Салијска династија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Madjarska->Ugarska
Ред 20:
 
== Историја ==
Последњи владар [[Отонска династија|Отонске династије]], [[Хенрик II Свети]], умро је 1024. године. Великаши су за краља поставили [[Конрад II, цар Светог римског царства|Конрада II]] (1024-1039), оснивача нове династије. Он се 1027. године крунисао за цара. Конрад је приморао [[Чешка|Чешку]] да призна вазалску позицију према Немачкој. Године 1034. освојио је [[Краљевство Арелат|Арелат]]. Умро је у епидемији која је избила 1039. године. [[Хенрик III, Свети Римски Цар|Хенрик III]] (1039-1056) је током своје владавине интервенисао у гушењу устанака у Чешкој на страни [[Казимир I Пјаст|Казимира Обновитеља]], МађарскојУгарској и Италији. [[Хенрик IV, Свети Римски Цар|Хенрик IV]] (1056-1105) на власт је дошао као малолетник, а пунолетство је стекао 1065. године. Током његове владавине формирана је [[Вендска краљевина]] [[Љутићи|Љутића]] и [[Бодрићи|Бодрића]]. Године 1075. угушио је устанак феудалаца и наметнуо војводама неограничену краљевску власт.
 
Сукоб са црквом, тзв. [[борба за инвеституру]], започео је доласком [[Гргур VII|Гргура VII]] на папску столицу. Гргур је издао спис [[Dictatus Papae]] у коме је нагласио божанско порекло цркве и своје право да царевима даје и одузима круну. Хенрик се најпре није обазирао на спис. Са папом је ушао у сукоб када је за миланског надбискупа поставио свог човека. Папа и цар збацили су један другог са положаја. Измирење је извршено на сабору у Аугзбургу 1078. године где се Хенрик лукаво поклонио папи и замолио га за опроштај што овај није смео да одбије. Међутим, папа је убрзо подржао новог претендента на немачки преѕто, [[Рудолф Швапски|Рудолфа Швапског]], што доводи до новог сукоба. Године 1080. Хенрик покреће поход на [[Рим]]. Осваја га 1084. године и на папску столицу поставља [[антипапа Клемент III|Клемента]]. Повукао се пред војском [[Нормани|Нормана]] [[Роберт Гвискар|Роберта Гвискара]]. Нови папа, [[Урбан II]], поново је екскомуницирао Хенрика. Сукоби су накратко заустављени на [[сабор у Клермону|сабору у Клермону]] 1095. године где је установљен обавезан [[Божји мир]] рати покретања [[Први крсташки рат|верског рата]] против неверника. Да би стекао наклоност папе, Хенрик је изјавио да жели покренути поход на Свету земљу. На ту вест великаши су се побунили и на престо поставили његовог сина, [[Хенрик V, цар Светог римског царства|Хенрика V]] (1105-1125). Старији Хенрик умро је следеће године. Хенрик V наставио је са сукобом око инвеституре. Године 1110. ухапсио је [[Папа Паскал II|папу]] и приморао га да се одрекне световне власти. Међутим, након пораза Хенрика од феудалаца, папа га је поново екскомуницирао. Сукоб око инвеституре завршен је 1122. године склапањем [[Вормски конкордат|Вормског конкордата]]. Победу је однело папство; цар се одрекао права на избор бискупа и опата. Хенрик је умро 1125. године. Са њим је изумрла Франконска династија (1024-1125). На престо је постављен [[Лотар III Саксонац|Лотар III]], да би од 1137. године, након доласка [[Конрад III|Конрада III]] на царски престо, Немачком владала [[династија Хоенштауфен]].