Фидел Кастро — разлика између измена

| супружник = <small> 1) Мирта Диаз-Балар (1948-1955) <br /> 2) Далиа Сото Дел Валео (од 1980)

| партија = [[Комунистичка партија Кубе]] (од 1965) , <small><br /> Раније: <br /> [[Покрет 26. јул]] (1953-1965), <br /> Правоверна партија (1948-1952)

Можда и као посљедица те инвазије слиједила је Кастрова изјава у децембру 1961. године: ''„Ја сам марксиста-лењинста и остаћу то до своје смрти“''. <ref name="hisotry">[http://www.history.com/this-day-in-history.do?action=Article&id=2502 -{history.com}-: Кастро се прогласио марксистом-лењинистом], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Раних 1960-их1960—их Кастро је отворено пригрлио комунизам и успоставио блиске везе са [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-ом примајући све већу совјетску војну и економску помоћ. У доба 1960-их1960—их и 1970-их1970—их Кастрова влада је учинила значајна побољшања у кубанском образовном систему и организацији здравствене заштите тиме приказујући кубанску револуцију као примјер другим народима. Међутим, америчко-кубански односи су наставили да се погоршавају, нарочито током [[Кубанска ракетна криза|Кубанске ракетне кризе]] 1962, када су Американци открили да је [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] на Куби поставио своје балистичке пројектиле далеког домета и тиме практично имао цијеле Сједињене Државе „на длану“. Предсједник [[Џон Кенеди]] је тада увео поморску блокаду Кубе како би присилио совјетског лидера [[Никита Хрушчов|Никиту Хрушчова]] на повлачење совјетских пројектила с Кубе. Кастро је такође активно помагао револуционарне покрете у Латинској Америци, а у 1970-их1970—их и 1980-их1980—их и у Африци ([[Ангола]], [[Етиопија]]). Године 1979. изабран је за вођу Покрета несврстаних, позицију која му је дала међународни углед. Након што је касних 1980-их1980—их СССР почео да спроводи низ социјалних и економских реформи Кастро је оштро критиковао такве експерименте с капитализмом и тврдио како на Куби нема потребе за сличним реформама.