Манастир Осовица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 18:
[[Манастир]] се обнавља на темељима некадашњег манастира.<ref>[http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Na-temeljima-Osovice-nice-novi-manastir/42940.html Глас српске/На темељима Осовице ниче нови манастир]</ref> Темељи манастира откривени су 2003. године на локалитету Манастириште поред речице [[Осовице]] на [[Мотајица|Мотајици]]. Старост темеља се датира на крај [[13. век|13.]] или почетак [[14. век]]а.
Повијест:
1285 – 1316
Oбласти Усоре и Соли је управљао краљ Драгутин Немањић – (преподобни монах Теоктист) задужбинар већине православних манастира на простору овог дијела Босне христоносне. Највјероватније ктитор Благовјештењске обитељи манастира Осовице.
1330
Манастирски печат са натписом: IС + ХС образ Благовјести Пресвете Богородице љета 1330 манастира Осовица.
XVI
Рачански или Беочински помјаник помиње јеромонаха Исаију и монахе Ефтимија и Аксентија осовичке.
1604
Опширни попис босанског санџака (Tapu Tahrir Defteri) помиње калуђера Аврама који баштини посјед у Горњој Лепеници.
1612
Помиње се да је Минеј, који се данас налази у славонском манастиру Ораховица преписан у храму Светог Николе у манастиру Липље у вријеме преосвећеног митрополита дабарског господина Теодора и свечесног осовичког игумана господина Христофора јеромонаха и свечесног липљанског старца господина Герасима јеромонаха.
1616
У запису на липљанском Псалтиру, штампаном у Венецији 1570. године, налазимо да је у манастиру Осовици те године рукоположен у чин „попа“ (јеромонаха) јерођакон Симеон.
1689
Завршeн аустро – турски рат, аустријанци се повукли преко Саве, а турци попалили све наше светиње, међу којима је била и Осовица са забраном обнављања због српског учествовања на страни аустрије.
1800
Кобашки бег који је носио титулу капетана продао последњи камен манастирске цркве и конака у Славонски кобаш за изградњу аустријских кућа и помоћних објеката.
1850
На мјесто самог манастира кобашки бег је населио српске породице из Илове давши им дио манастирског посједа у власништво да би се затро сваки траг о постојању некада славног манастира Осовице (Манастирице).
1918
Прота Тома Анђелић парох дервентски биљежи да су аустроугари приликом анексије Босне и Херцеговине однијели комплетну библиотеку црквене општине Дервента у којој су се чували стари и вриједни рукописи из манастира у Мотајици Осовице.
1964
По Божјем промислу породице насељене на самом манастиришту селе се у сусједна села, а мјесто гдје је некад била светиња остаје поново слободно.
2003
Свештеник Славиша Топић и Верољуб Малетић проналазе темеље историјског манастира Осовица.
2008
Почиње са сређивањем локалитета. По благослову Владике Јефрема монах Доситеј прелази из манастира Липље у Осовицу. На Ваведење Пресвете Богородице Епископ Јефрем је извршио освећење привременог манастирског конака са капелом.
2010
На дан успомене Светог великомученика Прокопија Епископ Јефрем осветио темеље манастирског храма и конака са зимском капелом.
2013
На празник Благовјести Пресвете Богородице Еписком Јефрем је осветио капелу Светог великомученика Прокопија. А на дан светог великомученика Прокопија у манастиру Осовица су служили Епископи: бањалучки Јефрем, сремски Василије и банатски Никанор и том приликом, у присуству више хиљада вјерника, осветили звоник са капелом Светог Николаја мирликијског чији су ктитори браћа Владица и Зоран Лемић из Бањалуке. Исте године у манастир Осовицу по благослову Епископа Јефрема долазе јеромонах Теофил из манастира Ступље и монахиња Јелена из манастира Моштанице. Доласком јеромонаха Теофила почињe редован богослужбени живот манастира.
== Референце ==
{{reflist}}
Линија 33 ⟶ 72:
* [http://www.manastirosovica.com/ Манастир Осовица]
* [http://manastir-rmanj.org/index.php/2013-07-21-14-16-13/manastirske-novosti/148-liturgija-osovica-arhimandrit-serafim Света Литургија у манастиру Осовица]
* [ http://www.manastirosovica.com/]
{{Манастири Епархије бањалучке}}
{{DEFAULTSORT:Манастир Осовица}}
|