Десанка Дугалић — разлика између измена

{{Кутијица за глумце

| име = Десанка Дугалић

== Биографија ==

Рођена је у Чачку од оца Стевана, окружног надзорника монопола [[Дуван (производ)|дувана]], и мајке Драге. Основну школу је завршила у [[Ваљево|Ваљеву]], а потом шест разреда гимназије у Ваљеву и Београду где је затиче [[Први светски рат]]. Завршила је глумачку школу код проф. Ларшеа у [[Париз]]у. Први пут је наступила 3. марта 1921. као Мими у „Чергарском животу“ у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у Београду. У Народном позоришту је остварила 115 улога, била је првакиња драме и ангажована до 1944. године.

Удата је 1931. за економисту [[Милорад Недељковић|Милорада Недељковића]] са којим је имала сина Божидара-Бошка (1933). Њена сестра Лепосава (1904—1985), удата Петровић, је такође била глумица.

После рата играла је у неколико филмских улога, међу којима су [[Коктел (филм из 1967)|Коктел]] и [[Деца војводе Шмита|Деца војводе Смита]] из 1967. године.

Умрла је 1972. године у Београду. Њој у част је [[Музеј позоришне уметности Србије]] приредио изложбу 2003. године, аутор изложбе и каталога била је кустос [[Slađana Milošević|Александра Милошевић]].<ref>{{cite book|first=Боривоје С.|last=Стојковић|title=Великани српског позоришта|year=1983|location=Ваљево|pages=261-275}}</ref>

== Детињство и младост ==

Десанка Деса Дугалић рођена је, 15. новембра по старом (28. новембра по новом) календару 1897. године у [[Чачак|Чачку]], у браку Драге, рођене Јанковић, и Стевана Дугалића, тадашњег писара монопола дувана. Будућа глумица је основну школу завршила у [[Ваљево|Ваљеву]], али се после ране мајчине смрти, сели у престоницу, где уочи [[Први светски рат|Првог светског рата]] завршава шести разред Гимназије. Желећи да деци која су расла без мајчине љубави надоместе пажњу и обезбеде услове за даље школовање, старање о малим Дугалићима преузимају Милка Јанковић, рођена [[Сретеновић]], баба по мајци, и ујаци. Међу њима посебно место заузима [[Радоје Јанковић]], официр, дипломата и књижевник (1879-1943). Овај образовани и предузимљиви човек био је нарочито брижан према сестриним кћерима. Бринуо се о рано нарушеном здрављу гиманзијалке Десе. Са захвалношћу је наглашавала његову спремност да подстиче њено стално образовање и уметничко усавршавање, развијајући код ње отвореност према другим културама и нацијама, водећи је са собом на путовања и непосредно је упознајући са врхунским културним вредностима широм Европе. Захваљујући њему, Деса Дугалић после кратког опоравка у [[Грчка|Грчкој]], како наводи њен биограф Александра Милошевић , путује на [[Балеарска острва]], одакле је због климатских услова који нису погодовали њеним плућима, отпутовала за [[Женева|Женеву]].<ref>{{cite journal|first=Оливера|last=Недељковић|title=Живот и његове кулисе - Десанка Деса Дугалић Недељковић (1897-1972)|journal=Глас библиотеке|volume=Бр. 19 (2015)|pages=111-138}}</ref>

== На сцени националног театра ==

Чим је први пут ступила на сцену [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], а нарочито после другог повратка из [[Париз]]а, где је још једном кратко боравила како би довршила студије, потпуно је била обузета магијом драмске уметности. У другој послератној сезони националног позоришта које се подизало из пепела захваљујући вољи и ентузијазму позоришних прегалаца, Деса Дугалић дебитује улогом Мими у Чергаршком животу А. Миржеа и Т. Баријера, 3. марта [[1920.]] године.

На основу плаката који се чувају у збирци позоришних плаката и програма [[Музеј позоришне умености Србије|Музеја позоришне умености Србије]], Александра Милошевић, виши кустос ове институције, сачинила је попис улога које је Деса Дугалић остварила у националној позоришној кући, чији је стални члан била од 1922. до 1944. године. За двадесет две године, према овом попису публикованом у каталогу који је пратио изложбу приређену у част Десе Дугалић 2003. године , ова глумица остварила је на позорници Народног позоришта 114 жанровски веома разноврсних и запажених уметничких креација.

 

== Путница и путописац ==

Десанка Дугалић Недељковић, у четвртој деценији протеклог века, доживљава и свој уметнички врхунац.

 

== Педагошки рад у Глумачкој школи Народног позоришта ==

== Глумица као драмски писац ==

== Литература ==

* [[Симо Ц. Ћирковић]]: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009.{{COBISS|ID=170123788}}

== Спољашње везе ==

{{портал|Биографија}}