Ревидирани јулијански календар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje kutijice
Ред 40:
''„Зашто се, при одредби тих мена, придржавати Метоновог круга који није никаква хришћанска одредба, када се оне могу тачно предсказати астрономским рачуном”'', упитао се професор небеске механике, Миланковић, па је уз одобрење Конгреса заменио епактни рачун астрономским.
 
Тако је у тексту коначне одлуке Конгреса о реформи [[календар]]а записано да ће се пасхални пуни Месец одређивати на основу астрономских проучавања, узимајући увек у обзир остварене напретке науке. Датум Васкрса одређиваће се увек према времену светог града [[Јерусалим]]а. [[Цариградска патријаршија]] умолиће звездарнице или катедре небеске механике универзитета[[Универзитет у [[АтинаАтини|универзитета у Атини]], [[Београд]]у, [[Букурешт]]у и Пулкови ([[Санкт Петербург|Петрограду]]), да израде дугорочне пасхалне таблице које ће саопштити свим православним црквама.
 
Календар су, потом, примениле само грчка, румунска, цариградска и александријска црква. Миланковић је забележио да је Архијерејски сабор Српске православне цркве септембра [[1923]]. у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] у принципу усвојио нови календар, али је спровођење одложено за време ''„када реформисани календар прихвате и примене и све остале православне цркве“''.