Магистрала (рачунарство) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.220.111.38 (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot |
|||
Ред 12:
Касније су рачунари почели да деле меморију између неколико процесора. На њима је такође приступ магистрали требало да буде организован. Класичан, прост начин организације прекида је уланчавање.
DEC (Digital Equipment Corporation) је закључио да је постојање две магистрале сувишно и скупо за масовну производњу малих рачунара и придружио периферну магистралу меморијској. Тако су периферије постале меморијске локације. У то време ово је био врло храбар потез.
Код микрорачунара систем магистрала био је пасивна плоча повезана са пиновима процесора. Меморија и остали уређаји су додавани на ову плочу и користили исте адресне и дата пинове као и сам процесор. У неким случајевима (нпр. [[лични рачунар]]) инструкције још увек генеришу сигнале који могу бити искоришћени за имплементацију стварне улазно-излане магистрале. У многим микроконтролерима и данас не постоји улазно-излазна магистрала. Комуникација је контролисана од стране процесора, који чита и пише податке са уређаја као да су они меморијски блокови у циклусима које генерише такт процесора. Уређаји траже опслуживање сигнализирајући на друге пинове процесора, обично коришћене за неке облике прекида.
| |||