Витамин Ц — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
refs
Ред 134:
 
== Физиолошка функција код сисара ==
 
Витамин Ц је есенцијалан за здраву исхрану људи. Он је високо ефективан [[антиоксиданс]], који умањује [[оксидативни стрес]]. Витамин Ц је супстрат [[аскорбат пероксидаза|аскорбат пероксидазе]] код биљки (-{APX}- је биљни ензим);<ref name=OSU/> и ензимски [[кофактор (биохемија)|кофактор]] за [[биосинтеза|биосинтезу]] многих важних биохемикалија. Витамин Ц делује као [[донор електрона]] важних [[ензим]]а.<ref name=LevineM>{{Cite book |vauthors=Levine M, Rumsey SC, Wang Y, Park JB, Daruwala R |chapter=Vitamin C |editor=Stipanuk MH |title=Biochemical and physiological aspects of human nutrition |publisher=W.B. Saunders |location=Philadelphia |year=2000 |pages=541-67 |isbn=978-0-7216-4452-3}}</ref> Неке од његових улога су:
* Улога у расту, [[хрскавичаво ткиво|хрскавице]], [[зуб]]а и потпорних ткива. Услед недостатка витамина Ц може доћи до развоја [[скорбут]]а.
Линија 152 ⟶ 153:
 
=== Антиоксиданс ===
 
Аскорбинска киселина је добро позната по својој антиоксидансној активности, при чему она делује као редукујући агенс који поништава оксидацију у течностима. Кад људско тело садржи већу количину [[Radikal (hemija)|слободних радикала]] ([[Реактивне врсте кисеоника|реактивних врста кисеоника]], -{ROS}-) него [[antioksidans|антиоксиданаса]], тело је у стању које се назива [[oksidativni stres|оксидативним стресом]].<ref name="mc">{{Cite journal |vauthors=McGregor GP, Biesalski HK |title=Rationale and impact of vitamin C in clinical nutrition |journal=Current opinion in clinical nutrition and metabolic care |volume=9 |issue=6 |pages=697-703 |year=2006 |pmid=17053422 |doi=10.1097/01.mco.0000247478.79779.8f}}</ref> Он има утицаја на [[кардиоваскуларна болест|кардиоваскуларна обољења]], [[хипертензија|хипертензију]], хроничне упалне болести, [[шећерна болест|дијабетес]],<ref>{{cite journal |author=Kelly FJ |title=Use of antioxidants in the prevention and treatment of disease |journal=Journal of the International Federation of Clinical Chemistry / IFCC |volume=10 |issue=1 |pages=21-3 |year=1998 |pmid=10181011}}</ref><ref>{{cite journal |author=Mayne ST |title=Antioxidant nutrients and chronic disease: use of biomarkers of exposure and oxidative stress status in epidemiologic research |journal=The Journal of nutrition |volume=133 Suppl 3 |pages=933S–940S |year=2003 |pmid=12612179}}</ref><ref>{{Cite journal |doi=10.1016/S0167-5699(99)01552-2 |vauthors=Tak PP, Zvaifler NJ, Green DR, Firestein GS |title=Rheumatoid arthritis and, pp. 53: how oxidative stress might alter the course of inflammatory diseases |journal=Immunology today |volume=21 |issue=2 |pages=78-82 |year=2000 |pmid=10652465}}</ref><ref>{{cite journal |vauthors = ((Goodyear-Bruch C)) , Pierce JD |title=Oxidative stress in critically ill patients |journal=American journal of critical care : an official publication, American Association of Critical-Care Nurses |volume=11 |issue=6 |pages=543-51; quiz 552–3 |year=2002 |pmid=12425405}}</ref> као и на критично болесне пацијенте и особе са јаким опекотинама.<ref name = "mc"/> Особе које доживљавају оксидативни стрес имају крвне нивое аскорбата ниже од 45 -{µmol/L}-, у поређењу са здравим особама код којих су аскорбати у опсегу 61,4-80 -{µmol/L}-.<ref>{{cite journal |vauthors=Schorah CJ, Downing C, Piripitsi A, Gallivan L, Al-Hazaa AH, Sanderson MJ, Bodenham A |title=Total vitamin C, ascorbic acid, and dehydroascorbic acid concentrations in plasma of critically ill patients |journal=The American journal of clinical nutrition |volume=63 |issue=5 |pages=760-5 |year=1996 |pmid=8615361}}</ref>
 
Линија 182 ⟶ 184:
 
=== Антихистамин ===
 
Витамин Ц је природни [[антихистаминик]]. Он спречава ослобађање [[хистамин]]а и повећава детоксификацију хистамина. Једна студија из [[1992]]. је утврдила а да употреба 2&nbsp;грама витамина Ц дневно снижава нивое крвног хистамина 38 % код здравих одраслих особа након само једне недеље.<ref name="JohnstonC">{{Cite journal|author1=Johnston, Carol S. |author2=Martin, L. J. |author3=Cai, X. |title=Antihistamine effect of supplemental ascorbic acid and neutrophil chemotaxis |journal= Am Coll Nutr |volume=11|issue=2 |pages=172-176 |year=1992|url= |pmid=1578094}}</ref> Познато је да постоји корелација између ниских концентрација витамина Ц у серуму и повишених серумских нивоа хистамина.<ref>{{cite journal |title=Vitamin C depletion is associated with alterations in blood histamine and plasma free carnitine in adults |journal=J Am Coll Nutr |year=1996 |volume=15 |issue=6 |pages=586-591 |pmid=8951736}}</ref><ref>{{cite journal |last=Clemetson |title=Histamine and ascorbic acid in human blood |journal=J Nutr |year=1980 |volume=4 |pages=662-8 |pmid=7365537}}</ref>
 
Линија 218 ⟶ 221:
== Терапеутска употреба ==
{{main|Витамин Ц и прехлада}}
 
Витамин Ц функционише као [[антиоксиданс]] и неопходан је за лечење и спречавање [[скорбут]]а. У скоро свим случајевима дијетарног уноса је присустан у адекватним количинама за спречавање дефицијенције, те суплементација обично није неопходна.<ref name=ib29>{{cite web | author = British Pharmacopoeia Commission Secretariat | title = Index, BP 2009 | work = | publisher = | year = 2009 | url = http://www.pharmacopoeia.co.uk/pdf/2009_index.pdf | doi = | accessdate = 2012-02-23 }}</ref><ref name=jp15>{{Cite web | title = Japanese Pharmacopoeia, Fifteenth Edition | work = | publisher = | year = 2006 | url = http://jpdb.nihs.go.jp/jp15e/JP15.pdf | doi = }}</ref><ref>{{Cite web| author=WHO | title= Area of work: nutrition. Progress report 2000| url=http://www.who.int/mip2001/files/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf | archiveurl= http://web.archive.org/web/20070703141441/http://www.who.int/mipfiles/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf| archivedate= 2012-02-23 | format=PDF | accessdate = 2012-02-23 }}</ref><ref name="pmid16911372">{{Cite journal|vauthors=Olmedo JM, Yiannias JA, Windgassen EB, Gornet MK |title=Scurvy: a disease almost forgotten |journal=Int. J. Dermatol. |volume=45 |issue=8 |pages=909-13 |year=2006 |pmid=16911372 |doi=10.1111/j.1365-4632.2006.02844.x |url=}}</ref><ref name=pmid16376462>{{Cite journal |author=Shenkin A |title=The key role of micronutrients |journal=Clin Nutr |volume=25 |issue=1 |pages=1-13 |year=2006 |pmid=16376462 |doi=10.1016/j.clnu.2005.11.006}}</ref><ref name=pmid16313697>{{Cite journal |vauthors=Woodside J, McCall D, McGartland C, Young I |title=Micronutrients: dietary intake v. supplement use |journal=Proc Nutr Soc |volume=64 |issue=4 |pages=543-53 |year=2005 |pmid=16313697 |doi=10.1079/PNS2005464}}</ref><ref name=pmid15153272>{{Cite journal |vauthors=Stanner SA, Hughes J, Kelly CN, Buttriss J |title=A review of the epidemiological evidence for the 'antioxidant hypothesis' |journal=Public Health Nutr |volume=7 |issue=3 |pages=407-22 |year=2004 |pmid=15153272 |doi=10.1079/PHN2003543}}</ref><ref name=Rivers1987>{{Cite journal| author = Rivers Jerry M | year = 1987 | title = Safety of High-level Vitamin C Ingestion | journal = Annals of the New York Academy of Sciences | volume = 498 | page = 445 | doi = 10.1111/j.1749-6632.1987.tb23780.x | pmid = 3304071| pages=445-54}}</ref> Мада је промовисано да је витамин Ц користан за лечење низа обољења, знатан број трдњи није подржан са довољним подацима.<ref>{{Cite web| title = Vitamin C (Ascorbic acid) | work = MedLine Plus | publisher = National Institute of Health | date = 2006-08-01 | url = http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/druginfo/natural/patient-vitaminc.html | accessdate = 2012-02-23 }}</ref><ref name=Cochrane08>{{Cite journal |author=Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG, Gluud C |title=Antioxidant supplements for prevention of mortality in healthy participants and patients with various diseases |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=2 |pages=CD007176 |year=2008 |pmid=18425980 |doi=10.1002/14651858.CD007176 |url=|editor1-last=Bjelakovic|editor1-first=Goran}}</ref><ref name="Huang">{{Cite journal|author1=Huang, Han-Yao |author2=Caballero, Benjamin |author3=Chang, Stephanie |author4=Alberg, Anthony J. |author5=Semba, Richard D. |author6=Schneyer, Christine |author7=Wilson, Renee F. |author8=Cheng, Ting-Yuan |author9=Prokopowicz, Gregory |author10=Barnes, George J. II |author11=Vassy, Jason |author12=Bass, Eric B. |title=Multivitamin/mineral supplements and prevention of chronic disease |journal=Evid Rep Technol Assess (Full Rep) |volume= |issue=139 |pages=1-117 |year=2006 |pmid=17764205 |doi= |url=http://www.ajcn.org/cgi/content/full/85/1/265S}}</ref><ref name="pmid18414768">{{Cite journal|vauthors=Brzozowska A, Kaluza J, Knoops KT, de Groot LC |title=Supplement use and mortality: the SENECA study |journal=Eur J Nutr |volume=47 |issue=3 |pages=131-7 |year=2008 |pmid=18414768 |doi=10.1007/s00394-008-0706-y |url=}}</ref> Витамин Ц може да буде користан у снижавању серумских нивоа [[urinska kiselina|уринске киселине]], што доводи до кореспондирајућег снижења [[гихт]]а.<ref name = gout>{{Cite journal |author1=Choi MD |author2=Hyon K. |author3=Xiang Gao |author4=Gary Curhan |date = 2009-03-09 |title=Vitamin C Intake and the Risk of Gout in Men – A Prospective Study|journal=Archives of Internal Medicine. |volume= 169 |issue= 5 |pages=502-507| url= http://archinte.ama-assn.org/cgi/content/abstract/169/5/502 |doi=10.1001/archinternmed.2008.606 | pmid=19273781 |pmc=2767211}}</ref> Профилактичка и терапеутска употреба се не подржава за спречавање или лечење [[упала плућа|пнеумоније]].<ref name="pmid17253561">{{Cite journal|author=Hemilä H, Louhiala P |title=Vitamin C for preventing and treating pneumonia |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=1 |pages=CD005532 |year=2007 |pmid=17253561 |doi=10.1002/14651858.CD005532.pub2 |url=|editor1-last=Hemilä|editor1-first=Harri}}</ref>
 
Људи са високим нивоом аскорбинске киселине у крви изгледа да имају знатно умањен ризик од [[срчани удар|срчаног удара]]. По мишљењу појединих научника ниски нивои аскорбинске киселине се могу користити као начин идентификације људи са високим ризиком од срчаних удара.<ref name='Myint'>{{cite journal | title = Plasma vitamin C concentrations predict risk of incident stroke over 10 y in 20 649 participants of the European Prospective Investigation into Cancer Norfolk prospective population study | journal = The American Journal of Clinical Nutrition | year = 2008 |author1=PK Myint |author2=Luben RN |author3=Welch AA |author4=Bingham SA |author5=Wareham NJ |author6=Khaw KT. | volume = Jan;87(1): |pages=64-9 | quote = "...persons in the top quartiles of baseline plasma vitamin C concentrations had a 42% lower risk (relative risk: 0.58; 95% CI: 0.43, 0.78) than did those in the bottom quartile, independently of age, sex, smoking, body mass index, systolic blood pressure, cholesterol, physical activity, prevalent diabetes and myocardial infarction, social class, alcohol consumption, and any supplement use." | pmid=18175738 | issue=1}}</ref>
Линија 226 ⟶ 230:
=== Мегадозирање витамина Ц ===
{{Main|Мегадозирање витамина Ц}}
 
Неколико особа и организација заступају примену великих доза витамина Ц, 10–100 пута више од препоручене дозе у облику оралне или [[интравенозна терапија|интавенозне терапије]].<ref>{{Cite journal |author1=Douglas R. M. |author2=Hemil H. | doi = 10.1371/journal.pmed.0020168 | title = Vitamin C for Preventing and Treating the Common Cold
| journal = PLoS Medicine | volume = 2 | issue = 6 | pages = e168 | year = 2005 | pmid = 15971944 | pmc =1160577}}</ref> Велика, рандомизована [[клиничко испитивање|клиничка испитивања]] ефеката високих доза на општу популацију нису спроведена. Аргументи за мегадозирање су базирани на исхрани блиско сродних човеколиких мајмуна, и претпостављеној исхрани преисторијских људи, као и чињеници да већина сисара синтетише витамин Ц уместо да се ослања на прехрамбени унос. [[Лајнус Полинг]] је провео знатан део својих каснијих година залажући се за употребу мегадоза витамина Ц. Он је сматрао да је успостављање препоручених дневног уноса довољно за спречавање [[скорбут]]а, али да није оптимално дозирање за здравље.<ref name="Pauling book">{{Cite book |author=Linus Pauling |title=How to Live Longer and Feel Better |year=1986 |publisher=W. H. Freeman and Company |isbn=978-0-380-70289-3 |oclc=154663991 15690499}}</ref> Мегадозе су промовисане за лечење и превенцију различитих обољења, међу којима су [[рак (болест)|канцер]],<ref name = chemo>{{Cite journal |author=Cabanillas F | title = Vitamin C and cancer: what can we conclude--1,609 patients and 33 years later? | journal = Puerto Rico health sciences journal | volume = 29 | issue = 3 | pages=215-7 |year=2010 | pmid = 20799507}}</ref><ref name = chemo2>{{Cite journal |author1=Heaney M. L. |author2=Gardner J. R. |author3=Karasavvas N. |author4=Golde D. W. |author5=Scheinberg D. A. |author6=Smith E. A. |author7=O'Connor O. A. | doi = 10.1158/0008-5472.CAN-08-1490 | title = Vitamin C Antagonizes the Cytotoxic Effects of Antineoplastic Drugs | journal = Cancer Research | volume = 68 | issue = 19 |pages=8031 |year=2008 | pmid = 18829561 | pmc =}}</ref><ref name = lungcancer>{{Cite journal |author1=Caraballoso M. |author2=Sacristan M. |author3=Serra C. |author4=Bonfill Cosp X. | title = Drugs for preventing lung cancer in healthy people | doi = 10.1002/14651858.CD002141 | journal = Cochrane Database of Systematic Reviews
Линија 237 ⟶ 242:
== Природни и вештачки дијетарни извори ==
=== Честе нуспојаве ===
 
Релативно велике дозе аскорбинске киселине могу да узрокују [[Диспепсија|индигестију]], посебно кад се узимају на празан стомак. Међутим, узимање витамина Ц у облику [[натријум аскорбат]]а и калцијум аскорбата може да умањи тај ефекат.<ref>{{Cite book |last=Pauling|first=Linus|year=1976 |title=Vitamin C, the Common Cold, and the Flu |location=San Francisco, CA |publisher=W.H. Freeman and Company}}</ref> Кад се узима у великим дозама, аскорбинска киселина узрокује [[дијареја|дијареју]] код здравих особа. У једном испитивању из [[1936]]. дозе до 6&nbsp;грама аскорбинске киселине су даване групи од 29 бебе, 93 деце предшколског и школског узраста, 20 одраслих током више од 1400 дана. На тим високим дозама, токсичне манифестације су примећене код пет одраслих особа и четири бебе. Знаци и симптоми код одраслих су били мучнина, повраћање, дијареја, црвенило лица, главобоља, умор и поремећени сан. Главна токсична реакција код беба је била свраб коже.<ref>{{Cite web |url= http://www.inchem.org/documents/jecfa/jecmono/v05je20.htm |title=Toxicological evaluation of some food additives including anticaking agents, antimicrobials, antioxidants, emulsifiers and thickening agents |accessdate = 2012-02-23 |date = 1973-07-04 |publisher=World Health Organization }}</ref>
 
Линија 272 ⟶ 278:
|[[Terminalia ferdinandiana|Какаду шљива]] || 1 000-5 300<ref>{{cite web |url=http://www.nt.gov.au/health/healthdev/health_promotion/bushbook/volume2/chap3/strategies.html#localfoods |title=Using local foods |author=Bush Tucker |accessdate = 2012-02-23 }}</ref><ref>{{cite journal |title=Seasonal Trends in Carbon Assimilation, Stomatal Conductance, Pre-dawn Leaf Water Potential and Growth in Terminalia ferdinandiana, a Deciduous Tree of Northern Australian Savannas |author=L. D. Prior, D. Eamus and G. A. Duff |journal=Australian Journal of Botany |volume=45 |issue=1 |pages=53 - 69 |url=http://www.publish.csiro.au/paper/BT96065}}</ref><ref>{{cite journal |title=The nutritional composition of Australian aboriginal bushfoods. I. |year=1987 |author1=Brand, J. C. |author2=Rae, C. |author3=McDonnell, J. |author4=Lee, A. |author5=Cherikoff, V. |author6=Truswell, A. S. |journal=Food Technology in Australia |volume=35 |issue=6 |pages=293-296}}</ref>
|-
|[[Myrciaria dubia|Каму каму]] || 2 800<ref>{{cite web |url=http://www.naturalhub.com/natural_food_guide_fruit_vitamin_c.htm |title=Natural food-Fruit Vitamin C Content |accessdate = 2012-02-23 }}</ref><ref>{{cite journal |title=Nutritional composition and vitamin C stability in stored camu-camu (Myrciaria dubia) pulp |author= Karin Cristiane Justi, |author2= Jesuí Vergílio Visentainer, |author3= Nilson Evelázio de Souza and|author4= Makoto Matsushita |journal=Archivos Latinoamericanos de Nutrició |volume=50 |issue=4 |year2000year=2000 }}</ref>
|-
|[[Malpighia emarginata|Ацерола]] || 1 677<ref>{{cite journal |title=Chemical composition of acerola fruit (Malpighia punicifolia L.) at three stages of maturity |author1=Ana L. Vendramini |author2=Luiz C. Trugo |journal=Food Chemistry |volume=71 |issue=2 |year=2000 |pages=195-198 |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0308814600001527 |accessdate = 2012-02-23 }}</ref>
|-
Линија 489 ⟶ 495:
 
=== Припрема хране ===
 
Витамин Ц се [[хемијско разлагање|хемијски разлаже]] под одређеним условима, многи од којих се јављају током припреме хране. Концентрације витамина Ц у разним прехрамбеним супстанцама се снижавају временом пропорционално са температуром на којој се чувају.<ref>{{Cite journal|author1=Roig M. G. |author2=Rivera Z. S. |author3=Kennedy J. F. | title = A model study on rate of degradation of L-ascorbic acid during processing using home-produced juice concentrates | journal = International Journal of Food Sciences and Nutrition | year = 1995 | volume = 46 | issue = 2 | pages=107-115 | doi = 10.3109/09637489509012538 | pmid = 7621082}}</ref> Кување може да умањи садржај витамина Ц за око 60%, делом због повишеног ензиматског разлагања које може да буде знатно на температурама мањим од тачке кључања.<ref>{{Cite journal|author1=Allen MA |author2=Burgess S. G. | title = The Losses of Ascorbic Acid during the Large-scale Cooking of Green Vegetables by Different Methods| journal = British Journal of Nutrition | year =1950 | volume = 4 | pages=95-100 | doi = 10.1079/BJN19500024 | pmid =14801407 | issue =2–3}}</ref> Дужа времена кувања такође доприносе том ефекту, као и употреба судова од бакра, који [[катализа|каталише]] разлагање.<ref name="Oxford"/>
 
Линија 528 ⟶ 535:
 
Чак и пре него што су антискорбутске супстанце биле идентификоване, постојале су индикације да су присутне у количинама довољним за спречавање скорбута, у скоро свој свежој (некуваној) храни, укључујучи сирову храну животињског порекла. Арктички антрополог [[Вилхјалмур Стефансон]] је 1928. покушао да докаже своју теорију о томе како [[Ескими]] успевају да избегну скорбут мада њихова исхрана скоро да не садржи храну биљног порекла. Болест је погађала Европске Арктичке истраживаче, који су живели под сличним условима хранећи се углавном куваним месом. Стефансон је претпоставио да урођеници добијају витамин Ц из свежег меса које је минимално кувано. Почевши фебруара 1928, током једне годне он је са колегом живео искључиво на минимално куваном месу уз медицински надзор. Они су остали здрави. Каснија испитивања сирове традиционалне хране [[Јукон]]а, спроведена након што је квантификација витамин Ц постала могућа, је показала да [[Ескими|Инуити]] и Метиси Северне Канаде, имају дневни унос витамина Ц у просеку између 52 и 62&nbsp;-{mg}-/дан. Та количина је близу пропорученог референтног уноса.<ref>{{Cite journal|vauthors=Kuhnlein HV, Receveur O, Soueida R, Egeland GM |title=Arctic indigenous peoples experience the nutrition transition with changing dietary patterns and obesity |journal=J Nutr.|volume=134 |issue=6 |pages=1447-53 |date = 2004-06-01 |pmid=15173410 |url=http://jn.nutrition.org/cgi/content/full/134/6/1447}}</ref>
<!-- -->
 
=== Откриће ===
[[Датотека:GyorgyiNIH.jpg|thumb|right|[[Albert Sent Đerđi|Алберт Сент Ђерђи]], снимљен [[1948]], је примио [[1937]]. [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за медицину]] „за његова открића у вези са биолошким процесима сагоревања, са специјалном референцом на витамин Ц и катализу фумарне киселине“.<ref name="issn0803–5253">{{cite journal |title=Nobel Prize 1937 to Albert von Szent-Gyo¨ rgyi: identification of vitamin C as the anti-scorbutic factor |author=Rolf Zetterstrom |url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1651-2227.2009.01239.x/pdf |journal=Acta Pædiatrica |issn=0803–5253 |doi=10.1111/j.1651-2227.2009.01239.x |year=2009 |volume=98 |pages=915-919}}</ref>]]