Плаштаницa српског краља Стефана Уроша II Милутина — разлика између измена

У техникама средњовековног црквеног веза4веза,<ref>Н. Шебельская, ''Матералы и технические приемы а древне русском шитье'', Зборник централых государственных рестав- рационных мастерских, Москва 1926, 113-124</ref> углавном су се као основа користиле једнобојне тканине, обично црвене боје да се вез боље истакне, па је тако и плаштаница краља Милутина израђена у златовезу на свиленој тканини црвене боје.

За вез се користио разнобојни свилен конац, најчешће посребрена или позлаћена жица, док је сребрна или златна жица коришћена само изузетно. Лице, инкарнати, коса и ситни орнаментални додаци рађени су свиленим концем, а одело и остало уобичајено металном жицом.<ref>Л. Мирковић, ''Црквени уметнички вез,'' Музеј СПЦ, Београд 1940, 15</ref>

На плаштаници је у различите сврхе врло често коришћен бод „ланчанац”. Тим везом је везена Христова коса наизменино са свиленим концем светлобраон и беж боје, како би се добио утисак праменова. Христов ореол је такође окружен тродуплим ланчанцем у две различите боје, да би се оштрије одвојио од позадине. Тим везом извезен је и цртеж перја по крилима и цртеж набора по одежди серафима и анђела, као и цртеж у склопу орнамената. Ланчанац је коришћен и за попувававење ситнијих површина у склопу орнамената.<ref>Франаc Цурк, Плаштаница српског краља Стефана Уроша II Милутина, Ниш и Византија V, стр. 465-485</ref>