Архиепископ и митрополит карловачки Георгије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 155:
Српски патријарси су доласком на чело цркве добијали знатне поседе. Тако се Георгије Бранковић користио [[даљ]]ским властелинством (7.000 становника и 2.800 [[јутро (јединица)|јутара]] земље), острвима Жива и Ковиљ, резиденцијама у Карловцима и Даљу, [[башта]]ма, [[виноград]]има и [[воћњак (Лозница)|воћњацима]] у Карловцима, славонским и прекосавским десетком, ''кнез-дукатом'', еквивалентима за добро [[Нерадин]] и пустаром Банковци.<ref>Српски Сион, Год. II, бр. 2, 12. јануар 1892, 17.</ref> Већ на почетку његове управе карловачком дијецезом видљива је одлучност да своју не малу имовину стави у службу црквеног и просветног напретка.
[[Слика:Brankoviceva skola 02.JPG|мини|десно|250п|Женска школа Георгија Бранковића у [[Кулпин]]у]]
Родном [[Кулпин]]у је поклонио 30 јутара земље вредне око 20.000 круна, чија је намена била финансирање изградње и издржавање српске женске вероисповедне школе, изграђене од 10.200 круна које су такође биле дотиране од стране патријарха у ову сврху. За подизање школске зграде у Баји издвојио је 7000, а за ону у Белом Брду 16.000 круна. Зграду је поклонио и српској вероисповедној школи у Даљу, чија је вредност надмашила све друте, достигавши износ од 60.000 круна.
 
Као председник Школског Савета улагао је напоре да се оснује стручно-педагошка библиотека, [[музеј]]и са училима при учитељским школама, да се поново покрене ''Школски лист'' који је био званични орган Школског Савета и средство за едукацију [[учитељ]]а, да се издавање и састављање школских књига монополизује, уреде више девојачке школе, итд. Није пропустио да званичном представком Угарском заступничком дому најоштрије негодује против одлука министра просвете, којима је остављена могућност угарским властима да затварају српске вероисповедне школе и да захтевају све већи уплив мађарског језика у српски школски систем.