Десанка Дугалић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{Authority control}}; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Кутијица за глумце
| име = Десанка Дугалић
Линија 30 ⟶ 29:
== Биографија ==
Рођена је у Чачку од оца Стевана, окружног надзорника монопола [[Дуван (производ)|дувана]], и мајке Драге. Основну школу је завршила у [[Ваљево|Ваљеву]], а потом шест разреда гимназије у Ваљеву и Београду где је затиче [[Први светски рат]]. Завршила је глумачку школу код проф. Ларшеа у [[Париз]]у. Први пут је наступила 3. марта 1921. као Мими у „Чергарском животу“ у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у Београду. У Народном позоришту је остварила 115 улога, била је првакиња драме и ангажована до 1944. године.
Током Другог светског рата је режирала „Вечитог младожењу“ [[Јаков Игњатовић|Јакова Игњатовића]].
 
Написала је драмски комад „На другој обали“ који је премијерно изведен 1935. године. У рукопису су остале две драме „Тако ћаскајући“ и „Два острва“. Написала је и путопис „Кроз Србију, Палестину и Египат“. Током Другог светског рата је режирала „Вечитог младожењу“ [[Јаков Игњатовић|Јакова Игњатовића]].
 
Удата је 1931. за економисту [[Милорад Недељковић|Милорада Недељковића]] са којим је имала сина Божидара-Бошка (1933). Њена сестра Лепосава (1904—1985), удата Петровић, је такође била глумица.
 
После рата играла је у неколико филмских улога, међу којима су [[Коктел (филм из 1967)|Коктел]] и [[Деца војводе Шмита|Деца војводе Смита]] из 1967. године.
 
Умрла је 1972. године у Београду. Њој у част је [[Музеј позоришне уметности Србије]] приредио изложбу 2003. године, аутор изложбе и каталога била је кустос [[Slađana Milošević|Александра Милошевић]].<ref>{{cite book|first=Боривоје С.|last=Стојковић|title=Великани српског позоришта|year=1983|location=Ваљево|pages=261-275}}</ref>
 
== Детињство и младост ==
 
Десанка Деса Дугалић рођена је, 15. новембра по старом (28. новембра по новом) календару 1897. године у [[Чачак|Чачку]], у браку Драге, рођене Јанковић, и Стевана Дугалића, тадашњег писара монопола дувана. Будућа глумица је основну школу завршила у [[Ваљево|Ваљеву]], али се после ране мајчине смрти, сели у престоницу, где уочи [[Први светски рат|Првог светског рата]] завршава шести разред Гимназије. Желећи да деци која су расла без мајчине љубави надоместе пажњу и обезбеде услове за даље школовање, старање о малим Дугалићима преузимају Милка Јанковић, рођена [[Сретеновић]], баба по мајци, и ујаци. Међу њима посебно место заузима [[Радоје Јанковић]], официр, дипломата и књижевник (1879-1943). Овај образовани и предузимљиви човек био је нарочито брижан према сестриним кћерима. Бринуо се о рано нарушеном здрављу гиманзијалке Десе. Са захвалношћу је наглашавала његову спремност да подстиче њено стално образовање и уметничко усавршавање, развијајући код ње отвореност према другим културама и нацијама, водећи је са собом на путовања и непосредно је упознајући са врхунским културним вредностима широм Европе. Захваљујући њему, Деса Дугалић после кратког опоравка у [[Грчка|Грчкој]], како наводи њен биограф Александра Милошевић , путује на [[Балеарска острва]], одакле је због климатских услова који нису погодовали њеним плућима, отпутовала за [[Женева|Женеву]].<ref>{{cite journal|first=Оливера|last=Недељковић|title=Живот и његове кулисе - Десанка Деса Дугалић Недељковић (1897-1972)|journal=Глас библиотеке|volume=Бр. 19 (2015)|pages=111-138}}</ref>
 
== На сцени националног театра ==
 
Чим је први пут ступила на сцену [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], а нарочито после другог повратка из [[Париз]]а, где је још једном кратко боравила како би довршила студије, потпуно је била обузета магијом драмске уметности. У другој послератној сезони националног позоришта које се подизало из пепела захваљујући вољи и ентузијазму позоришних прегалаца, Деса Дугалић дебитује улогом Мими у Чергаршком животу А. Миржеа и Т. Баријера, 3. марта [[1920.]] године.
На основу плаката који се чувају у збирци позоришних плаката и програма [[Музеј позоришне умености Србије|Музеја позоришне умености Србије]], Александра Милошевић, виши кустос ове институције, сачинила је попис улога које је Деса Дугалић остварила у националној позоришној кући, чији је стални члан била од 1922. до 1944. године. За двадесет две године, према овом попису публикованом у каталогу који је пратио изложбу приређену у част Десе Дугалић 2003. године , ова глумица остварила је на позорници Народног позоришта 114 жанровски веома разноврсних и запажених уметничких креација.
Линија 51 ⟶ 42:
 
== Путница и путописац ==
 
Десанка Дугалић Недељковић, у четвртој деценији протеклог века, доживљава и свој уметнички врхунац.
Потврда њене надарености је самостално публиковано књижевно остварење путопис ''Забелешке с пута кроз Палестину, Сирију и Египат у лето 1931''. Путопис са елементима дневника, који прате занимљиве фотографије, настао је из глумичине љубави према путовањима, из њене отворености за различитости и жудње за сазнањима о далеким пределима, културама и људима, које је стекла још у младости. Штампан је у београдској [[Привреда|Привреди]].<ref>Забелешке с пута кроз Палестину, Сирију и Египат : у лето 1931 / Деса Дугалић. - Београд : [б. и.], 1931 (Београд : Привреда). - 113 стр. : илустр. ; 21 cm {{COBISS|ID=32280071}}</ref>
[[Летопис Матице српске]] у децембру [[1931.]] године објављује афирмативан приказ књиге потписан иницијалом Н. Аутор скреће пажњу читалаца на овај тек публиковани путопис.
 
== Педагошки рад у Глумачкој школи Народног позоришта ==
Линија 62 ⟶ 52:
== Глумица као драмски писац ==
Десанка Дугалић Недељковић имала је и амбицију да сама напише комад у којем би главну женску улогу у потпуности креирала по својој мери. У мноштву извора наведено је да је, још у време боравка у Паризу, написала драме ''Две сестре'' и ''Тако ћаскајући'', за које се сматра да су, уз друге њене необјављене литерарне покушаје, изгубљени. Ипак, харизма и слава коју је у међувремену стекла, омогућила јој је да се оствари и као драмски писац чије је дело постављено на сцену националног театра. Премијера комада у четири чина ''На другој обали'', који је носио првобитни наслов ''С ону страну океана'', изведена је у уторак, 10. децембра 1935. године, на Малој позорници Народног позоришта у режији [[Јосип Кулунџић|Јосипа Кулунџића]] .
* Елементи визуелне глуме / Деса Дугалић-Недељковић. - Београд : Штампарија "Глобус", 1935 ([б. м. : б. и.]). - 79 стр. ; 18 cm {{COBISS|ID=237906695}}
 
== Референце ==
{{reflista}}
== Литература ==
* [[Симо Ц. Ћирковић]]: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009.{{COBISS|ID=170123788}}
 
 
== Референце ==
{{reflista}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}