Архиепископ и митрополит карловачки Георгије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 154:
 
Српски патријарси су доласком на чело цркве добијали знатне поседе. Тако се Георгије Бранковић користио [[даљ]]ским властелинством (7.000 становника и 2.800 [[јутро (јединица)|јутара]] земље), острвима Жива и Ковиљ, резиденцијама у Карловцима и Даљу, [[башта]]ма, [[виноград]]има и [[воћњак (Лозница)|воћњацима]] у Карловцима, славонским и прекосавским десетком, ''кнез-дукатом'', еквивалентима за добро [[Нерадин]] и пустаром Банковци.<ref>Српски Сион, Год. II, бр. 2, 12. јануар 1892, 17.</ref> Већ на почетку његове управе карловачком дијецезом видљива је одлучност да своју не малу имовину стави у службу црквеног и просветног напретка.
[[Слика:Brankoviceva skola 02.JPG|мини|десно|250п|Женска школа задужбина Георгија Бранковића усаграђена [[Кулпин1899]]. у [[Кулпин]]у
Родном [[Кулпин]]у је поклонио 30 јутара земље вредне око 20.000 круна, чија је намена била финансирање изградње и издржавање српске женске вероисповедне школе, изграђене од 10.200 круна које су такође биле дотиране од стране патријарха у ову сврху. За подизање школске зграде у Баји издвојио је 7000, а за ону у Белом Брду 16.000 круна. Зграду је поклонио и српској вероисповедној школи у Даљу, чија је вредност надмашила све друте, достигавши износ од 60.000 круна.