Папус — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м дорада, исправке
Ред 1:
[[Датотека:Symphyotrichum dumosum cypselae.jpg|мини|лево|250п|<center>Ахеније са папусом (ципселе) [[јастучасти звездан|јастучастог звездана]].]]
[[Датотека:Centaurea cineraria cypselae.jpg|мини|250п|<center>Ахеније са папусом (ципселе) медитеранског различка (''Centaurea cineraria'').]]
'''Папус''' (старогрчки: παππος; латински: pappus = деда) је модификована [[чашица]], део појединачних [[цвет]]ова, који окружује основу [[Круница|круничне]] цеви главичастих [[цваст]]и биљне фамилије [[Asteraceae]] (главочике) и остаје после [[оплођење|фертилизације]]. Како је [[плод]] главочика [[Ахенија|ахенијеахенија]], то се ахеније са папусом често издвајају у посебну категорију и називају се [[ципсела]] (cypsela). Папус се понекад дефинише и као свеукупност длачица или љуспи које штрче на [[перикарп]]у. Порекло папуса од чашице неки доводе у сумњу. Аргументи за то су да се током [[Онтогенеза (ботаника)|онтогенезе]] папус развија после цветног омотача као и да папус нема [[Проводна ткива|спроводне снопиће]], а чашица их има. Термин се понекад употребљава и за друге фамилије као [[Asclepiadaceae]], на пример, чије [[семе]] има припојену сличну структуру, али она не потиче од чашице цвета.
 
Папус се дефинише и као свеукупност пернато-паперјастих чекиња, длачица или љуспи које у виду круне штрче на [[перикарп]]у плода. Порекло папуса од чашице неки доводе у сумњу. Аргументи за то су да се током [[Онтогенеза (ботаника)|онтогенезе]] папус развија после цветног омотача као и да папус нема [[Проводна ткива|спроводне снопиће]], а чашица их има. Термин се осим код главочика понекад употребљава и код других фамилија као на пример [[Asclepiadaceae]], чије [[семе]] има припојену сличну структуру, али она не потиче од чашице цвета.
Папус код главочика може да буде у облику длачица (понекад је паперјастих), осја, љуспи, зубаца или може да недостаје као код [[сунцокрет]]а. Паперјасте длачице су обично беле па асоцирају на седу браду (pappus = деда). Код неких врста папус је врло ситан и не види се без увећања. Код неких врста као што је [[маслачак]], [[душаново перје]] (''Eupatorium'') или [[козја брада]] (''Tragopogon'') паперјасте длачице папуса служе као „падобран“ који омогућава [[анемохорија|анемохорију]] (руски називи парашютик, летучка). Папус служи и другим начинима дијаспоре као код [[двозуб]]а (''Bidens tripartita'') код кога је у облику две или три чекиње покривене остругама које се лако каче за крзно животиња или одело човека и тако расејавају ([[егзозоохорија]], [[антропохорија]]).
 
Папус код главочика може да буде у облику длачица (понекад је паперјастих), осја, љуспи, зубаца или може да недостаје, као код [[сунцокрет]]а. Паперјасте длачице су обично беле па асоцирају на седу браду (pappus = деда). Код неких врста папус је врло ситан и не види се без увећања. Код неких врста као што је [[маслачак]], [[душаново перје]] (''Eupatorium'') или [[козја брада]] (''Tragopogon'') паперјасте длачице папуса служе као „падобран“ који омогућава [[анемохорија|анемохорију]] (руски називи парашютик, летучка). Папус служи и другим начинима дијаспоре као код [[двозуб]]а (''Bidens tripartita'') код кога је у облику две или три чекиње покривенепокривена остругама које се лако каче за крзно животиња или одело човека и тако расејавају ([[егзозоохорија]], [[антропохорија]]).
 
== Литература ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Папус