Увац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 188.127.113.205 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot |
||
Ред 13:
| ушће = [[Лим (река)|Лим]]
| области =
| земље = {{застава|Србија}}, {{застава|Република Српска}}, {{застава|Босна и Херцеговина}}
| притоке =
| слив = [[Црно море|Црноморски]]
Ред 24:
Река извире југоисточно од Јадовика, а на Златибор долази код села [[Ојковица|Ојковице]], гдје прима притоку Тисовицу. Одатле тече поред села Негбине, Бурађе, Сјеништа, Доброселице и Јабланице, примајући многе притоке. Веће су: Шупљица (улива се у Увац у [[Негбина|Негбини]]), Раснички поток (улива се у [[Драглица|Драглици]]) и Доброселички и Шарански поток (уливају се у [[Доброселица (Чајетина)|Доброселици]]). Због својих углавном неприступачних [[кањон]]а, у селу [[Увац (Сјеница)|Увцу]] се налазе многи [[манастир]]и. Ту су недавно обновљени [[манастир Увац]] и [[манастир Дубрава]], али било је и многих других, којих данас нема, као што је легендарни манастир Јања, опјеван у народној пјесми „[[Списак српских епских народних песама#Преткосовски циклус|Милош у Латинима]]“<ref>[http://sr.wikisource.org/wiki/Милош_у_Латинима Викиизворник: Милош у Латинима], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> као једна од најважнијих [[Немањићи|немањићких]] задужбина. Вјерује се да се данашњи манастир Увац налази на Јањином мјесту.
Увац је главна притока реке [[Лим (река)|Лим]]. Неколико последњих километара, река Увац представља границу између [[Србија|Србије]] и [[Република Српска|Републике Српске]], односно [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], тј. границу општина [[Прибој]] и [[Рудо]]. Део [[пруга Београд—Бар|пруге Београд-Бар]] пролази реком Увац. Тај део је иначе спорна територија и припада [[Република Српска|Републици Српској]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]).
На самом Увцу се налазе и села [[Штрпци]], насеље [[Увац (Сјеница)|Увац]] у близини граничног прелаза Увац. У народу је одавнина Увац био познат као граница Србије и Турске, туда су у време [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] постављени „удути“ који ће остати до завршетка [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] и [[1912]]. године. Историјски је познато да су збегови [[1690]]. године прелазили преко [[Бања (Прибој)|Прибојске Бање]], затим се спуштали преко Црног Врха до прелаза на Увцу а даље према Златибору и северу. Много времена су шуме биле пуне [[хајдуци|хајдука]] „народних бранилаца“, а касније разбојника и убица, који су уништени одлучним акцијама [[сердар]]а [[Јован Мићић|Јована Мићића]] и народне власти.
| |||