Архиепископ и митрополит карловачки Георгије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 153:
Један од првих потеза којим је патријарх Георгије покушао да подигне на ноге српске народне и вероисповедне школе, било је оснивање ''[[Фонд Светог Саве|Фонда Св. Саве]]'', у који је као први прилог 14. јануара 1894. уплатио 20.000 [[вијенац|круна]]. Међу донаторима проналазимо српску православну црквену општину Нови Сад, управни одбор Матице српске, Сомбор, Велику Кикинду, итд. Ипак, чини се да патријарх није био задовољан одзивом, пошто добар део своје Божићне посланице за [[1895]]. посвећује питању новооснованог фонда, позивајући народ на уплату, како се не би десило да српско школство ''остане сироче и да нам наочиглед пропадне''.<ref>Георгије Магарашевић, Његова Светост..., 19.</ref> Било како било, у ''Фонду Св. Саве'' се 1905. налазило 130.000 круна, чему треба додати и завештање Ђорђа Ф. Недељковића у висини од 20.000 круна.
Српски патријарси су доласком на чело цркве добијали знатне поседе. Тако се Георгије Бранковић користио [[даљ]]ским властелинством (7.000 становника и 2.800 [[јутро (јединица)|јутара]] земље), острвима Жива и Ковиљ, резиденцијама у Карловцима и Даљу, [[башта]]ма, [[виноград]]има и [[воћњак (Лозница)|воћњацима]] у Карловцима, славонским и прекосавским десетком, ''кнез-дукатом'', еквивалентима за добро [[Нерадин]] и пустаром Банковци.<ref>Српски Сион, Год. II, бр. 2, 12. јануар 1892, 17.</ref> Већ на почетку његове управе карловачком дијецезом видљива је одлучност да своју не малу имовину стави у службу црквеног и просветног напретка.
[[Слика:Brankoviceva skola 02.JPG|мини|десно|250п|Женска школа Георгија Бранковића у [[Кулпин]]у]] Родном [[Кулпин]]у је поклонио 30 јутара земље вредне око 20.000 круна, чија је намена била финансирање српске вероисповедне школе, изграђене од 10.200 круна које су такође биле дотиране од стране патријарха. За подизање школске зграде у Баји издвојио је 7000, а за ону у Белом Брду 16.000 круна. Зграду је поклонио и српској вероисповедној школи у Даљу, чија је вредност надмашила све друте, достигавши износ од 60.000 круна. Као председник Школског Савета улагао је напоре да се оснује стручно-педагошка библиотека, [[музеј]]и са училима при учитељским школама, да се поново покрене ''Школски лист'' који је био званични орган Школског Савета и средство за едукацију [[учитељ]]а, да се издавање и састављање школских књига монополизује, уреде више девојачке школе, итд. Није пропустио да званичном представком Угарском заступничком дому најоштрије негодује против одлука министра просвете, којима је остављена могућност угарским властима да затварају српске вероисповедне школе и да захтевају све већи уплив мађарског језика у српски школски систем.
За подизање нове зграде Препарандије у Сомбору, Георгије је [[1895]]. издвојио укупно 80.000 круна-14.000 за земљиште и 66.000 за објекат. У Карловачку гимназију је довео наставнике за црквено и хармонијско певање и за [[гимнастика|гимнастику]]. Помогао је изградњу [[гимназија Јован Јовановић Змај (Нови Сад)|новосадске]], а осталим гимназијама је дотирао укупно 4.000 круна. На име чланарине у [[Матица српска|Матици српској]] уплатио је 900 форинти за себе лично, и по 100 форинти за ученике и наставнике карловачке богословије, карловачке и новосадске гимназије и препарандија у Сомбору, Горњим Карловцима и [[Пакрац]]у. Изборио се и за царску уредбу о оснивању пензионог фонда за наставнике српских средњих школа.
Светло место у патријарховом црквено-просветном раду представља оснивање монашке школе у [[манастир Ново Хопово|манастиру Хопову]]. Налог за тај подухват издао је [[10. мај]]а 1893. свим [[игуман]]има српских манастира у карловачкој митрополији. Освећење школе збило се 12. децембра, а настава је почела већ сутрадан, са три професора и дванаест ученика, који је у току четири године требало да изучавају богословске, економске и друге, необавезне предмете. Надгледање рада и председништво на годишњим испитима преузео је на себе патријарх лично, док је место управитеља било поверено хоповском архимандриту [[Митрофан Шевић|Митрофану Шевићу]]. Упркос свим напорима, ова толико потребна просветна установа укинута је већ 1898/1899. године. На Георгијеву иницијативу настојатељи су наредне године донели решење о подизању зграде у којој би учило двадесет<ref>По подацима из књиге Георгија Магарашевића ''Педесет година свештенства Његове Светости Георгија Бранковића''. стр. 246. Пет година раније, исти Георгије Магарашевић у делу ''Његова Светост патријарх српски Георгије Бранковић и српски просвета'', на страни 35. наводи цифру од 40 ученика.</ref> сиромашних ђака из свих крајева митрополије. Земљиште вредно 7.000 круна приложио је патријарх, а за 36.000 круна изграђено је и школске 1904/1905. ушло у употребу ново здање монашке школе у Сремским Карловцима. О резултатима рада монашке школе блаженопочивши епископ шумадијски [[Сава Вуковић]] је писао: ''Импозантним бројем учених монаха, који су своје студије завршавали у руским духовним академијама у Черновицама и Атини, могла би се поносити и много већа аутокефална, односно аутономна црква.''<ref>Епископ шумадијски Сава, Писма..., 7.</ref>
| |||