clinical cases.|journal=Puerto Rico health sciences journal|date=2004 Jun|volume=23|issue=2|pages=115-8|pmid=15377059}}</ref>

Северно америчка ''Дијетарна референца уноса'' препоручује 90 милиграма на дан, и не више од 2&nbsp;грама на дан.<ref name="US RDA">{{Cite web |url=http://www.iom.edu/Reports/2006/Dietary-Reference-Intakes-Essential-Guide-Nutrient-Requirements.aspx |title=US Recommended Dietary Allowance (RDA) |accessdate =23 2012-02-201223 |date= |publisher= |format=PDF}}</ref> Друге сродне животињске врсте које имају заједничку неспособност производње витамина Ц и неоходност уноса екогеног витамина Ц конзумирају 20 до 80 пута веће количине од хуманог референтног уноса.<ref name="Primates">{{cite journal |author=Milton K |title=Micronutrient intakes of wild primates: are humans different? |journal=Comparative Biochemistry and Physiology - Part A: Molecular & Integrative Physiology |volume=136 |pages=47-59 |year=2003 |doi=10.1016/S1095-6433(03)00084-9 |pmid=14527629 |issue=1}}</ref> Постоје различита мишљења о оптималном распореду доза (количини и фреквенцији уноса) витамина Ц за одржавање оптималног здравља људи.<ref name="PR Newswire">{{cite press release |title=Linus Pauling Vindicated; Researchers Claim RDA For Vitamin C is Flawed |publisher=Knowledge of Health |date=06-07-2004 |url= http://www.prnewswire.com/news-releases/linus-pauling-vindicated-researchers-claim-rda-for-vitamin-c-is-flawed-71172707.html |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref> Сматра се да балансирана дијета без суплемената садржи довољно витамина Ц да се спречи појава скорбута код просечне здраве особе, док је код трудница, пушача дувана, и особа под стресом потребна нешто већа количина.<ref name="US RDA" /> Међутим, количина витамина Ц потребна да се спречи скорбут је мања од количине потребне за оптимално здравље. Постоје бројне друге хроничне болести чији је ризик повећан при ниском уносу витамина Ц, међу њима су канцер, болести срца, и катаракте. Један преглед из [[1999]]. је предложио дозу од 90–100&nbsp;-{mg}- витамина Ц дневно као неопходни дневни унос за оптималну заштиту против тих болести, док је доза неопходна за спречавање скорбута 45&nbsp;-{mg}- dnevno.<ref>{{cite journal |url= http://www.ajcn.org/content/69/6/1086.short |author1=A.C. Carr |author2=B. Frei |title=Toward a new recommended dietary allowance for vitamin C based on antioxidant and health effects in humans |journal=American Journal of Clinical Nutrition |volume=69 |issue=6 |pages=1086-1107 |year=June 1999}}</ref>

* 45 милиграма на дан: [[Светска здравствена организација]]<ref>{{Cite web |url=http://whqlibdoc.who.int/publications/2004/9241546123_chap7.pdf |title=Vitamin and mineral requirements in human nutrition, 2nd edition |accessdate =23 2012-02-201223 |year=2004 |publisher=World Health Organization |format=PDF}}</ref>

Витамин Ц функционише као [[антиоксиданс]] и неопходан је за лечење и спречавање [[скорбут]]а. У скоро свим случајевима дијетарног уноса је присустан у адекватним количинама за спречавање дефицијенције, те суплементација обично није неопходна.<ref name=ib29>{{cite web | author = British Pharmacopoeia Commission Secretariat | title = Index, BP 2009 | work = | publisher = | year = 2009 | url = http://www.pharmacopoeia.co.uk/pdf/2009_index.pdf | doi = | accessdate = 232012-02-201223 }}</ref><ref name=jp15>{{Cite web | title = Japanese Pharmacopoeia, Fifteenth Edition | work = | publisher = | year = 2006 | url = http://jpdb.nihs.go.jp/jp15e/JP15.pdf | doi = | accessdate = 23-02-2012}}</ref><ref>{{Cite web| author=WHO | title= Area of work: nutrition. Progress report 2000| url=http://www.who.int/mip2001/files/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf | archiveurl= http://web.archive.org/web/20070703141441/http://www.who.int/mipfiles/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf| archivedate= 23-02-2012 | format=PDF | accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref><ref name="pmid16911372">{{Cite journal|vauthors=Olmedo JM, Yiannias JA, Windgassen EB, Gornet MK |title=Scurvy: a disease almost forgotten |journal=Int. J. Dermatol. |volume=45 |issue=8 |pages=909-13 |year=2006 |month=August |pmid=16911372 |doi=10.1111/j.1365-4632.2006.02844.x |url=}}</ref><ref name=pmid16376462>{{Cite journal |author=Shenkin A |title=The key role of micronutrients |journal=Clin Nutr |volume=25 |issue=1 |pages=1-13 |year=2006 |pmid=16376462 |doi=10.1016/j.clnu.2005.11.006}}</ref><ref name=pmid16313697>{{Cite journal |vauthors=Woodside J, McCall D, McGartland C, Young I |title=Micronutrients: dietary intake v. supplement use |journal=Proc Nutr Soc |volume=64 |issue=4 |pages=543-53 |year=2005 |pmid=16313697 |doi=10.1079/PNS2005464}}</ref><ref name=pmid15153272>{{Cite journal |vauthors=Stanner SA, Hughes J, Kelly CN, Buttriss J |title=A review of the epidemiological evidence for the 'antioxidant hypothesis' |journal=Public Health Nutr |volume=7 |issue=3 |pages=407-22 |year=2004 |pmid=15153272 |doi=10.1079/PHN2003543}}</ref><ref name=Rivers1987>{{Cite journal| author = Rivers Jerry M | year = 1987 | title = Safety of High-level Vitamin C Ingestion | journal = Annals of the New York Academy of Sciences | volume = 498 | page = 445 | doi = 10.1111/j.1749-6632.1987.tb23780.x | pmid = 3304071| pages=445-54}}</ref> Мада је промовисано да је витамин Ц користан за лечење низа обољења, знатан број трдњи није подржан са довољним подацима.<ref>{{Cite web| title = Vitamin C (Ascorbic acid) | work = MedLine Plus | publisher = National Institute of Health | date = 01-08-2006 | url = http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/druginfo/natural/patient-vitaminc.html | accessdate = 232012-02-201223 }}</ref><ref name=Cochrane08>{{Cite journal |author=Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG, Gluud C |title=Antioxidant supplements for prevention of mortality in healthy participants and patients with various diseases |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=2 |pages=CD007176 |year=2008 |pmid=18425980 |doi=10.1002/14651858.CD007176 |url=|editor1-last=Bjelakovic|editor1-first=Goran}}</ref><ref name="Huang">{{Cite journal|author1=Huang, Han-Yao |author2=Caballero, Benjamin |author3=Chang, Stephanie |author4=Alberg, Anthony J. |author5=Semba, Richard D. |author6=Schneyer, Christine |author7=Wilson, Renee F. |author8=Cheng, Ting-Yuan |author9=Prokopowicz, Gregory |author10=Barnes, George J. II |author11=Vassy, Jason |author12=Bass, Eric B. |title=Multivitamin/mineral supplements and prevention of chronic disease |journal=Evid Rep Technol Assess (Full Rep) |volume= |issue=139 |pages=1-117 |year=2006 |month=May |pmid=17764205 |doi= |url=http://www.ajcn.org/cgi/content/full/85/1/265S}}</ref><ref name="pmid18414768">{{Cite journal|vauthors=Brzozowska A, Kaluza J, Knoops KT, de Groot LC |title=Supplement use and mortality: the SENECA study |journal=Eur J Nutr |volume=47 |issue=3 |pages=131-7 |year=2008 |month=April |pmid=18414768 |doi=10.1007/s00394-008-0706-y |url=}}</ref> Витамин Ц може да буде користан у снижавању серумских нивоа [[urinska kiselina|уринске киселине]], што доводи до кореспондирајућег снижења [[гихт]]а.<ref name = gout>{{Cite journal |author1=Choi MD |author2=Hyon K. |author3=Xiang Gao |author4=Gary Curhan |date=09-03-2009 |title=Vitamin C Intake and the Risk of Gout in Men – A Prospective Study|journal=Archives of Internal Medicine. |volume= 169 |issue= 5 |pages=502-507| url= http://archinte.ama-assn.org/cgi/content/abstract/169/5/502 |doi=10.1001/archinternmed.2008.606 | pmid=19273781 |pmc=2767211}}</ref> Профилактичка и терапеутска употреба се не подржава за спречавање или лечење [[упала плућа|пнеумоније]].<ref name="pmid17253561">{{Cite journal|author=Hemilä H, Louhiala P |title=Vitamin C for preventing and treating pneumonia |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=1 |pages=CD005532 |year=2007 |pmid=17253561 |doi=10.1002/14651858.CD005532.pub2 |url=|editor1-last=Hemilä|editor1-first=Harri}}</ref>

Релативно велике дозе аскорбинске киселине могу да узрокују [[Диспепсија|индигестију]], посебно кад се узимају на празан стомак. Међутим, узимање витамина Ц у облику [[натријум аскорбат]]а и калцијум аскорбата може да умањи тај ефекат.<ref>{{Cite book |last=Pauling|first=Linus|year=1976 |title=Vitamin C, the Common Cold, and the Flu |location=San Francisco, CA |publisher=W.H. Freeman and Company}}</ref> Кад се узима у великим дозама, аскорбинска киселина узрокује [[дијареја|дијареју]] код здравих особа. У једном испитивању из [[1936]]. дозе до 6&nbsp;грама аскорбинске киселине су даване групи од 29 бебе, 93 деце предшколског и школског узраста, 20 одраслих током више од 1400 дана. На тим високим дозама, токсичне манифестације су примећене код пет одраслих особа и четири бебе. Знаци и симптоми код одраслих су били мучнина, повраћање, дијареја, црвенило лица, главобоља, умор и поремећени сан. Главна токсична реакција код беба је била свраб коже.<ref>{{Cite web |url= http://www.inchem.org/documents/jecfa/jecmono/v05je20.htm |title=Toxicological evaluation of some food additives including anticaking agents, antimicrobials, antioxidants, emulsifiers and thickening agents |accessdate =23 2012-02-201223 |date=04-07-1973 |publisher=World Health Organization |accessdate=23-02-2012}}</ref>

Механизам [[хексавалентни хром|хексавалентног хрома]] који узрокује канцер може да буде подстакнут витамином Ц.<ref name="chromium6">{{Cite web|url=http://www.sciencedaily.com/releases/2007/03/070312151951.htm |title= Cancer-Causing Compound Can Be Triggered By Vitamin C |date=12-03-2007 |accessdate =23 2012-02-201223}}</ref>

Витамин Ц је растворан у води, али се дијетарни вишак не апсорбује, а вишак у крви се брзо излучује у урин. Из тих разлога витамин Ц има веома ниску токсичност. -{LD50}- вредност (доза која убија 50% популације) код пацова је 11,9&nbsp;грама по килограму телесне тежине кад је дата путем присилне гаваже (орално). Механизам смрти од таквих доза (1,2% телесне тежине, или 0,84&nbsp;-{kg}- за човека од 70&nbsp;-{kg}-) је непознат, мада је вероватно у већој мери механичке него хемијске природе.<ref name="Oxford">{{Cite web |url= http://www.ch.ntu.edu.tw/~genchem99/msds/exp12/vitamin%20C.pdf |title=Safety (MSDS) data for ascorbic acid |accessdate= 232012-02-201223 |date= 232012-02-201223 | publisher= Oxford University}}</ref> -{LD}-₅₀ вредност за људе је непозната, међутим, као и код других супстанци тестираних на овај начин, -{LD}-₅₀ вредност пацова се користи као оријентир за људску токсичност.

Биљке су генерално добри извори витамина Ц. Његова количина у храни биљног порекла зависи од извора биљки, стања земљишта, климе у којој су биљке расле, дужине временског период након брања, услова складиштења, и метода припреме.<ref>{{Cite web | url=http://www.foedevarestyrelsen.dk/english/Nutrition/Vitamin_mineral_content_is_stable/Pages/default.aspx |title=The vitamin and mineral content is stable |accessdate = 232012-02-201223 |publisher=Danish Veterinary and Food Administration}}</ref>

Следећа табла је апроксимативна и показује релативну заступљеност различитих сирових биљних извора.<ref>{{Cite web |url= http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/search/ |title=National Nutrient Database |accessdate = 232012-02-201223 |publisher=Nutrient Data Laboratory of the US Agricultural Research Service}}</ref><ref>{{Cite web |url= http://www.naturalhub.com/natural_food_guide_fruit_vitamin_c.htm |title=Natural food-Fruit Vitamin C Content |accessdate = 232012-02-201223 |date= |publisher=The Natural Food Hub}}</ref> Неке биљке су анализиране у свежем стању, док су друге биле осушене (чиме је вештачки увећана концентрација индивидуалних састојака попут витамина Ц), тако да су подаци подложни варијацијама и потешкоћама при поређењу. Количине су дате у милиграмима по 100&nbsp;грама воћа или поврћа. Ови подаци су заокружени просеци вишеструких ауторитативних извора.

|[[Terminalia ferdinandiana|Какаду шљива]] || 1 000-5 300<ref>{{cite web |url=http://www.nt.gov.au/health/healthdev/health_promotion/bushbook/volume2/chap3/strategies.html#localfoods |title=Using local foods |author=Bush Tucker |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref><ref>{{cite journal |title=Seasonal Trends in Carbon Assimilation, Stomatal Conductance, Pre-dawn Leaf Water Potential and Growth in Terminalia ferdinandiana, a Deciduous Tree of Northern Australian Savannas |author=L. D. Prior, D. Eamus and G. A. Duff |journal=Australian Journal of Botany |volume=45 |issue=1 |pages=53 - 69 |url=http://www.publish.csiro.au/paper/BT96065}}</ref><ref>{{cite journal |title=The nutritional composition of Australian aboriginal bushfoods. I. |year=1987 |author1=Brand, J. C. |author2=Rae, C. |author3=McDonnell, J. |author4=Lee, A. |author5=Cherikoff, V. |author6=Truswell, A. S. |journal=Food Technology in Australia |volume=35 |issue=6 |pages=293-296}}</ref>

|[[Myrciaria dubia|Каму каму]] || 2 800<ref>{{cite web |url=http://www.naturalhub.com/natural_food_guide_fruit_vitamin_c.htm |title=Natural food-Fruit Vitamin C Content |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref><ref>{{cite journal |title=Nutritional composition and vitamin C stability in stored camu-camu (Myrciaria dubia) pulp |author=Karin Cristiane Justi, Jesuí Vergílio Visentainer, Nilson Evelázio de Souza and Makoto Matsushita |journal=Archivos Latinoamericanos de Nutrició |volume=50 |issue=4 |year2000}}</ref>

|[[Malpighia emarginata|Ацерола]] || 1 677<ref>{{cite journal |title=Chemical composition of acerola fruit (Malpighia punicifolia L.) at three stages of maturity |author1=Ana L. Vendramini |author2=Luiz C. Trugo |journal=Food Chemistry |volume=71 |issue=2 |year=2000 |pages=195-198 |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0308814600001527 |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref>

|[[Кромпир]], црвени || 13,7<ref group="s">{{cite web |author=USDA |url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11529&FOOD_NAME=Tomatoes,%20red,%20ripe,%20raw,%20year%20round%20average&SCI_NAME=Lycopersicon%20esculentum&COM_NAME=Includes%20USDA%20commodity%20food%20A238,%20A233&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |title=Tomatoes, red, ripe, raw, year round average |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref>

|[[Персимон]] (јапански, свежи) || 7,5<ref group="s">{{cite web |author=USDA |url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09263&FOOD_NAME=Persimmons,%20japanese,%20raw&SCI_NAME=Diospyros%20kaki&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |title=Persimmon, japanese, raw |accessdate =23 2012-02-201223}}</ref>

|[[Црни лук]] || 7,4<ref group="s">{{cite web |author=USDA |url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11282&FOOD_NAME=Onions,%20raw&SCI_NAME=Allium%20cepa&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |title=Onions, raw |accessdate =23 2012-02-201223}}</ref>

|[[Кивано]] || 5,3<ref group="s">{{cite web |author=USDA |url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09451&FOOD_NAME=Horned%20melon%20(Kiwano)&SCI_NAME=Cucumis%20metulifer&COM_NAME=African%20horned%20melon&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |title=Horned melon |accessdate =23 2012-02-201223}}</ref>

* {{Cite book |ref= harv|author=United States Department of Agriculture Research Service |title=USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 23 |year=2010 |accessdate =23 2012-02-201223 |publisher=Nutrient Data Laboratory |url=http://www.ars.usda.gov/ba/bhnrc/ndl |postscript=}}<references group="s"/>

Велико мноштво животињских врста и биљки синтетише витамин Ц.<ref>{{cite web |last= Elwood |first=McCluskey |title=Which Vertebrates Make Vitamin C? |url=http://www.grisda.org/origins/12096.htm |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref> Стога се неки животињски производи могу користити као прехрамбени извори витамина Ц.

Витамин Ц је најприсутнији у јетри, а најмање присутан у мишићима. Пошто мишићи сачињавају највећи део меса у исхрани, животињски производи нису поуздан извор витамина Ц. Он је присутан у [[Дојење|мајчином млеку]], али нису присутни у [[млеко|сировом крављем млеку]].<ref>{{Cite web|url=http://amberwavespygmygoats.com/index.php?option=com_content&view=article&id=300:-comparing-milk-human-cow-goat-a-commercial-infant-formula&catid=41:everything-dairy-goat&Itemid=73 |title= Comparing Milk: Human, Cow, Goat & Commercial Infant Formula |accessdate =23 2012-02-201223 |date =06 2007-04-200706 |author=Stephanie Clark |publisher=Washington State University |archiveurl = http://web.archive.org/web/20070129024619/http://www.saanendoah.com/compare.html |archivedate = 15-07-2011}}</ref> Сав сувишан витамин Ц се избацује уринарним системом.

|[[Теле]]ћа [[надбубрежна жлезда]] (сирова) || 11<ref name="Toutain">{{Cite journal |author1=Toutain P. L. |author2=D. Béchu |author3=M. Hidiroglou |last-author-amp=yes |date=November 1997 |title=Ascorbic acid disposition kinetics in the plasma and tissues of calves |journal=Am J Physiol Regul Integr Comp Physiol |volume= 273 |issue= 5 | pages= R1585–R1597 |url =http://ajpregu.physiology.org/content/273/5/R1585.full |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref>

Још један извор губитка витамина Ц из хране је његово растварање у води за кување која се одбацује. Међутим витамин Ц се не губи на овај начин из свог поврћа истом брзином. Показано је да [[брокуле|броколи]] задржава витамин Ц боље од другог поврћа.<ref name=Combs>{{Cite book|author=Combs G. F. | title = The Vitamins, Fundamental Aspects in Nutrition and Health | edition = 2nd | place = San Diego, CA | publisher = Academic Press |year=2001 | pages=245-272 |isbn=9780121834920}}</ref> Испитивања су такође показала да свеже исечено воће не изгуби знатну количину нутријената у фрижидеру у току неколико дана.<ref>{{Cite web |url= http://www.webmd.com/content/article/123/115022.htm |title= Fresh-Cut Fruit May Keep Its Vitamins |accessdate =23 2012-02-201223 |date=02-06-2006 |author=Miranda Hitti |publisher=WebMD}}</ref>

Витамин Ц је један од најшире коришћених дијетарних суплемената.<ref>{{cite web |url = http://www.thedietchannel.com/Vitamin-C.htm |title=The Diet Channel, Vitamin C is historically the first marketed pure single vitamin supplements, and remains perhaps the most widely known |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref> Он је у продаји у облику капи, [[Tableta (farmacija)|таблета]], капсула, смеша за пиће, мултивитаминских формулација, вишеструких антиоксидансних формулација, и као кристални прах. Постоје формулације са одложеним отпуштањем, као и формулације које садрже биофлавоноиде попут [[kvercetin|кверцетин]], [[Hesperidin|хесперидина]], и [[rutin|рутина]]. Величине таблета и капсула су у опсегу од 25&nbsp;-{mg}- до 1,5&nbsp;-{g}-. Кристали витамина Ц (као аскорбинска киселина) су типично доступни у боцама од 300&nbsp;-{g}- до 1&nbsp;-{kg}- праха (5&nbsp;-{ml}- чајна кашика кристала витамина Ц садржи око 5,0&nbsp;-{g}-).

Витамин Ц се производи из [[глукоза|глукозе]] пременом два главна процеса. Реицхстеинов процес, развијен [[1930е|1930-их]], користи ферментацију, којој следи неколико чисто хемијских корака. Модерни двостепени [[ферментација (биохемија)|ферментациони]] процес, оригинално развијен у [[Кина|Кини]] током [[1960е|1960-их]], користи додатну ферментацију којом се замењује део каснијег хемијског процеса. Принос оба процеса је апроксимативно 60% витамина Ц из глукозе.<ref>{{Cite web |url= http://www.roccomanzi.it/IMP-VITAMINERALI/VITAMINA%20C/VIT%20C%20PRODUZ/prodvitC-456a4.2.pdf |title= The production of vitamin C |accessdate =23 2012-02-201223 |year=2001 |publisher=Competition Commission |format=PDF}}</ref><ref name="Ullmann">{{Ullmann}}</ref>

Процењује се да је светска продукција синтетичког витамина Ц апроксимативно на нивоу од 110 хиљада тона годишње. Главни произвођачи су [[BASF|БАСФ]]/[[Takeda farmaceutska kompanija|Такеда]], [[DSM (kompanija)|ДСМ]], [[Merk KGaA|Мерк]] и Кинеска Фармацеутска Група Лтд. До [[2008]]. само је ДСМ постројење у [[Шкотска|Шкотској]] остало у погону услед јаке конкуренције из [[Кина|Кине]].<ref>{{Cite web| url = http://www.nutraingredients.com/Industry/DSM-vitamin-plant-gains-green-thumbs-up | title = DSM vitamin plant gains green thumbs-up | first = Shane | last = Starling | publisher = Decision News Media SAS | date = 26-06-2008 |accessdate = 232012-02-201223}}</ref> Светска цена витамина Ц је нагло порасла 2008, делом услед пораста цена основних прехрамбених производа, али и услед антиципације престанка рада два Кинеска постројења лоцирана у [[Шијиазхуанг]]у близо [[Пекинг]]а, као дела општег затварања загађивачке индустрије у Кини током периода [[Летње олимпијске игре 2008.|Олимпијских игара]].<ref>{{Cite web| url = http://www.flex-news-food.com/console/PageViewer.aspx?page=1744 | title = Vitamin C: Distruptions to Production in China to Maintain Firm Market | publisher = Flexnews | date = 302008-06-200830 |accessdate= 232012-02-201223 }}</ref> Пет кинеских произвођача су се састали [[2010]]. и формирали договор о привременом заустављању производње да би се одржала цена.<ref>{{cite news |url=http://www.globaltimes.cn/metro-beijing/update/business/2010-10/583151.html |title=Vitamin C producers work to set prices |date=11-09-2010|work=Global Times |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref> То је узроковало подношење тужбе у америчком суду [[2011]]. против кинеских компанија које су ограничиле производњу ради подешавање цене витамина Ц у САД. По тврдњама тужилаца након формирања договора цена витамина Ц је достигла $7 по килограму у децембру [[2002]]. док је била $2,50 по килограму децембра [[2001]]. Компаније нису порицале оптужбе, али су у својој одбрани навеле да их је кинеска влада подстакла да делују на такав начин.<ref>{{cite web |url= http://www.reuters.com/article/2011/03/11/us-china-vitaminc-idUSTRE72A4XH20110311 |title=U.S. courts confront China's involvement in price fixing] Andrew Longstreth , Reuters, Mar 11, 2011. |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref>

Организација [[Здравље Канада]] је извршила евалуацију ефекта фортификације хране аскорбатом. Налази су објављени [[2005]]. као препорука у документу с именом ''Додавање витамина и минерала у храну''.<ref name="Can05">{{Cite web| url = hhttp://www.hc-sc.gc.ca/fn-an/nutrition/vitamin/index-eng.php | title = Vitamins & Minerals | accessdate = 26 2013-10-201326 | publisher = Health Canada}}</ref> Аскорбат је категорисан као нутријент категорије ризика А, што значи да је то нутријент са дефинисаним горњим лимитом уноса, али да постоји широка маргина уноса са малим безбедносним ризиком и без озбиљних или критичних непожељних ефеката. Здравље Канада препоручује минимум од 3&nbsp;-{mg}- или 5% РДИ вредности да би храна имала статус извора витамина Ц, као и максимум фортификације од 12&nbsp;-{mg}- (20% РДИ вредности) за статус „изврсног извора“.<ref name="Can05"/>

Потреба за уврштавањем свежих биљних плодова или сировог животињског меса у исхрану ради спречавања болести је била позната од античких времена. Урођеници који су живели у маргиналним областима су инкорпорирали то у њихове медицинске препарате. На пример, игле [[Смрча|смреке]] су кориштене у умереним зонама, или листови дрвећа отпорног на сушу у пустињским областима. Француски истраживачи су [[1536]]. користили локално домородачко умеће да спасу своје људство од скорбута на реци [[Сен Лорен]]у. Користили су чај од игала дрвета [[Tuja|-{arbor vitae}-]] за које је касније показано да садрже 50&nbsp;-{mg}- витамина Ц на 100&nbsp;грама.<ref>{{Cite web |url= http://www3.sympatico.ca/goweezer/canada/z00cartier3.htm |title=Jacques Cartier's Second Voyage - 1535 - Winter & Scurvy |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref><ref>{{Cite journal |pmid=12422875 |title=Jacques Cartier witnesses a treatment for scurvy |month=June | year=2002 |author=Martini E.|journal=Vesalius |volume=8 |issue=1 |pages=2-6}}</ref>

Скорбут је дуго био главни узрок смртности међу морепловицима током дуготрајних прекоморских путовања.<ref>{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/history/british/empire_seapower/captaincook_scurvy_01.shtml |title=Captain Cook and the Scourge of Scurvy, BBC –History |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref> По Џонатану Ламу, „[[Васко да Гама]] је [[1499]]. изгубио 116 из своје посаде од 170 људи; [[Фернандо Магелан|Магелан]] је [[1520]]. изгубио 208 од 230; и скоро сви они су подлегли скорбуту."<ref>{{Cite book |last=Lamb Jonathan | title = Preserving the self in the south seas, 1680–1840 |url=http://books.google.com/books?id=hSoj1DR4ZSMC&pg=&dq#v=onepage&q=&f=false | publisher = University of Chicago Press |year=2001 |pages=117 |isbn=978-0226468495}}</ref>

|month=December |title=Eventful life of a scientist. 80th birthday of Nobel prize winner Albert Szent-Györgyi |journal=Münchener medizinische Wochenschrift (1950) |volume=115 |issue=51 |pages=2324-6 | publisher = | location = | issn = | pmid = 4589872 | bibcode = | oclc =| id = | url = | language = | accessdate = | laysummary = | laysource = | laydate = | quote =}}</ref><ref>{{cite journal |author=Szállási A |year=1974 |month=December |title=2 interesting early articles by Albert Szent-Györgyi |journal=Orvosi hetilap |volume=115 |issue=52 |pages=3118-9 | publisher = | location = | issn = | pmid = 4612454 | bibcode = | oclc =| id = | url = | language = | accessdate = | laysummary = | laysource = | laydate = | quote =}}</ref> Хаворт и Сент Џерџи су предложили да име супстанце буде аскорбинска киселина, прецизније [[аскорбинска киселина|-{Л}--аскорбинска киселина]], због њене способности да спречи скорбут.<ref>{{cite web |url = http://profiles.nlm.nih.gov/WG/Views/Exhibit/narrative/szeged.html |title=Story of Vitamin C's chemical discovery |accessdate =23 2012-02-201223 }}</ref> Аскорбинска киселина није амин, она чак ни не садржи [[азот]].

У периоду од 1933. до [[1934]], Хауорт и [[Едмунд Хирст]] су синтетисали витамин Ц. Осим њих пољски хемичар [[Тадеус Реицхстеин]] је независно синтетисао већу количину овог витамина.<ref>{{cite journal |journal=Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society |volume=22 |year=1976 |title= Edmund Langley Hirst | url=http://www.jstor.org/pss/769736 |author1=M. Stacez |author2=Elizabeth Percival }}</ref><ref name='swissinfo'>{{cite web | url = http://www.swissinfo.ch/eng/Specials/International_year_of_chemistry/Background/Let_the_chemical_games_begin!.html?cid=29513206 | title = Let the chemical games begin! | accessdate = 232012-02-201223 | last = Stephens | first = Thomas | date = 17-02-2011 | work = Swiss Info | publisher = Swiss Broadcasting Corporation}}</ref> Овај други процес је био подесан за јефтину масовну производњу семисинтетичког витамина Ц, те је он брзо доспео на тржиште. Само је Хауорт награђен 1937. [[Нобелова награда за хемију|Нобеловом наградом за хемију]] делом због овог рада. Реицхстеинов процес, комбинација хемијских реакција и бактеријске ферментације се још увек користи за производњу витамина Ц.<ref>{{Cite journal |author=Boudrant J |title=Microbial processes for ascorbic acid biosynthesis: a review |journal=Enzyme and Microbial Technology |volume=12|issue=5 |pages=322-9 |year=1990 |month=May |pmid=1366548 |doi=10.1016/0141-0229(90)90159-N}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Bremus, Christoph |author2=Herrmann, Ute |author3=Bringer-Meyera, Stephanie |author4=Sahma, Hermann |title=The use of microorganisms in L-ascorbic acid production |journal=Journal of Biotechnology |volume=124 |issue=1 |pages=196-205 |year=2006 |month=June |pmid=16516325 |doi=10.1016/j.jbiotec.2006.01.010}}</ref> Компанија [[Hofman la Roš|Хофман ла Рош]], која је купила патент на Реицхстеинов процес 1934. и постала прва фармацеутска компанија да масовно производи и продаје синтетички витамин Ц. Он се продавао под именом [[Редоксон]].<ref>{{Cite journal |author=Beat Bächi |title=Natürliches oder künstliches Vitamin C?: Der prekäre Status eines neuen Stoffes im Schatten des Zweiten Weltkriegs |trans_title=Natural or synthetic vitamin C? A new substance's precarious status behind the scenes of World War II |language=German |journal=NTM |volume=16 |issue=4 |pages=445-70 |year=2008 |pmid=19579835|doi=10.1007/s00048-008-0309-y}}</ref>