Пре [[1968]], већина познатих списа и фрагмената су били смијештени у Рокефелеровом музеју (претходно познатом као Палестински археолошки музеј) у [[Јерусалим]]у. Након [[Шестодневни рат|Шестодневног рата]], списи су премештени у [[Храм књига]], код израелског музеја.
Објављивање списа је трајало деценијама, па је стога такво закашњење било предмет разних академских контроверзи. До [[2007]], два свеска се још морају употпунити, док цела серија. ''„Открића у јудејској пустињи“'', има укупно 39 свесака. Осим у [[Израел]]у, неки се свици налазе у универзитету[[Универзитет у [[ЧикагоЧикагу|универзитету у Чикагу]] у склопу Оријенталног института, [[Принстонски теолошки семинар|Пристонског теолошког семинарау]], универзитету Азуза Пацифик и у рукама приватних скупљача. Према ''Оксфордовом водичу за археологију'', Кумрански списи, који укључују барем фрагменте од сваке књиге [[Стари завет|Старог завета]], изузев [[Књига о Естери|Књиге о Естери]], омогућавају стручњацима много старији попречни пресек традиције скрипте него онај који је био пре могућ. Око 35% библијских списа су готово идентични традиционалним хебрејским текстовима Старог завета с 10% традиционалним грчким и самаританским, док остатак излаже готово драматичну разлику и у језику и у садржају. У својем опсегу текстовних варијанти, кумрански списи су натерали научнике да размисле о устаљеним теоријама о развоју модерног библијског текста од само три рукописне породице: Мазоретски текст, хебрејски оригинал [[Септуагинта]] и Самаританска Тора. Постаје јасно да је свето писмо Старог завета било изразито течно све до библијске канонизације која се догодила око 100. н. е. <ref name=autogenerated1 />
