Аластер Макинтајер — разлика између измена

У својим раним радовима Макинтајер је био на фону [[Марксизам|марксистичке филозофије]] присутне у британским културним круговима у првој половини 50-их година али се убрзо окренуо проблемима [[Филозофија религије|филозофије религије]] и [[Филозофска теологија|филозофске теологије]]. Овај период који се може сместити у средину 50-их године карактерише сарадња са истакнутим британским филозофом и заговорником [[Атеизам|атеистичке]] филозофије религије [[Ентони Флу|Ентонијем Флуом]]. Ипак, особити филозофски стил Макинтајер је почео да негује тек од средине 60-их година када се заинтересовао за проблеме [[Етика|етике]], филозофије морала и политичке филозофије. У једној од најзначајнијих својих књига ''Краткој историји етике'' (''A short history of ethics: a history of moral philosophy from the Homeric age to the twentieth century'') покушао је да истражи различите приступе етичким проблемима и да их систематизује. У својим каснијим радовима, под утицајем [[Аристотел]]а и [[Тома Аквински|Томе Аквинског]], Макинтајер је све више постајао заговорник [[Етика врлине|етике врлине]] што је нарочито изражено у његовим радовима ''У потрази за врлином'' (''After Virtue''), ''Whose Justice? Which Rationality?'', ''Three Rival Versions of Moral Enquiry''. У неколико књига бавио се историјом римокатоличке филозофије (посебно животом и делом [[Едит Штајн]]).

 

{{клица-филозоф}}