Мурманска област — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 556:
[[Датотека:Кольская сверхглубокая скважина crop.jpg|мини|десно|250п|Главни торањ [[Кољска ултрадубока бушотина|Кољске бушотине]] (слика из 2007)]]
На неких десетак километара западно од града [[Запољарни]] налази се велика [[бушотина]], такозвана ''[[Кољска ултрадубока бушотина]]'' ({{јез-рус|Кольская сверхглубокая скважина СГ-3}}). Бушотина је са радом почела [[24. мај]]а [[1970]], а циљ њене градње била је потреба за детаљнијим научним истраживањима земљине унутрашњости. Са дубином од 12.262 метра (до те дубине се стигло [[1989]]) најдубља је потпуно вештачка бушотина на свету. Пречник горњег дела бушотине је 92 центиметра, на дну 25,5 центиметара. Бушотина се налази на месту где се [[Мохоровичићев дисконтинуитет]] (МОХО слој) највише приближио површини [[литосфера|литосфере]]. Због недостатка финансијских средстава пројекат је званично напуштен [[2008]]. године.<ref>-{[http://superdeep.pechenga.ru Кольская сверхглубокая скважина]}-</ref>
 
У централном делу полуострва, у јужној подгорини [[хибини|Хибинских планина,]] налази се јединствена за поларне области ботаничка башта са [[арборетум]]ом и ботаничким институтом − [[Кировски поларно-алпијски ботанички институт]]. Основана је још [[1931]]. на иницијативу ботаничара [[Николај Аврорин|Николаја Аврорина]], најсевернија је ботаничка башта на тлу Русије, и једна од тек три светске ботаничке баште смештене унутар [[арктички круг|поларног круга]]. Обухвата територију површине 1.670 хектара, од чега је 1.250 хектара резервисано за узгајање и истраживање биљних врста. Сама ботаничка башта налази се на 77 километара од [[кировск (Мурманска област)|Кировска]], односно на око 1,5 километара од туристичког центра [[Кукисвумчор]]. Недалеко од [[Апатити]]ја налази се [[арборетум]] са богатом збирком поларних и високопланинских видова биљака, а посебно место у њему заузима око 400 биљних врста специфичних за подручје Мурманске области. У ботаничкој башти налази се више од 1.000 примерака различитих тропских и субтропских биљних формација.
 
== Види још ==