Грчки рат за независност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata |
м Козметичка измена |
||
Ред 40:
Устанак је у међувремену избио и на Јужном [[Пелопонез]]у (Мореји), [[17. март]]а [[1821]], устаници из града [[Ареополи]]ја објавили су рат Турцима. Њихова војска под командом [[Петрос Мавромикалис|Петроса Мавромикалиса]] (у њој су били и хероји устанка; Колокотронис, Никитарас и Папафлесас) напали су град [[Каламата|Каламату]] и после дводневне борбе заузели, [[21. март]]а.
Велики подстрек устанку на Пелопонезу догодио се [[25. март]]а [[1821]]. године када је патријарх града [[Патра]]са, Германос благословио заставу устаника у манастиру [[Манастир Велика Лавра|Велика Лавра]] на планини Хелмос. Овај дан има симболичко значење у Грчкој, и он се слави као Дан државности. У следећа три месеца устанак је захватио цели Пелопонез, добар део континенталне Грчке, острво [[Крит]], [[Кипар]] и још нека острва у Егејском мору. Устаници су
Након тога отпочели су сукоби између самих устаника, због ривалства над контролом ослобођених територија и борбе за лидерсво у будућој власти. Све то прераста у прави мали грађански рат између устаника који се разбуктао у два наврата од краја [[1823]]. до маја [[1824]]. године и [[1824]]-[[1825]]. године. Ови сукоби имали су подлогу и односу [[велика сила|велесила]] и подозривости [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] на тадашњу [[Руска Империја|Руску Империју]] и њен утицај на [[православље|православне]] устанике Грчке.
| |||